arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Недић (Фото: Википедија)

Р. Туцовић, В. Ђурић Мишина, А. Рокнић: Полемика о Недићу

7. јун 2018.

Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“ Радосав Туцовић: Недићева влада активно учествовала у решавању „Јеврејског питања“ у Србији Историчар Радосав Туцовић о колаборацији Специјалне полиције са нацистима у Другом светском рату, за Данас Сва петорица злогласних шефова Специјалне полиције у време нацистичке окупације Југославије од 1941. до 1944, Божидар Бећаревић, Светозар Вујковић, Илија Паранос, Радислав Грујичић и Никола Губарев, добровољно су сарађивали са нацистима, односно са Гестапоом, закључак је мастер рада историчара Радосава Туцовића, под називом „Колаборација у Другом светском рату на примеру сарадње водећих личности Специјалне полиције са Гестапоом (1941-1944)“

Фото: Глобус

Како је Кардељ још 1971. признао да је пројекат заједничке државе пропао

6. јун 2018.

“Оци Југославије” Тито и Кардељ покренули су 1968. пројекат уставноправне реформе федерације који ће завршити 1974. доношењем новог, у бити конфедералног Устава. Биланџић, хрватски комунистички политичар и историчар, један од најближих сарадника Фрање Туђмана, у својим записима утврдио је да му је Кардељ лично, у јеку Хрватског прољећа, рекао да су се Тито и он договорили да иду у “раздруживање” Југославије У првоме дијелу свог чланка о Душану Биланџићу, објављеном у прошлом броју Глобуса, споменуо сам Биланџићев фељтон, под насловом “Тито и распад друге Југославије”, објављен, у 12 наставака, у Јутарњем листу од 26. априла до 9. маја 2011. (по првобитним замислима, требао је бити штампан и као засебна књига), и

Фото: Илустрација

„Веритас“ саопштио имена 20 идентификованих Срба

5. јун 2018.

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је данас имена 20 Срба које је идентификовао Завод за судску медицину у Загребу, од којих је најстарија жртва Тодор Дукић из Биљана Горњих, код Бенковца, рођен 1909. године, а најмлађа Ђурђица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, рођена 1969. године. Ријеч је о страдалим на подручју сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније од 1991. до 1995. године. Међу идентификованим су Бранко Рокнић из Кордунског Љесковца, код Слуња, Љубица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, Милан Груборовић из Малог Градца – Глина, Неђељко Каран из Кестеновца – Војнић, Милош Дејановић из Рушевице – Слуњ, Илија Дуновић из Примишља – Слуњ, Бранко Милковић из Плашког, Богдан Логов

Фото Игор Маринковић

Апел за измјену одредбе о држављанству: „Српско“ је исправно у исправама

2. јун 2018.

Стручњаци с правом упозоравају да би држава требало да промени одлуку о означавању држављанства у пасошима. Коришћење синтагме „држављанство Републике Србије“ уместо „српско“ наставак је самопорицања српског народа Иницијатива Февзије Мурића, мало познатог политичара из Новог Пазара, има већи утицај на институције Републике Србије од професора, лингвиста па и Српске академије наука и уметности. Било је довољно да Февзија каже да га вређа што му у пасошу пише да има српско држављанство, па да омбудсман Зоран Пашалић напише препоруку да се, уместо тога, напише – „Републике Србије“. Последњи је тренутак да држава послуша струку и повуче спорну одлуку. Иако делује да је реч о бирократској измени, иза ње се крије

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Настављена хајка на јасеновачке жртве

1. јун 2018.

У Хрватској се наставља свакодневна пропаганда о преувеличавању броја жртава у усташком концентрационом логору Јасеновац, а десничари и дио медија сада желе да изједначе гробницу у Мацељу, гдје су партизани, наводно, убили 1.000 људи са јасеновачким стратиштем. Једно од многобројних ревизионистичких удружења у Хрватској „Мацељ 1945.“ наводи да је то „највеће стратиште“ у Хрватској и желе га изједначити са фабриком смрти у Јасеновцу, у којој су убијани Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. Ово удружење, као и остале ревизионистичке организације у Хрватској, којих је све више, тврди да се „Јасеновцем и јасеновачким жртвама манипулише и да су створени митови који су раширени и прихваћени у свијету“. Овакви ставови долазе дан након

Оригиналан снимак- Усташе код Ливна бацају Србе у јаму крајем јула или почетком августа 1941.(фото:wikipedia.org)

Није било страшно!? Нови скандал на ХРТ-у због Јасеновца (видео)

31. мај 2018.

Игор Вукић, кога портал „Индекс“ описује као познатог филоусташког ревизионисту, а који је иначе и адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Један од главних фалсификата које Вукић пропагира јесте да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, као и да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно, преноси хрватски портал „Индекс“. У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор јуче промовисао на националној хрватској телевизији. У емисији је требало да гостује и историчар Хрвоје Класић, али је одбио да дође када

Кустурица: Да није било Екмечића, остале би магле у историји

27. мај 2018.

Наш прослављени режисер у уводном слову књиге, о великом интелектуалцу, његовим ставовима, значајном историјском раду, погледу на свет… Чинило ми се да је он био човјек који је знао баш све Никада ми није било теже да пишем! Да ли је тако због тога што раније нисам писао о историчару? Из којег угла редитељ пише о човјеку који је провео научни вијек претварајући документе кроз проницљивост и образовање у историјску слику свијета? Редитељ све зна и ништа не зна. Мени се чинило да је Милорад Екмечић знао све! Били смо два пута суграђани, али никада није дошло до сусрета! Први пут у Сарајеву, а послије рата деведесетих у БиХ, обојица

© Wikipedia / Inisheer

Може ли се злочин у Јасеновцу прогласити за геноцид

26. мај 2018.

Због тога што је геноцид у међународном кривичном праву постао злочин тек после Другог светског рата, Србија и Република Српска не могу ништа да учине на правном плану да се усташки злочини окарактеришу као геноцид у правном смислу. Међутим, историјски гледано то јесте геноцид. Убијање Срба у Јасеновцу, али и све оно што је претходило томе мора се на међународном нивоу окарактерисати као геноцид, рекао је председник Републике Српске (РС) Милорад Додик отварајући у Бањалуци Конференцију о Јасеновцу, која је пре престонице РС одржана у Њујорку и Израелу. „Осим утврђивања чињеница за систем логора Јасеновац, треба ући и у позадину, односно припрему једног таквог злочина, који се није десио само те године када се дешавао, већ је

Прогон професора у даниловградској Гимназији: Крив због ћирилице

24. мај 2018.

Пише: Иван Милошевић У стилу стаљинистичких процеса у даниловградској Гимназији „Петар Први Петровић Његош” одржан је дисциплински поступак против Југослава Благојевића, професора математике, кога је Наташа Латковић, директор, оптужила да је спречавањем ученика да прочитају наредбу о нерадним данима за 1. мај, која није била написана на ћирилици, направио „теже” повреде радне обавезе. Саслушавању Благојевића присуствовало је двадесетак грађана који су сматрали да је Благојевић само бранио уставно право о равноправности ћирилице и латинице и да Латковићева због тога нема разлога да га прогони. А да се све одигра у стаљинистичком маниру потрудила се Ана Јелић, овлашћени заступник у дисциплинском поступку, која је одбила све захтјеве Благојевића и његовог адвоката и

„Оспорава геноцид, а овде добија награде – то је скандал“

23. мај 2018.

Београд — 700.000 убијених Срба – симболика или истина? И седам деценија од страдања у усташком логору Јасеновац доводи се у питање и број жртава и степен тог злочина. Историчари кажу консензус је могућ када се буде престало са политичком злоупотребом Јасеновца. Усташе су да би избегле трагове мучилишта у Јасеновцу спалиле сва документа. Да су и сачувани сви спискови затвореника које је водила управа логора не би се могло доћи до прецизног броја убијених. Из исказа сведока установило се да се жртве нису увек регистровале. Од слика ужаса није се бежало, али се бројем, тврде упућени, лицитирало, кришом, и у време СФРЈ. Деведесетих је та лицитација јавно експлодирала. Дебата

Izvlacenje_srpskih_zrtava_iz_jame.jpg

Српски либерални савет: Крвништво комунистичких убица

12. мај 2018.

О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело jе да се говори када jе пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су таjне досиjее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достоjно их сахрањивале. Од бивших jугословенских република наjпре се огласила Словениjа, откопаваjући масовне гробнице жртава комуниста. Онда jе таjне архиве отворила и Хрватска, обjављуjући документа о поратним ликвидациjама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписуjући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубаjићем, некадашњим Титовим маjором, коjег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако jе, ирониjом судбине, Хрватска постала прва земља бивше Југославиjе коjа jе

110 година од Аустроугарске анексије БиХ: Увод у Први свјетски рат

10. мај 2018.

Ове године се навршава 110 година од анексије Босне и Херцеговине, од стране Аустроугарске, што се сматра уводом у Први светски рат. Све је почело Анексионом кризом или како је још позната и као Босанска криза, када је 5. октобра 1908. године  цар Франц Јозеф прогласио анексију Босне и Херцеговине.  Акт је донет без претходне сагласности великих сила, чиме је извршена повреда међународних уговора и одлука са Берлинског конгреса 1878. године. Аустроугарска је свој акт о анексији правдала Младотурском револуцијом, изведеном у лето 1908. године, револуцијом турске војске којом је поништена одлука султана Абдул Хамида II о укидању парламента, што је довело до кризе и слабљења турске моћи, поготово у

ДВ: Зло које у Србији убија и после рата

8. мај 2018.

Пре тачно деветнаест година су авиони НАТО на Ниш бацили стотине касетних бомби. Смртно је страдало 15 људи. Многе касетне бомбе су остале да и данас буду претња. Па ипак, власти у Србији као да су на њих заборавиле, пише Дојче веле. Седмог маја 1999. Нишлијка Гита Јовић отишла је на посао као и сваког другог дана. Био је петак и дан када је последњи пут била стоматолошка сестра. “Био је тмуран неки дан“, прича Гита (59) за ДW. “Чули су се млазеви авиона, нека галама. Мислила сам, негде ће да оду. Одједном, у десној нози сам осетила јак бол. Тог тренутка ми ништа није било јасно, а онда сам схватила

Коларић - помен

Пакао у Светој Петки

6. мај 2018.

КОЛАРИЋ – На Кордуну је одржан комеморативни скуп у поводу обиљежавања 76. годишњице страдања невиних цивила, жртава усташког режима које су у априлу 1942. године убијене или запаљене у православној цркви Свете Петке на Коларићу. Свечану литургију у храму Вазнесења Господњег те мали помен уз уништени објект служио је коларићки парох Жељко Видаковић. Комеморацији у организацији СПЦ-а и ВСНМ-ова Војнића и Карловачке жупаније присуствовали су житељи многих кордунских мјеста, представници локалних власти и српске заједнице у Хрватској, попут саборског заступника из редова СДСС-а Бориса Милошевића и карловачког дожупана Мирка Мартиновића, те бројни гости из антифашистичких удружења и организација. Парох Видаковић казао је окупљенима како је тешко разумјети страхоту која се збила

Помену на споменику српским и југословенсим жртвама присуствовали су представници Републике Србије / Танјуг

Одржана комеморација у логору Маутхаузен

6. мај 2018.

У некадашњем концентрационом логору Маутхаузен данас је одржана комеморација поводом 73-годишњице ослобођења У некадашњем концентрационом логору Маутхаузен данас је одржана комеморација поводом 73-годишњице ослобођења, на којем је служен помен на споменику српским и југословенским жртвама. Помену на споменику српским и југословенсим жртвама присуствовали су представници Републике Србије, српског дипломатског кора, као и чланови српских клубова и организација. Одавању почасти присуствовали су потомци преживелих логораша, на челу са Милошем Бабићем, чији је отац провео 2,5 године у злогласном нацистичком логору поред Дунава. „Поштујмо туђе жртве, али своје највише. Овде је извршен невиђен и бестидан злочин над невиним жртвама и то не смемо никада да заборавимо. Хвала свима који су данас овде,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА