arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Чедомир Антић

Чедомир Антић: О петооктобарској револуцији – седамнаестогодишњица

Британски историчар Тимоти Гартон Еш назвао је петооктобарски преврат „последњом од двадесет и пет европских демократских револуција са краја 20. века“ која је спроведена са „минимумом неопходне силе и максимумом резултата“. После седамнаест година томе се нема шта много одузети. Петог октобра није пао један режим. Тај режим је умро од старости неколико година после смрти свог оличења Јосипа Броза Тита. Ми смо имали посла са политичким вампиризмом, кринком иза које је једна идеолошко – економска олигархија бранила своју власт Пети октобар 2000. године остаће велики датум у историји српског народа због две историјски несумњиво важне чињенице. Први пут после избора из 1905. године једна влада је расписала изборе и

Заправо је Грабар Китаровић поручила Вучићу да не долази у Загреб

Кабинет председнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић данас је званично потврдио да је одложена посета председника Србије Александра Вучића Загребу. „С обзиром на најновији развој догађаја и атмосферу која не доприноси изградњи међусобног поверења, председница Републике Хрватске проценила је да у овом тренутку не постоје предуслови за остварење посете. У контактима два кабинета постигнута је сагласност о одлагању посете која је била планирана до краја ове године“, наводи се у саопштењу које је потписала портпаролка председнице државе Ивана Црнић. Додаје се да је Колинда Грабар-Китаровић у више наврата истакла да дијалог нема алтернативе у односима са свим суседима, укључујући и Србију и оцењује да су потписивањем „Суботичке декларације“ почели да се стварају

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма "Косово-моменат у цивлизацији", режисера Бориса Малагурског.

Одржана премијера филма „Косово-моменат у цивилизацији“

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма „Косово-моменат у цивилизацији“, режисера Бориса Малагурског.Малагурски je рекао новинарима да овај документарни филм говори о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији и показује колико је она угрожена.  Он је подсјетио да је свјетска премијера овог филма одржана 15. септембра у Културном центру Србије у Паризу, с циљем да пред дипломатама буде представљена стварност на терену. „Показали смо да је та баштина изузетно угрожена, али и да она не припада само српском, већ и цивилизацијском наслеђу, односно целом свету“, истакао је Малагурски. Он је нагласио да је од 1999. године до данас на Косову и Метохији уништено више

Мајка Аница са Цолетовим орденом

Херојски погинуо у касарни: Памти се Синђелић са Повлена

Уз мајора Тепића у касарни у Бјеловару херојски погинуо и војник Стојадин Мирковић. У родном Ваљеву још нема никаквог обележја Пролазе године, али туга и бол за мојим млађим сином Стојадином, који је погинуо у касарни у Бјеловару са мајором Миланом Тепићем, раздираће моје срце и душу док будем жива. Имао је само 19 година кад је настрадао, редовали смо се одласку у војску, цело село било је на испраћају, ни слутили нисмо да нам се жив вратити неће. Овако, загледана у лик сина на споменику, на гробу у Горњим Лесковицама подно Повлена код Ваљева, кроз јецај говори Стојадинова мајка Аница Мирковић. – Пуна три месеца, кад је отишао у

Отворена изложба „Српско уметничко наслеђе на КиМ“ у САНУ(ФОТО)

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ Београд – Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ. Изложбу је отворио председник Академије, Владимир Костић, а отварању су присуствовали бивши председник Србије, Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије, Никола Селаковић, директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић. Отварајући изложбу председник Академије, Владимир Костић, рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој

Исповест официра који је водио чичу на стрељање

Чуо сам шкљоцање оружја, а потом команду „Пуни, нишани, пали!“ Уследила је рафална паљба из аутоматских пушака – каже официр који је водио ђенерала на стрељање. Генерал Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, али су остале још увек многе мистерије када је у питању смрт овог четничког команданта. Доносимо вам сведочење бившег подофицира КНОЈ-а Љуба Лазаревског о томе како је водио на стрељање четничког ђенерала, као и његову тврдњу да је он убијен и сахрањен у близини Белог двора! – Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрељан је у 1.30 сати после поноћи 18. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до

hrvati-na-staljingradu.jpg

И усташе и балисти убијали по Србији

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.

Капетан Драган: Последња битка српско-хрватског рата

О Драгану Васиљковићу, једној од најживописнијих фигура новије српске историје, ексклузивно за Недељник говоре његови пријатељи, супруга, адвокати, сарадници, они који су га знали деведесетих и они који се праве да га не познају сада… Рећи да је живот Драгана Васиљковића, Данијела Снедена, Драгана Симендића, Капетана Драгана – што су само нека од познатих имена која су означавала ту контроверзну, живописну фигуру што се појавила почетком деведесетих – сценарио за филм, био би озбиљан еуфемизам. У ствари, срећа је што се читава планета помало оканула Холивуда, и што је прешла на производњу серија, пошто прикљученија човека који је данас осуђен на 15 година затвора у ХРватској. Недељник је у Аустралији

Tрибина „Балкански ратови, победе из прошлости пример за будућност“

Трибина о Балканским ратовима изазвала велико интересовање Новосађана

Tрибина „Балкански ратови, победе из прошлости пример за будућност“, одржана је у петак 22. септембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар. На почетку предавања, Граовац је указао на чињеницу да је важан геостратешки положај Балканског полуострва умногоме предодредио да његова судбина буде обележена интезивним политичким сукобима и кризама. – Вековима су се ту укрштали путеви којима су трговачки каравани превозили робу са Севера на Југ, Истока на Запад и обрнуто. Истим тим путевима кретале су се бројне војничке експедиције у својим освајачким походима – објаснио је Граовац и додао да је место спајања Европе и Азије претворено у крваво бојиште,

Фото: Неда Радуловић-Viswanatha

Француски поучак

Намргодио се сигурно тога 16. јула хрватски премијер, а презриво је зафрктала и шефица државе, чувши говор француског предсједника Emmanuela Macrona пред члановима владе, преживјелим логорашима, рабинима и градоначелницима, говор којим је прекинуо 70-годишњи завјет ћутње и порицање француске одговорности за Vel’ d’Hiv, случај прогона из 1942. више од 13 хиљада Јевреја од којих је већина скончала у Аушвицу, а међу њима и 4115 дјеце. Бројка, свакако, кудикамо мања од оне страдалих Срба, Јевреја и комуниста у хрватском Јасеновцу. „Осуђујем све смицалице оних који данас говоре да Vichy није био Француска, није наравно представљао цијели француски народ, али јест био власт и администрација“. За злочин депортације Јевреја, махом избјеглица који су 1938.

Лика и Горски Котар – Књига Јадовно 1.

Хапшење Срба у Огулину и Горском котару, као и у Госпићу и у другим мјестима у Лици, почело је у априлу. У другој половини маја, у средњовјековној Франкопанској кули, затвору Окружног суда у Огулину, већ је било заточено три стотине Срба, како из Огулина тако и из околних српских насеља: Гомирја, Српских Моравица, Горњих и Доњих Дубрава, Јоспидола, Плашког и других села. Међу првим ухапшенима у Огулину, почетком маја, били су трговци Милош Вуксан, Владимир Боснић, Илија Ивошевић, Никола Манојловић, Владимир Мрвош, лијечник Живановић, проф. Папјевски, парох Илија Ћурчић, студенти Ђуро Таталовић и Жарко Момчиловић, судија Маринко Ђурић, посједник Дмитар Милановић, геометар Владо Бијелић, опанчар Ђуро Таталовић, обућар Милан Агбаба,

nova-Politika-1914.jpg

Злочини над цивилним становништвом

Током битке на Дрини, вођене од септембра до новембра 1914, изгинуо jе велики броj воjника, али су почињени и масовни злочини над цивилним становништвом, посебно у Босни, Срему и Подрињу, о коjима jе „Политика” редовно извештавала „На босанском ратишту неприjатељ, где год да jе приморан на повлачење испред наших трупа, убиjа све Србе и пали њихова села. У селу Санковићу наше су трупе нашле 22 леша, 20 мушких и два женска. Људи су унакажени, извађених очиjу… Слична су зверства забележена и у другим селима.” Ова вест, обjављена у „Политици” 25. септембра (12. септембра по jулиjанском календару) 1914. године, само jе jедан од описа ратних страхота коjе jе тих дана бележио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.