arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Нова Градишка: Улаз у логор смрти

Демонски церек џелата

29. децембар 2017.

Усташе су за време офанзиве на Козару, у Јасеновац и друге логоре НДХ одвеле десетине хиљада Срба. До сада је пописано 33.398 побијених. Нема пера које би било у стању описати страхоте и ужасну атмосферу Јасеновца Средином 1942. Титова војска је на Козари доживела један од највећих пораза у целокупном Другом светском рату. Потпомогнуте Немцима, усташе су само у једном селу на Козари заклале 450 цивила, „углавном жена и дјеце“. Једног дана масакрирали су 500 рањених партизана, а партизани су ликвидирали 283 заробљених усташа. Усташе су за време офанзиве на Козару, у Јасеновац и друге логоре НДХ одвеле десетине хиљада Козарчана, међу којима је било и неколико хиљада деце. До

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду

28. децембар 2017.

7. јануар 1993. Двадесетак људи кренуло је камионом из Купреса у правцу Равна да тамо, са својима, прославе Божић и Светог Стефана, своју крсну славу. У рејону Занаглинске шуме, у засједи коју су поставили припадници ХВО, убијено је једанаест људи, док их је десетак рањено. То је, иначе, једно од најопаснијих мјеста на купрешком дијелу ратишта, на којем су, хрватски војници, два пута постављали засједу и том приликом убили два српска цивила. 18. мај 1993. У Јасеници сам. Горе на Грмечу. Досадно. Лутам и причам са људима. Одлазим и до сеоске цркве. А у њој лешеви два војника. Речено ми је да су то српски борци који су синоћ погинули

Титова пећина у Дрвару

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (14): Гори Титова пећина у Дрвару

27. децембар 2017.

Брвнару су запалили неки „нови Дрварчани“. Мислим да ово Дрвару није требало. Јер пећину су могли запалити сви други, осим људи из овог града 30. октобар 1992. Изнад Јајца сам из правца Мркоњић Града. На путу је толико чаура да се не можемо кретати чак ни аутомобилом. Кажу да је Јајце ослобођено и да су српски борци ушли у град. И то послије вишемјесечних борби. Непосредно поред дома у којем је, четрдесет и треће, одржано Друго засједање АВНОЈ-а, срећем познатог борца. Оног Бајића. Бају. Играли смо један против другог кошарку. Поклања ми кошаркашку лопту коју је нашао у дворишту једне од порушених кућа. Разговарам са Драгом Самарџијом, командантом једне од

Уз 75. годишњицу од оснивања Седме банијске ударне дивизије

22. децембар 2017.

У сриједу, 22. новембра, навршило се 75 година од оснивања Седме банијске ударне дивизије.  Већина нас који смо данас живи, не сјећамо се тог новембарског дана 1942. године. Дана у лијепом банијском селу Класнићу, гдје је формирана дивизија. (У Народноослободилачкој борби била је седма од њих 53 колико их је имала партизанска војска.) На њеном челу били су њени, први: Павле Јакшић, командант, Ђуро Кладарин, комесар, Милан Павловић, замјеник команданта, и Војислав Ђокић, начелник штаба. Да споменем само њих. Јер попис оних који су се касније смјењивали у руковођењу дивизијом, осим Кладарина, оних који су руководили њеним бригадама, баталјонима… био би веома дугачак. Велим, не сјећамо се. Јер и сјећања често

Трибунал у Хагу

Хашки суд данас иде у историју

21. децембар 2017.

Хашки трибунал данас ће званично бити затворен на свечаности у Хагу. На затварање су позване све бивше судије и тужиоци Tрибунала, представници других међународних судова и организација, дипломатски изасланици држава, као и чланови удружења жртава ратова у бившој Југославији. Свечаном затварању, које ће бити одржано у Сали витезова у оквиру холандског парламента, присуствоваће краљ Холандије Вилем-Александер и генерални секретар УН Антонио Гутереш, објављено је на сајту Трибунала. Савјет безбједности УН је 25. маја 1993. године основао резолуцијом Међународни кривични суд за злочине у бившој Југославији – Хашки трибунал. Током свог постојања Tрибунал је оптужио укупно 161 особу са простора бивше Југославије. Сви оптужени били су приведени суду. Осуђено је 90

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (6): Мире четнике и партизане слика: Kољевић и Kрајишник заједно

18. децембар 2017.

1991. година И у овој години догодило се пуно тога што је мало кога могло оставити равнодушним. Прије свих оне који су вјеровали, а у то били и убијеђени, да Југославије никад неће нестати. У Бањалуци организовано дочекана Православна нова година… Словенија и Хрватска договориле се око одбране и безбједности… Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић разговарали о сарадњи Хрватске и БиХ… У Београду разговарали Слободан Милошевић и Алија Изетбеговић… У Карађорђеву разговарали Слободан Милошевић и Фрањо Туђман… Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности… У Хрватској суспендован Устав Југославије… Савез комуниста БиХ више не постоји… Муслимани оснивају Патриотску лигу… Југославија формално остала без шефа државе… У Хрватској референдум за отцјепљење од

JEROME DELY

Светски преседан: Србија згазила своје тихе хероје који су излуђивали НАТО (фото)

17. децембар 2017.

Србија ће ускоро имати ескадрилу мигова, али њу мора да прати служба за осматрање и обавештавање која је потпуно разорена. Ово је прича о тим тихим херојима Војске Србије. Наша земља била је међу првим у свету са службом за осматрање и обавештавање о опасностима из ваздуха. За понос једне мале нације или тек несрећна околност, пре две године обележен је век постојања рода војске ваздушног осматрања, јављања и навођења. Из штампе је тим поводом изашла књига „Небо на длану“, коју многи називају монографијом, а реч је заправо о капиталном делу које детаљно апсолвира важност овог рода војске. Аутор Рајица Бошковић, пуковник у пензији, описао је цео век ВОЈИН-а у који је стало све, од наредбе војводе Радомира Путника за формирање извиђачке станице

Трибина на којој су представљене књиге Василија Крестића. (Фото: Милош Милојевић)

Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине

16. децембар 2017.

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте

Дејтонски споразум Фото: РТРС

Данас 22 године од потписивања Дејтонског споразума

14. децембар 2017.

На данашњи дан прије 22 година у Паризу је званично потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чиме је окончан грађански рат у БиХ. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ. У својству свједока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали предсједници САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак, премијери Русије Виктор Черномирдин и Велике Британије Џон Мејџор, њемачки канцелар Хелмут Кол и предсједник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, који је био представник ЕУ. Овим документом потврђен је мировни споразум постигнут 21. новембра у Дејтону, који је

Развој Српских сокола у Хрватској и њихово учешће у Првом светском рату

12. децембар 2017.

Нови дух у Србији после Мајског преврата 1903, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде код српске омладине. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Од свега тога  остао је лист „Омладински гласник“; оснивано је   помоћу

О једном разумевању нашег сусрета са прослошћу

11. децембар 2017.

Када нам данас савјетују да заборавимо прошлост (од историје се веле не живи) и окренемо се будућности, кад нас оптужују да производимо многе догађаје, проглашавајући нас виновницима за велики рат, распад бивше Југославије, да смо геноцидни и много тога другог, ваљда мисле да ћемо лакше прихватити стање створено голом силом, прогоном и отимачином, које смо доживјели пред крај прошлог вијека. Ту слику о нама, изашлу из радионице свјетских моћника, желе да нам окаче о врат као нову легитимацију. Можемо ли ми то? Смијемо ли ми то? Да ли смо ми (као „руралан, епски и нецивилизован народ“, што говоре циници са Запада) опсједнути историјом, или је можда историја свијета и Европе

Дејан Ђерић: ‘’Штуке’’ и тенкови против четника

11. децембар 2017.

Немачко-љотићевска колона спалила је село Сеча Река код Косјерића, 23. септембра 1943, али онда су је потукли четници Пожешког корпуса, одневши једну од најбриљантнијих победа над осовинским трупама. Спаљивање Сече Реке фотографисао је злогласни љотићевски командант Лаутнер, који ће истог дана погинути у једном тенку ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ Једна од највећих борби септембра месеца 1943. одиграла се код Сече Реке, између Црногорске (Косјерићке) бригаде Пожешког корпуса са једне, и Немаца и љотићеваца са друге стране. Према немачком извештају, четници су 23. септембра ”уз сарадњу станов- ништва” напали једну чету љотићеваца и четири тенка са немачким посадама. После вишечасовне борбе, Немци и љотићевци су се повукли у Косјерић. Како би их

Хрватска усвојила закон по коме су сви Срби агресори! Пуповац и српски посланици били уздржани?!

8. децембар 2017.

У ‘Закону о правима бранитеља’ наводи се да су Србија и Срби у Хрватској агресори. Милорад Пуповац и српски посланици нису гласали против овог закона!?! Хрватски Сабор усвојио је срамни Закон о правима бранитеља којим се Србија и српски народ у Хрватској проглашавају за агресоре! Посебна брука јесте чињеница да против овог закона није гласало троје посланика из редова Самосталне демократске српске странке, предвођених лидером партије Милорадом Пуповцем! Нипошто то нису смели да ураде Неприхватљиво је да српски посланици у хрватском Сабору остану уздржани по неком питању које је на штету Србије Иван Kостић, Одбор за Србе у региону Скандалозни документ који је директно усмерен против Срба и Србије подржало

Сава Мркаљ и Вук Стефановић Караџић

Два се писма не могу помирити: Колика је цијена Вукове реформе?

7. децембар 2017.

На балканском простору судбине народа и држава су до те мјере испреплетене да се са многим историјским догађајима може лако манипулисати. Међутим, ништа као језик не може да подвуче јасну линију између народа. Можда би судбина српског језика и писма данас била потпуно другачија да је у пракси заживјела реформа Саве Мркаља. Он је 1810. године написао књигу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Водио је рачуна и о практичним околностима, па је у тежњи да сваки глас има своје слово користио само оне симболе које су штампари користили, не додајући ништа ново. Вјероватно је то и једини разлог зашто

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

2. децембар 2017.

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења „Српско-руски мост“ – „Душу нису убили“, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – „Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку“, аутора професора Драге Мастиловића и „Душу нису убили“ Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. „Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА