arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Борис Беговић: Час анатомије зла

Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Пише проф др. Борис Беговић Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је јако дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције, а са друге стране се распламсавала дискусија и истраживачки ентузијазам научника који су припремили реферате о „Правном поретку НДХ”. Управо тако је названа конференција која је одржана у четвртак на Правном факултету Универзитета у Београду. Отварајући скуп, декан Правног факултета Универзитета у Београду Сима Аврамовић  је нагласио да се у овом случају ради о поретку зла, односно о поретку

ИК-3 пилоти

Витезови београдског неба: Шести ловачки пук!

Наша земља је одувек имала пилоте хероје. 6. априла 1941. године они су бранили Београд: Милош Жунић, погинуо код Панчева, Михо Клавора, погинуо код манастира Крушедол, Владимир Горуп, погинуо 7. априла, Карло Штрбенк, погинуо код Глогоњског рита, Добрица Новаковић, погинуо код Београда, Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла, Јован Капешић, погинуо код Бешке, Миливоје Бошковић, погинуо код Ковиља, Душан Борчић, пао у Сарајевску улицу, Милутин Петров, погинуо код ушћа Тисе у Дунав, Живица Митровић, погинуо код Шида. Фашистичка Немачка је, без објаве рата, 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био:

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

English У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. У првом делу конференције, коју је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду професор др Сима Аврамовић, а после уводних напомена професора др Бориса Беговића, излагања су била посвећена питањима правности поретка НДХ (доцент др Милош Здравковић), расном законодавству (професор др Зоран Мирковић), организацији власти (професор др Танасије Маринковић) и правном устројству војних и полицијских снага НДХ (професор др Марко Давинић). У наставку конференције, излагања су била посвећена кривичном праву НДХ (професор др Игор

Београд: предавање на тему ,,Српски национални идентитет у новом веку“

Позивамо вас, да у понедељак, 3. априла 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „Српски национални идентитет у новом веку“. О овој теми говориће: доц. др Милош Ковић (Филозофски факултет, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Изложба “Краљевска породица и Соколи” у Београду

Соколи су сматрали да су Карађорђевићи  народна династија. Приликом сваке посете дошли би да их поздраве. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6. 5. 1923. у поворци са Ђурђевданског уранка. (1) Соколи су снимили филм „Ој летни сиви соколе”. На филму је  приказано таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. (2) Синови краља Александра Петар, Томислав и Андрија били су чланови Савеза Сокола. Престолонаследник Петар био је старешина Савеза Сокола. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на

Београд 1

Повест Соколског друштва Београд I

“Вежбаоница код Саборне цркве” био је одсек Соколског друштва у Београду, од новембра 1921. до октобра 1922.  У тој сали је пре Првог светског рата вежбало витешко друштво „Душан Силни”. Кад је дошло до уједињења соколских друштава и витешког друштва „Душан Силни” у једно друштво „Соколско друштво Душан Силни”, та сала је остала атлетском клубу „Соколског друштва Душан Силни”. Соколско друштво Београд I основано је октобра 1922. Вежбаоница основне школе код Саборне цркве била је магазин Министарства просвете. Вежбаоница је испражњена лета 1921. Почетком 1922. одсек код Саборне цркве био је оспособљен за самосталан рад. Одсек је радио на обнављању соколских друштава у Смедеревској Паланци и Обреновцу, на слетовима у

Црква у Комоговини

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година.  У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

Оснивање Соколске жупе Цетиње

Соколство је изузетно ценило значај Петра Петровића Његоша за  српски народ Херцеговине, Црне Горе и Приморја. Приликом званичне прославе преноса  Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на  главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством

Незадовољство народа се видело на београдским улицама Фото: Архива "Борбе"

Наследници Црне руке извршили пуч 27. марта

Ко је све, и како, припремао државни удар против кнеза Павла Карађорђевића, у пролеће 1941. Значајна дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је неоспорно случај и пуч у Краљевини Југославији који се догодио 27. марта 1941. године. Исправно разјашњење појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје. Неколико десетина књига је објављено на ову тему, што у земљи, што у дијаспори, и оне су углавном противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали

Драгиша Васић у униформи

Прва биографија Драгише Васића

Књига Милоша Тимотијевића о српском интелектуалцу и патриоти. Волео је свој народ, али га је често и критиковао Борба за српску националну идеју и демократију била је окосница живота Драгише Васића, уметника, правника, ангажованог интелектуалца, политичара, академика, војника у свим ратовима од 1912. до 1945. године. Он је био учесник или непосредни сведок најважнијих догађања која су потресала српско друштво у првој половини 20. века. Васићева личност и делатност биле су изузетне, комплексне и противречне, баш као и време у коме је живео. Зато је велики догађај објављивање књиге „Драгиша Васић и српска национална идеја“, историчара др Милоша Тимотијевића, у издању „Службеног гласника“. То је прва биографија великог интелектуалца и

Сијековац ,православна црква (Фото/илустрација)

Данас помен Србима убијеним у Сијековцу прије 25 година

У Сијековцу код Брода данас ће бити одата пошта Србима из овог мјеста које су прије 25 година убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, те делегација Народне скупштине Српске у којој су Весна Јунгић, Вукота Говедарица и Недељко Милаковић. Обиљежавање 25 година од првог ратног злочина почињеног на територији БиХ ће почети у 9.00 часова Светом архијерејском литургијом у Цркви Свете великомученице Огњене Марије, потом ће у 10.30 часова бити служен парастос убијеним српским цивилима. За 11.00 часова најављено је полагање вијенаца на спомен-плочу, док ће у 13.00 часова биће одржана

Крајина на Палилули

Позивамо Вас на манифестацију ,,Крајина на Палилули“

Градска општина Палилула по први пут организује манифестацију ,,Крајина на Палилули“ 25. марта 2017. од 14 до 16.30 часова. Жеља нам је да окупимо  сународнике из Крајине и преко Дрине и створимо традиционалну манифестацију која ће бити својеврсни културни догађај. Позивамо сва удружења да преузму бесплатне улазнице на благајни Центра за културу ,,Влада Дивљан“ (бивша Установа културе Палилула), Митрополита Петра 8. Након песничког такмичења, изложбе и смотре КУД-ова свечани коктел у фоајеу Центра. Учесници: Славомир Гвозденовић, Васа Голочевац, Небојша Деветак, Душан Ђаковић, Љубица Жикић, Мића Јелић-Грновић, Гордан Јеж-Лазић, Милош Кордић, Никола Корица, Здравко Крстановић, Александра Купрешанин, Милан Пађен, Никола Рајаковић, Ранка Срдић-Милић, Миливој Ћук Стручни жири: проф. др Душан Иванић,

© Sputnik/ Александар Милачић

Kако сам раскринкала Вокерову обману у Рачку

Даница Маринковић, судија у пензији и шеф српског истражног тима Окружног суда у Приштини, прва је Српкиња која је ушла у село Рачак на Косову и Метохији и жена која је у Хашком трибуналу доказала да у том селу нису убијени албански цивили, како је тврдио Вилијам Вокер, шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, већ терористи ОВК. Управо Рачак је био и непосредни повод за НАТО агресију на СРЈ 1999. године која је почела на данашњи дан. О томе, али и о Хашиму Тачију, Фатмиру Љимају и свему што је проживела од НАТО агресије до данас, Даница је записала у књизи под насловом „Судија у рату и миру“. Како каже у разговору за Спутњик, реч је о историјском роману у којем је кроз личан, професионални

© Фото: Владислав Дајковић

Војска Црне Горе забранила помен на прву жртву НАТО агресије

Чланови и активисти Демоса као и сваке године на дан почетка НАТО бомбардовања кренули су да положе цвеће у касарни у Даниловграду, на место где је пала прва невина жртва агресије у Црној Гори, али их војска није пустила у круг касарне. На мети прве вечери НАТО агресије на Црну Гору били су касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара. У касарни у Даниловграду погинуо је војник Саша Стојић из Београда. Грађане и активисте Демоса, који годинама сваког 24. марта полажу цвеће на месту где је овај младић изгубио живот, дочекала је данас закључана капија. „Нисмо дошли

Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: ВН

О злочину се деценијама ћутало

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. „Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.