Тражили сте Милош+Ковић - Страница 53 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 53

Генерал Лазаревић: Плакао сам када смо се повлачили с Косова!

11. новембар 2017.

Пензионисани генерал-пуковник и некадашњи ратни командант Приштинског корпуса Војске Југославије, отворио душу за „Ало!“. Владимир Лазаревић, пензионисани генерал-пуковник и некадашњи ратни командант Приштинског корпуса Војске Југославије, у великој животној исповести за „Ало!” открива како је изгледало његово дружење са генералом Небојшом Павковићем, Слободаном Милошевићем, као и шта мисли о Хашком трибуналу, ко су „добошари“ који га нападају и каква ће бити пресуда Ратку Младићу. Генерала Лазаревића, човека који је био последњи српски војник који је напустио КиМ, затекли смо у његовом Нишу, где нам је причао о свему… Како је изгледао ваш одлазак у Хаг? – Било је то 3. фебруара 2005. Много тешко време за Србију. Добровољно сам отишао

Зашто би Дражу убили на Златибору

9. новембар 2017.

Историчар Срђан Цветковић из Института за савремену историју, за „Новости“, о открићу у пећини Церова. Михаиловићеве ствари које је имао приликом хапшења, па и наочаре, налазе се у БИА Све личне ствари Драгослава Драже Михаиловића, па и наочаре које је имао приликом хапшења, налазе се у БИА. Њих смо чак и излагали 2014. године у оквиру изложбе „У име народа“ приређеној у Историјском музеју Србије. Осим генералових наочара, ту су и његова лула, сат, мапа, пенкало, компас, пиштољ… Ордење којим је амерички председник Хари Труман, 1948. године, постхумно одликовао Дражу Михаиловића, предато је његовој ћерки Гордани. Ово је „Новостима“ рекао др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју у

Срби мeђу Лењиновим солдатима

9. новембар 2017.

30.000 наших сународника у црвеном октобру. Међу бољшевицима најбоље је био позициониран Вукашин Марковић Априла ове године Лењин Морено је изабран за председника Еквадора. И ово је један од безброј доказа да је октобра 1917. почела нова ера људске историје, у којој свесно, одговорно и колективно људско стваралаштво почиње да обликује организацију људског друштва на духовни и научни, а истовремено на најефикаснији и најправеднији начин. Духовни, морални и саможртвени темељи миленијума праведности постављени су две хиљаде година раније, кроз хришћанско човекољубље, као најдубље и истинско јединство личности и заједнице, стваралаштва и праведности. Западни свет, свет отуђених и лажних идеологија, владавине права над праведношћу, настао је као супротност и злоупотреба ових

Соколско друштво у Винковцима

8. новембар 2017.

Године 1905. основана су Српска соколска друштва у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу, а 16 октобра 1906. основана је Српска Соколска Жупа Фрушкогорска. После Уједињења соколски савези ујединили су се на Видовданском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (1) Жупски слет у Винковцима одржан је 1 и 2 јуна

Наочаре ђенерала Драже пронађене у јами Церова?

8. новембар 2017.

У пећини на Златибору, међу скелетима, откривен предмет који би могао да реши мистерију Недавно откриће масовне гробнице у пећини Церова на Златибору, поткрепљено сведочењима најстаријих мештана овог краја, показало је да су на овом месту у јуну 1945. сурово и без пресуде ликвидирани српски младићи, повратници из рата. Претходних дана, спелеолози су се још једном спустили на дно јаме, а међу костима пронашли су један препознатљив предмет – стакло и део оквира за наочаре, које личе на оне које је уочи стрељања 1946. године носио ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини. – Поред дела наочара, које смо пронашли у јами Церова, а које изгледају баш као

Цвеће за хероје: На церемонији и младе патриоте (Фото: О. Ђоковић)

Млади настављају традицију солунаца

7. новембар 2017.

У Тијеу, на гробљу српских солунаца, свечано је обележен 11. новембар – Дан примирја и победа у Великом рату. – Србин се осећа великим и поносним – речи су млађаних чланова КУД-а Бисери, Стефане Јовић и Милоша Мићаковића изговорене током првог доласка на војничко гробље па су додали: – Ово је догађај набијен емоцијама. Док је текла церемонија замишљали смо како је некад било ратницима у борби за слободу коју су нама подарили. Дивни су! Увек је присутна жеља дијаспораца да млади нараштај дође на место историје и продужи завет о наставку неговања славних јубилеја. Ова традиционална церемонија одржана је у организацији Савеза Срба Француске, на од Париза 20 километара

Извештај о политичким правима српског народа у региону 2016-2017. (Фото: Милош Милојевић)

Како стоје Срби у региону – приказ Извештаја о правима српског народа 2017.

4. новембар 2017.

Приказ публикације „Извештај о политичким правима српског народа у региону 2016–2017. Девети годишњи извештај, Напредни клуб, Београд 2017. Ако творење декларације о опстанку српског народа буде озбиљан, стратешки осмишљени посао а не пуки демагошки маневар (што ће, искуство нас учи, по свој прилици бити), аутори тог документа имали би макар једну добру полазну тачку. Реч је о публикацији који девету годину издаје невладина организација „Напредни клуб“, „Извештај о политичким правима српског народа у региону“. Напредни клуб ову публикацију презентује почетком августа, у дане сећања на жртве прогона српског становништва у Хрватској током акције „Олуја“. И овај као и претходни извештаји резултат је колективног рада. Уредник је Игор Вуковић а аутори

Дан када су на Цетињу 1944. г. лоши ђаци убили своје професоре

3. новембар 2017.

Суноврат грађанског Цетиња, који траје и данас, отпочео је одмах по његовом ослобођењу. У цетињским данима дугих цијеви стријељано је без икаквог суђења и пресуде 28 грађана Цетиња. И данас, послије 72 године, на цетињском новом гробљу налазе се необиљежене хумке са земним остацима погубљених, иако су њихова имена позната. Све до данас званична историографија третирала је процес егзекуције на Цетињу као табу тему, неподобну за темељно научно истраживање. То неписано правило прекршио је историчар Предраг Вукић, који је први почео да истражује и пише о том братском сатирању. Све значајне личности из војно-политичког апарата Црне Горе избјегле су, ових година, да се одреде према овој егзекуцији. Једини изузетак учинио је генерал-пуковник и народни

Холбрукове гаранције око Косова спалио НАТО

3. новембар 2017.

Шта је са папиром којим су САД Милошевићу потврдиле целовитост СРЈ. Документ вероватно уништен током бомбардовања резиденције на Дедињу Папир на којем је Ричард Холбрук, својеручно, у име вашингтонске администрације гарантовао Слободану Милошевићу да се Америка неће залагати за независност Косова и да ће поштовати територијални интегритет тадашње СРЈ, највероватније је страдао током бомбардовања НАТО. Овом документу, урученом у октобру 1998, а који има велики историјски значај, и за који су нам неки од најближих Милошевићевих сарадника потврдили да су га видели, изгубио се сваки траг, што је недавно за „Новости“ потврдио и шеф дипломатије Ивица Дачић. Ова прича добија на тежини јер је у среду на Палама, у кући

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991. године

26 година од злочиначке операције „Откос“ хрватске паравојске, у којој су убијани и протеривани Срби из Западне Славоније

31. октобар 2017.

Данас се навршава 26 година од злочиначке акције „Откос“ хрватске паравојске у којој су чињени масовни злочини над српским цивилима на простору Западне Славоније. За све злочине осуђен је само један Хрват – Вељко Марић, који је недавно из Србије пребачен на одлслужење казне у Хрвтаску. Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

Пјер Бинел - француски обавештајац који је Србији 1999. доставио циљеве НАТО бомбардовања

Мајору Бинелу улица на Трешњи

29. октобар 2017.

Иницијатива мештана у викенд-насељу код Београда. Др Марковић, лекар са ВМА, у свом „сокаку“ поставио таблу. У Сопоту сагласни са идејом Од Трошарине старим путем ка Крагујевцу, па када се прођу сва авалска насеља, око 30 километара од центра престонице с леве стране пута је одвајање за Трешњу. Испод самог пута је језерце где су Јелисавета Сека Саблић и Бора Тодоровић снимили легендарну сцену „Ђенкине купачице“ у „Маратонцима“. Када се крене асфалтом ка четинарској шумици, долази се у Улицу Пјера Бинела – француског обавештајца који је Србији 1999. доставио циљеве НАТО бомбардовања. Улица се некада звала Пут за Пландиште, али од 11. новембра 2014. на кући др Томе Марковића стоји

Василија Вукотић, болничарка и ратница, јунакиња Мојковачке битке

26. октобар 2017.

Пише: Марија Павковић Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика. Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног сердар Јанка, једна од жена хероја Првог светског рата. С обзиром на то да му је син јединац имао седам година, повео је у рат своју мезимицу Гагуну, како јој је тепао. Као ордонанс – млађи официр на служби команданту, била је уз оца у најљућим биткама, против вишеструко надмоћнијег непријатеља. Млада девојка је брзо стицала војне вештине, била је прст у „шаци спартанаца“ сердар Јанка, који су надљудском борбеношћу живим штитом правили одступницу српској војсци,

Grubišnopoljska kronika 1990. – 1991. или о томе како Ивица и Перица конструишу хрватску историју

25. октобар 2017.

Шта су све поjедини Хрвати спремни да учине како би оправдали своjе злочине над Србима, доказ jе између осталог и писање хронике Грубишног Поља двоjице младих хрватских аутора, Петра Башића и Ивице Мишкулина. У часопису „scrinia slavonica“ обjављена су 2007. и 2010. године (Scrinia Slavonica, god.7, br.1, rujan 2007,str. 342–370; Scrinia Slavonica, god.10, br.1, rujan 2010, str. 454-494) са назнакама „Izvorni znanstveni rad“два тематски везана текста под насловом „Grubišnopoljska kronika 1990.–1991.“ (I dio односно II dio, у даљем тексту Kronika) младих хрватских аутора Петра Башића и Ивице Мишкулина, иза коjих стоjе, односно чиjи су сарадници судећи по испису испод имена аутора – Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. Већ прво читање овог „изворног научног рада“ показуjе шта jе заправо циљ и сврха свега овога – стварање нове хрватске повиjести помоћу непостоjећих и фалсификованих

ЕВО ЗБОГ ЧЕГА Србија тражи Насера Орића

24. октобар 2017.

Против Насера Орића и још четири његова сарадника у Србији се води поступак због убиства девет српских цивила јула 1992. Орић је недавно у Сарајеву ослобођен кривице за злочин над Србима. Тужилаштво за ратне злочине Србије поднело је захтев за спровођење истраге почетком августа 2011, а Виши суд одобрио је њено спровођење у првој половини децембра исте године, сазнаје „Блиц“. Осим Орића, поступак се води и против Хакије Махољица, Смаје Манџића, Нурије Хусића Сенахида и Амира Мехмедовића Гезе. У решењу се наводи да су осумњичени злочин починили са сада покојним Зулфом Тусуновићем, као и са припадницима Територијалне одбране БиХ, за које нема ближих податка: Велидоном Делићем, Харизом Ахметовићем, Аземом Мулалићем,

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

22. октобар 2017.

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да