Katarina Dešić (91), plemenita hraniteljica iz Miloševca, povodom Dana državnosti odlikovana zlatnom medaljom za zasluge. Osamnaestoro dece očuvala do punoletstva, za još sedmoro mališana bila utočište. Za veliki trud ni penziju nije dobila Nijedno nije za svoga veka pod srcem nosila i rodila, ali je za pola veka odnegovala i othranila, srcem i hlebom, dvadeset i petoro. To Katarini Dešić (91), hraniteljici pri Centru za porodični smeštaj dece u Miloševcu, stavlja orden na plemenite grudi kojim ju je država Srbija nagradila za Sretenje. Osamnaestoro je očuvala do punoletstva. Za još sedmoro mališana bila je utočište. Poslednje dete ispratila je pre skoro deceniju. Ipak, na pomen njegovog imena, trza se i

Bezbroj puta je objašnjeno da se ne mogu porediti dve Nemačke, u kojima je živeo isti narod koji je težio ujedinjenju, sa Srbijom i Kosovom, koji se, po zvaničnom odvajanju — nikada ne bi spojili. Ali, ima još nešto podlo, perfidno, zloćudno, gangrenozno što nosi nemačka ideja koja nam se, malo-malo, spasonosno servira na tacni evropske budućnosti. U foajeu njujorškog hotela, između dva srka kafe, jedan od najbližih saradnika premijera Srbije Vojislava Koštunice izneo mi je prognozu koja mu je verovatno samo intuitivno sevnula kroz misli. Za svaki slučaj sam je zapisao u novinarski blokčić. Rekao mi je: „Videćete, Zapad neće odustati od ovog plana ’dve Nemačke‘. Stalno će se vraćati

U dirljivom obraćanju, Smilja Avramov je zahvalila na čestitkama i ukazanoj pažnji. Na Pravnom fakultetu je održana svečana akademija na kojoj je naša svetski poznata profesorka međunarodnog prava primila čestitke, uz izraze dubokog uvažavanja pred svoj današnji 100. rođendan. Na pitanje izveštača našeg lista šta misli o najstarijim dnevnim novinama na Balkanu, profesorka Avramov rekla je da „Politiku” čita od kada je naučila slova. A čini to i danas, zato što upravo u „Politici” može da sazna najsveobuhvatnije i tačne informacije o onome što se događa u Srbiju i svetu. Pre nego što je počela svečanost u Amfiteatru broj dva, u prostorijama Dekanata Pravnog fakulteta profesorki Avramov buket cveća je

Ovim radom želi se ukazati na sledeće: da je srpska književnost pre dolaska na vlast komunista bila gotovo 100% ćirilička; da je danas ćirilica sirotica u srpskoj književnosti jer je ona polatiničena više od 70%, s trendom gotovo potpunog iščeznuća ćirilice. Da je zamena srpske ćirilice hrvatskom latinicom planirana Novosadskim književnim dogovorom iz 1954. godine, a sprovedena je u organizaciji Matice srpske; da je Matica srpska potpisala smrtnu presudu ćirilici odrednicom u svom pravopisu iz 2010. godine da je i latinica standardno pismo srpskog jezika; da gotovo uopšte nema javnog otpora latinizaciji srpske književnosti, nego se potreba za uvođenjem standarda imanja dva pisma u srpskom jeziku pravda upravo time što

Praunuk Miloša Savčića, pred vraćanje velike imovine. Josip Broz bacio oko na vilu još pre rata, kad je dolazio kod Ribnikara Među imovinom o čijem će vraćanju ove godine odlučivati Agencija za restituciju jesu i nekretnine čuvenog industrijalca, inženjera, predratnog ministra građevine i gradonačelnika Beograda, svojevremeno jednog od najbogatijih ljudi Evrope – Miloša Savčića. Na spisku koji broji na desetine nekretnina nalaze se i plac i vila u Užičkoj 15, gde je, između ostalog, danas Kuća cveća, sa grobovima Josipa Broza Tita i Jovanke Broz. – Tito je bacio oko na tu kuću još sredinom tridesetih godina prošlog veka, kada je dolazio na ilegalne sastanke sa Kočom Popovićem, Mošom Pijadom

I pre 150 godina su nas ubeđivali da nam ne treba vojska, ali jedan čovek je prepoznao duh nadolazeće epohe Prvo izdanje knjige Save Grujića „Vojna organizacija Srbije“ odštampano je 1874. godine. Poslednji reprint je objavljen 140 godina kasnije u izdanju Fakulteta bezbednosti BU, a priredio ga je prof. dr. Vladimir N. Cvetković. Bez ikakve dileme, ovo izdanje dolazi u pravom trenutku. Živimo u vremenu transformacije svetskog političkog sistema od „vestfalskog“ ka „novovestfalskom“, što otvara niz pitanja o položaju države u međunarodnim odnosima, učešću u regionalnim i kontinentalnim integracionim procesima, stvaranju supranacionalnih celina, definisanju i zaštiti sopstvenih interesa. Samim tim, otvara se i pitanje nove uloge vojske, te rizika, pretnji