Tribina o Balkanskim ratovima izazvala veliko interesovanje Novosađana

Datum objave: subota, 23 septembra, 2017
Veličina slova: A- A+

Tribina „Balkanski ratovi, pobede iz prošlosti primer za budućnost“, održana je u petak 22. septembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.

Tribina „Balkanski ratovi, pobede iz prošlosti primer za budućnost“
Tribina „Balkanski ratovi, pobede iz prošlosti primer za budućnost“

Na početku predavanja, Graovac je ukazao na činjenicu da je važan geostrateški položaj Balkanskog poluostrva umnogome predodredio da njegova sudbina bude obeležena intezivnim političkim sukobima i krizama.

– Vekovima su se tu ukrštali putevi kojima su trgovački karavani prevozili robu sa Severa na Jug, Istoka na Zapad i obrnuto. Istim tim putevima kretale su se brojne vojničke ekspedicije u svojim osvajačkim pohodima – objasnio je Graovac i dodao da je mesto spajanja Evrope i Azije pretvoreno u krvavo bojište, gde su se sudarale civilizacije, preplitale religije, a narodi, koji i danas tu žive, ostali su sukobljeni, razjedinjeni i zatočeni u vrtlogu međusobno suprostavljenih interesa.

Velike sile, istakao je zatim Graovac, nesporno snose odgovornost za takvo stanje. Namerno su podsticale antagonizme između balkanskih naroda, ne bi li na tom geopolitički važnom prostoru što lakše ostvarile svoju dominaciju. Nacionalna i versko-konfesionalna heterogenost Balkana omogućila im je da, vodeći se onom čuvenom rimskom političkom maksimom „zavadi pa vladaj“ uspostave svoju prevlast.

Po oceni autora tribine, „kap koja je prelila čašu“ na Balkanu bila je odluka Italije da izgradi svoju kolonijalnu imperiju direktno na teritoriji Osmanskog carstva. Italijani su 1911. godine pokrenuli rat, oduzeli Turcima Libiju i time jasno dali do znanja da neće oklevati da krenu i na Balkan kako bi ostvarili svoje interese.

– Strah da će pitanje Balkana biti rešeno bez njih ukoliko se ne dogovore, podstakao je u tim okolnostima Srbe, Bugare i Grke da se međusobno približe. Uticaj Rusije bio je u svemu tome važan jer ruski interesi na Balkanu su se poklapali sa našim interesima. Rusi su želeli da poraze Osmansko carstvo, da ovladaju Bosforom i Dardanelima, Istanbulom (Konstantinopoljem, odnosno Carigradom) i da omoguće crnomorskoj floti izlaz na topla mora. Balkanski narodi su im bili prirodni saveznici u tim namerama –objasnio je Graovac.

Potom je ruska diplomatija posredovala u ugovaranju sastanka srpskih i bugarskih predstavnika. Razgovori su počeli u drugoj polovini 1911., a naredne godine, početkom aprila, postignut je dogovor između predsednika Vlade Bugarske Ivana Gešova i predsednika srpske Vlade Milovana Milovanovića, radikala i izuzetno sposobnog pravnika, diplomate i političara.

Za Srbiju, u tim razgovorima sa Bugarskom, prioritet je bio da obezbedi saveznike u slučaju da bude napadnuta od strane Austro-ugarske. Takav dogovor je i postignut: ukoliko Srbija ili Bugarska budu napadnute od neke treće države, priteći će jedna drugoj u pomoć. Druga važna stvar u tom trenutku bila je podela Makedonije i zajednički savez u slučaju rata protiv Osmanskog carstva.

Iznoseći ovaj detalj, Graovac je naglasio da je tada primenjena formula koja bi se, možda, mogla i danas primeniti na međusobne odnose balkanskih naroda. Makedonija nije pripala samo jednoj strani, nego je dogovoreno da bude podeljena. Istočni deo pripao je Bugarskoj, deo zapadno od Prokletija i Šar planina – Srbiji, kojoj je garantovana i teritorija novopazarskog sandžaka, Kosova i Metohije i severni deo Albanije sa Jadranskom obalom do luke Drač (nalazi na 33 kilometra od Tirane).

Velike sile, na sreću nas balkanskih naroda, procenile su tada da mi nemamo dovoljno vojničkih kapaciteta da se nosimo sa Osmanskim carstvom i da ćemo sigurno pretrpeti poraz. Počele su ratne operacije, balkanski saveznici nisu imale jedinstvenu komandu ni jedinstveni plan. Bugarska je u tom trenutku bila najjača balkanska vojnička sila, stigla je čak do Konstantinopolja, mobilisala je 600 hiljada vojnika. Grčka je bila  vojno slabija, mogla je da mobiliše do oko 120 hiljada. U dogovoru sa Balkanskm savezom, Crna Gora je 8. oktobra 1912. objavila rat Osmanskom carstvu i tako započela Prvi balkanski rat.

Prva, Druga i Treća srpska armija bile su pod komandom Petra Bojovića, Stepe Stepanovića i Božidara Jankovića. Međutim, plan  Radomira Putnika o glavnoj bici  sa Turcima kod Ovče Polja pao je u vodu zbog iznenadne odluke turskog komandanta Zeki – pašeda ne čeka srpske snage, nego da im krene u susret. Umesto na Ovče Polju, bitka se dogodila kod Kumanova, 23. oktobra 1912. godine. Na sreću, tokom noći, u turski tabor stigla je vest da je Treća armija Božidara Jankovića ušla u Prištinu i da je Kosovo oslobođeno. Albanci su počeli da dezertiraju, srpska vojska je dobila pojačanje i, u kontraudaru, u potpunosti slomila protivničku armiju.

Uprkos njihovoj apsolutnoj pobedi u Prvom balkanskom ratu, članice Balkanskog saveza su bile nezadovoljne postignutim mirovnim ugovorom maja 1913., koji su skrojile velike sile u Londonu. Ugovor je bio protivan ranijim dogovorima i planovima koje su članice saveza međusobno zaključile. Otklanjanjem pretnje koju je predstavljalo Osmansko carstvo i nezadovoljstvo mirovnim ugovorom, podigle su se tenzije među doskorašnjim saveznicama što će uskoro rezultirati Drugim balkanskim ratom.

Zaključujući osvrt na Prvi balkanski rat, Graovac je kazao da je to bio epohalni savez između balkanskih naroda. Rezultati na bojnom polju, na žalost, ubrzo su bili pomućeni sukobom među balkanskim saveznicima, a velike sile, prvenstveno Austrija i Italija, bile su nezadovoljne ishodom ovog rata jer su očekivale poraz Balkanskog saveza.

Na kraju tribine, Graovac je istakao da je jedini princip opstanka balkanskih naroda – međusobni dogovor. U suprotnom, ako velikim silama prepustimo da uređuju naše odnose, uvek ćemo biti zavađeni, jer njima nije u interesu mir na Balkanu.

(KCNS.ORG.RS)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Balkanski ratovi – Zaboravljene tekovine | Jadovno 1941.

Pobede Srpske vojske u Balkanskim ratovima slavili su: Split …

Dr Miloš Ković / istoričar / – Slavimo Termopile, a …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top