На Изборној скупштини утемељивача ХДЗ-а „Др Фрањо Туђман“, којој је присуствовао и хрватски премијер Андреј Пленковић, упућене су ријечи хвале за организовање комеморације у Блајбургу за припаднике снага квислиншке усташке Независне Државе Хрватске и других поражених војних формација у Другом свјетском рату. Предсједник Заједнице утемељивача ХДЗ-а Милан Ковач рекао је да је захваљујући њима више од 60.000 Хрвата из Хрватске, БиХ и других крајева било у Блајбургу. – Ту је члан почасног блајбуршког вода Вице Вукојевић, који може да посвједочи да смо организовали аутобусе. И хвала Богу, ти ходочасници су сваке године долазили кући – рекао је Ковач, који се похвалио да га је „блајбуршки вод“ изабрао за почасног члана.

У периду између два светска рата  растао је значај радија у Југославији и број радио пријемника. То је уочио Савез Сокола  Краљевине  Југославије и у свом  просветном  раду користио радио. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва  Суботица  Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског

Пећина Кађеница – споменик српских страдања у Овчарско-Кабларској клисури заборављена. Процењује се да је димом угушено 500 до 600 људи. Међу настрадалима велики број деце старости од једне до две године Пећина Кађеница, скривена у голој сивој стени виса Секира у Овчарско-кабларској клисури, уз Ћеле-кулу је најпотреснији и најстрашнији споменик цене којом је плаћана слобода Србије. У њој су Турци угушили димом збег од неколико стотина деце, жена и стараца током Другог српског устанка. Кађеницу обележава само мала, излупана, нахерена лимена табла. Планинари чачанског “Каблара” једини обележавају шумску стазу којом се од Овчар бање за око сат стиже до пећине која је и костурница и капела, али овим путем не

Хрватска председница се од критика због пута у САД бранила нападом на Београд, тврдећи да усташтва нема у њеној земљи већ у Србији Ако је судити по чињеници да су за непуне две недеље нове године Београд и Загреб већ два пута ушли у сукоб, ова година као да обећава само серију нових потреса, провокација и запаљиве реторике између две комшијске земље. У сличним тоновима завршена је и прошла година. Као одговор на констатацију Колинде Грабар Китаровић која је, алудирајући на посланике Српске радикалне странке у парламенту Србије, устврдила да усташтва и фашизма нема у њеној држави већ у Србији, Ивица Дачић је јуче оценио да је она још једном

Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти.  Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918.  делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изражава запрепаштење саопштењем хрватског Министарства спољних и европских послова у којем је осудило поруке мира, сарадње и заједништва изасланика премијера Србије Владимира Божовића на божићном пријему Српског народног вијећа у Загребу. Наведено министарство je изнијело бесмислену и лажну тезу да је Владимир Божовић у свом говору тобоже заговорао рат, подјеле и сукобе само из разлога јер је рекао да ће Србија, као матична држава, бранити свим расположивим средствима права преосталих Срба када год буду угрожена. Јасно је као дан да је Владимир Божовић мислио да ће Србија права својих сународника бранити расположивим политичким, дипломатским, правним и другим демократским средствима. Линта истиче да су

Маршал је службу основао по узору на совјетску НКВД да би “штитила народ”, али се она убрзо претворила у комунистичку инквизицију, која је убијала, мучила и изнуђивала лажна признања не само од идеолошких непријатеља, већ и од дрчних комшија, жениних љубавника и интелектуалаца који су штрчали Маршал је службу основао по узору на совјетску НКВД да би “штитила народ”, али се она убрзо претворила у комунистичку инквизицију, која је убијала, мучила и изнуђивала лажна признања не само од идеолошких непријатеља, већ и од дрчних комшија, жениних љубавника и интелектуалаца који су штрчали “Озна све дозна” пошалица је која се и данас чује у народу, али је у послератној комунистичкој Југославији она