Izložba “Kraljevska porodica i Sokoli” u Beogradu

Datum objave: petak, 31 marta, 2017
Veličina slova: A- A+
Kralj Petar II
Kralj Petar II

Sokoli su smatrali da su Karađorđevići  narodna dinastija. Prilikom svake posete došli bi da ih pozdrave. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. Sokolsko društvo Dubrovnik pozdravilo je kraljicu korporativno 29. 4. 1923. u svečanoj povorci prilikom dana Zrinjsko-Frankopanovog i 6. 5. 1923. u povorci sa Đurđevdanskog uranka. (1)

Sokoli su snimili film „Oj letni sivi sokole”. Na filmu je  prikazano taborovanje novosadske sokolske župe na Bledu jula 1934. Poselo u taboru posetila je kraljica Marija sa sinovima. (2)

Sinovi kralja Aleksandra Petar, Tomislav i Andrija bili su članovi Saveza Sokola. Prestolonaslednik Petar bio je starešina Saveza Sokola. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira  Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (3)

Herceg Novi
Herceg Novi

Na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina do stupanja na presto kralja Petra 1941.

Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom „Šipan“ na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren“, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren“. Oko 20 sati brod „Šipan“ se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (4)

Narodna Odbrana
Narodna Odbrana

Sokolska društva u Osijeku (Matica, Donji grad i Retfala) i Jadranska straža zajednički su proslavili rođendan kralja Petra 6. septembar 1937. Brojno članstvo  sokolskih društava u Osijeku okupilo se na letnjem vežbalištu Matice i odatle pod razvijenim zastavama prošlo kroz grad u crkvu sv. Petra i Pavla da prisustvuje Te deumu. Posle togačlanstvo, naraštaj i deca vratili su se u sokolski dom. U punoj sokolani Jugoslovensko muzičko društvo „Štrosmajer” pevalo je „Sokolski pozdrav”, a posle svečanog unošenja sokolskih zastava državnu himnu. Dušan Krulj je otvorio svečanu sednicu, posle čega je dr. I. Mamuzić pročitao poslanicu Saveza Sokola „Naš Mladi Kralj”, a Gruber pročitao pozdrav kralju u ime Jadranske straže. Radmila Perić recitovala je pesmu Bogumila Tonija  „Na rođendan Kralja Petra II”, a posle nje Šimić Šantićevu pesmu „Stari sejač”. Na ruskom deklamovao je Vladimir Zaharovski „Pozdrav Kralju Petru na dan rođenja”. Kada je prihvaćen i telegrafski pozdrav upućen Savezu Sokola kao čestitka osječkih sokola i Jadranske straže onda je društvo „Štrosmajer” pevalo  sokolsku himnu „Hej Sloveni”. (5)

„Bratstvo” glasnik Sokolske župe Osijek preneo je iz beogradske „Javnosti” br. 37 od 11 septembra 1937. članak  „Kraljev rođendan i sokoli”. Redakcija je istakla da uprkos napadima na sokole u Sloveniji donosi članak povodom proslave rođendana kralja Petra II  6 septembra : „ … u toj proslavi su uzeli učešća svi slojevi i redovi naroda. Ali je nesumnjivo da su Sokoli, nakon vojske, bili u njoj na prvom mestu; jednako u hrvatskim kao i u srpskim krajevima, a naročito u slovenačkim. Tako su na pr. na Bledu, kod službe božije, kojoj su prisustvovali Kralj i Kraljica Majka, Sokoli pravili špalir, kroz koji su Njihova Veličanstva prošla, a male Sokolice su ih posipale cvećem. U bakljadi na bledskom jezeru, Sokoli su uzeli najbrojnijeg učešća i imali mesto odmah na čelu povorke. U samoj Ljubljani, sem zvaničnog blagodarenja pre podne, priredili su Sokoli veličanstvenu akademiju, a na večer impozantnu bakljadu, kojoj su se pridružile hiljade naroda, klicajući Kralju, Jugoslaviji, nar. jedinstvu, sokolstvu itd. Bila je to manifestacija, koja je predstavljala vrhunac svečanosti 6 septembra u Sloveniji. Ali nema nijednog, malo većeg mesta u Sloveniji, u kome slovenački Sokoli nisu priredili isto takve manifestacije, kojima se pridružilo i ostalo građanstvo. Tako su na pr. bile veličanstvene akademije i povorke u Mariboru, Celju, Jesenicama itd., koje su sve organizovali isključivo Sokoli, uz sudelovanje ostalih jugoslovenskih nacionalnih društava. O svemu tome su objavljeni opširni izveštaji u slovenačkim i beogradskim novinama, kao što i priliči svečanom karakteru dana i ulozi Sokolstva. Jedino, ako pogledate klerikalni „Slovenec”, — list koji nije bez izvesne merodavnosti i odgovornosti, — moći ćete iz njega zaključiti da se je svečanost u Ljubljani ograničila  isključivo na zvanično blagodarenje u crkvi, a ni u Bledu ni u drugim mestima nema nigde ni najmanjeg spomena o Sokolu ni o njegovim javnim manifestacijama, jedinim toga dana u Slovenačkoj, koje su bar toga dana imale najviši patriotski cilj i namenu ..”. (6)

Kraljica Marija je zajedno sa svojom sestrom rumunskom princezom Jelisavetom boravila na Korčuli 10 juna 1938. Kraljica je pregledala sve socijalne i kultrurne ustanove u mestu i primila njihove predstavnike. Sokoli sa ostrva, društva Korčula, Blato, Velaluka i Žrnovo kao i čete Račišće, Pupnat, Smokvica i Čara sačekali su i pozdravili kraljicu Mariju. Zatim su na priredbi održali špalir. Bilo je 488 sokola sa muzikom društva Korčula. Uveče je u počast kraljici Sokolsko društvo Korčula priredilo vitešku igru „Moreška”. Kraljica je sa živim interesom pratila svaki detalj igre. Posle priredbi „Moreške” kraljica Marija je pozvala k sebi oba kralja, kraljicu i starešinu Sokolskog društva Korčula i izjavila da je sretna što je mogla da vidi ovu starinsku igru. Građanstvo je pristupilo u velikom broju oduševljeno pozdravljajući kraljicu Mariju. (7)

Redakcija  „Sokolskog glasnika“ govoreći o kraljici Mariji istakla je : „Kraljica prati i rad našega sokolstva prema kojemu je, pored ostaloga, pokazala Svoju ljubav i poklanjanjem zastave našim članicama.” (8)

Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je za rođendan kraljice Marije 9. januara 1940,  u svom domu, svečano poselo. Dr. Paja Šumanovac održao je govor, u kome je izneo sve vrline kraljice, kao žene i majke, sa osobitim obzirom na vaspitanje kralja Petra II, sokolskog starešine. Bogdanka Sedlan recitovala je pesmu od Stjepana Roce : „Kraljici Majci“, a Branko D. Filipović, dipl phil i dramski tenor iz Beograda, pevao je nekoliko operskih arija. Arije su imale uspeh kod publike pa ih je morao ponoviti. Muška i ženska deca su vežbala proste vežbe. Program je zaključen himnom „Oj Sloveni”, koju je svirala društvena fanfara. Dvorana je bila puna, a posle programa nastavljeno je sa  plesom. Ples je otvoren kraljevim kolom. (9)

Sokolski muzičari su  sem na sokolskim učestvovali i u drugim manifestacijama.  Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kulturno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Učestvovao je na sokolskim sletovima i nastupima u Sarajevu, Dubrovniku, Ljubljani, Zagrebu i drugim gradovima. Pere Tumbas Hajo učestvovao je  zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu 1938. i Sofiji. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. Svirao je u sokolskom društvu do okupacije 1941. Učestvovao je sa svojim tamburašima na Bunjevačkim danima” u Beogradu. Bunjevci i Bunjevke su u organizaciji Mare Đorđević-Malagurski organizovali izlete u Beograd. Po sećanjima Jose Stantića beogradske gospođe dočekivale su ih na beogradskoj stanici, raspoređivale na konačišta, a beograđani prevozili svojim automobilima, ako su konačišta bila udaljena. Za one za koje nije bilo smeštaja u centru grada, smeštani su kao gosti u otmene beogradske porodice. Bunjevce je primala kraljica Marija u audijenciju. Bunjevački dani” trajali su 3 do 5 dana. Najvažniji događaj bio je dvorski bal, koji je priređivala kraljica Marija. Bal je počinjao Velikim bunjevačkim kolom, uz pratnju Hajinog tamburaškog orkestra. Svirana su mnoga bunjevačka i srpska kola. (10)

Sokoli su smatrali da su Karađorđevići  narodna dinastija. Prikom poseta kraljice Marije sokolska društva učestvovala su u dočeku. Sokoli su obeležavali  rođendan svog starešine, kralja Petra. Župe i društva priređivali su manifestacije svom starešini kralju Petru u Miločeru. Kraljica Marija snimljena je zajedno sa decom u sokolskom dokumentarnom filmu „Oj letni sivi sokole”. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Savez Sokola odlučio je da po kralju Petru nazove svoju petoletku.

U Beogradu u Belom dvoru otvorena je izložba „Kraljevska porodica i Sokoli”. Izložba je otvorena od 31 marta 2017. do 14 aprila 2017.  Postavka izložbe  je pripremljena u organizaciji dvora i Saveza Srpskih Sokola. U okviru izložbe posetioci će imati priliku da vide sokolske zastave, uniforme, štafete, značke, razglednice, fotografije, brojne važne istorijske dokumente, kao i predmete i svedočanstva  koja  govore o  vezi kraljevske porodice i Sokola.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60;
  2. „Sokolski film”, Vesti, „Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84;
  3. K.G., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
  4. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;
  5. Dr. I.M, „Proslava Kraljevog rođendana u osječkom Sokolstvu”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1937, br. 7, str. 75, 76;
  6. „Kraljev rođendan i sokoli”,  „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1937, br. 7, str. 93, 94;
  7. „Sokolsko društvo Korčula “,„Sokolski glasnik“, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30, str. 10;
  8. „Rođendan Nj. V. Kraljice Marije”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;
  9. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;
  10. Mijo Mandić, inž. arh, „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, Subotica, 28. decembar 2001, broj. 5-12, str.8;   Zvonko Stantić,  „Svirci Đurđina i Pavlovca”,  „Bunjevačke novine“, Subotica, februar 2016, br. 128, str. 25, 26;

 

Vezane vijesti:

Savez Sokola na programu radija | Jadovno 1941.

Napad na Sokolska društva u Banovini Hrvatskoj | Jadovno 1941.

O sudbini članova Saveza sokola u logoru Jasenovac | Jadovno …

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji | Jadovno 1941.

Povest Sokolskog društva Beograd I | Jadovno 1941.

Sokolska župa Šibenik-Zadar | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top