Катарина Дешић (91), племенита хранитељица из Милошевца, поводом Дана државности одликована златном медаљом за заслуге. Осамнаесторо деце очувала до пунолетства, за још седморо малишана била уточиште. За велики труд ни пензију није добила Ниједно није за свога века под срцем носила и родила, али је за пола века однеговала и отхранила, срцем и хлебом, двадесет и петоро. То Катарини Дешић (91), хранитељици при Центру за породични смештај деце у Милошевцу, ставља орден на племените груди којим ју је држава Србија наградила за Сретење. Осамнаесторо је очувала до пунолетства. За још седморо малишана била је уточиште. Последње дете испратила је пре скоро деценију. Ипак, на помен његовог имена, трза се и

Безброј пута је објашњено да се не могу поредити две Немачке, у којима је живео исти народ који је тежио уједињењу, са Србијом и Косовом, који се, по званичном одвајању — никада не би спојили. Али, има још нешто подло, перфидно, злоћудно, гангренозно што носи немачка идеја која нам се, мало-мало, спасоносно сервира на тацни европске будућности. У фоајеу њујоршког хотела, између два срка кафе, један од најближих сарадника премијера Србије Војислава Коштунице изнео ми је прогнозу која му је вероватно само интуитивно севнула кроз мисли. За сваки случај сам је записао у новинарски блокчић. Рекао ми је: „Видећете, Запад неће одустати од овог плана ’две Немачке‘. Стално ће се враћати

У дирљивом обраћању, Смиља Аврамов је захвалила на честиткама и указаној пажњи. На Правном факултету је одржана свечана академија на којој је наша светски позната професорка међународног права примила честитке, уз изразе дубоког уважавања пред свој данашњи 100. рођендан. На питање извештача нашег листа шта мисли о најстаријим дневним новинама на Балкану, професорка Аврамов рекла је да „Политику” чита од када је научила слова. А чини то и данас, зато што управо у „Политици” може да сазна најсвеобухватније и тачне информације о ономе што се догађа у Србију и свету. Пре него што је почела свечаност у Амфитеатру број два, у просторијама Деканата Правног факултета професорки Аврамов букет цвећа је

Овим радом жели се указати на следеће: да је српска књижевност пре доласка на власт комуниста била готово 100% ћириличка; да је данас ћирилица сиротица у српској књижевности јер је она полатиничена више од 70%, с трендом готово потпуног ишчезнућа ћирилице. Да је замена српске ћирилице хрватском латиницом планирана Новосадским књижевним договором из 1954. године, а спроведена је у организацији Матице српске; да је Матица српска потписала смртну пресуду ћирилици одредницом у свом правопису из 2010. године да је и латиница стандардно писмо српског језика; да готово уопште нема јавног отпора латинизацији српске књижевности, него се потреба за увођењем стандарда имања два писма у српском језику правда управо тиме што

Праунук Милоша Савчића, пред враћање велике имовине. Јосип Броз бацио око на вилу још пре рата, кад је долазио код Рибникара Међу имовином о чијем ће враћању ове године одлучивати Агенција за реституцију јесу и некретнине чувеног индустријалца, инжењера, предратног министра грађевине и градоначелника Београда, својевремено једног од најбогатијих људи Европе – Милоша Савчића. На списку који броји на десетине некретнина налазе се и плац и вила у Ужичкој 15, где је, између осталог, данас Кућа цвећа, са гробовима Јосипа Броза Тита и Јованке Броз. – Тито је бацио око на ту кућу још средином тридесетих година прошлог века, када је долазио на илегалне састанке са Кочом Поповићем, Мошом Пијадом

И пре 150 година су нас убеђивали да нам не треба војска, али један човек је препознао дух надолазеће епохе Прво издање књиге Саве Грујића „Војна организација Србије“ одштампано је 1874. године. Последњи репринт је објављен 140 година касније у издању Факултета безбедности БУ, а приредио га је проф. др. Владимир Н. Цветковић. Без икакве дилеме, ово издање долази у правом тренутку. Живимо у времену трансформације светског политичког система од „вестфалског“ ка „нововестфалском“, што отвара низ питања о положају државе у међународним односима, учешћу у регионалним и континенталним интеграционим процесима, стварању супранационалних целина, дефинисању и заштити сопствених интереса. Самим тим, отвара се и питање нове улоге војске, те ризика, претњи