Тражили сте Милош+Ковић - Страница 43 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 43

Бранко Загорац – једна географска судбина

10. август 2018.

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

Невољнике из „Олује“ збринула на Исланду

3. август 2018.

Ирена Гутрун Којић, жена која има две домовине, међу првима је помогла многим избеглицама из Хрватске 1995. године. У првом таласу дом у Рејкјавику нашло 150 протераних. Срби и Ислађани чинили би „народ и по“ Ирена Гутрун Којић и Добрила Смиљанић, „мајка Сирогојно мануфактуре“, заједно су августа 1995. гледале долазак тракторских колона протераних Срба из Хрватске. Призор који им се указивао са надвожњака ауто-пута био је потресан. Прво што је Ирена урадила било је да оде у Црвени крст Србије и понуди своју кућу у Закути неком од пристиглих невољника. Затим је отпутовала у своју другу домовину – Исланд, да и тамо потражи неку помоћ за избеглице. Тамошња влада те

Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску

2. август 2018.

Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и

Ко се данас сјећа побијених Срба из Цетинграда?

2. август 2018.

Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села Радовица код Цетинграда, Слуњ, свjедочи: “… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватких домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник Перо Медвjед. Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941.

Љотић је страдао у саобраћајној несрећи код Ајдовшчине

Словенија враћа Љотића?

2. август 2018.

Евентуална ексхумација Павелића и Лубурића у Шпанији могла би да покрене талас у Европи Најаве из Мадрида да би, у контексту обрачунавања са Франковим фашистичким наслеђем, Шпанија могла да наложи ексхумације и пресељење у Хрватску посмртних остатака Анте Павелића и Макса Лубурића, да њихови гробови не би служили као места ходочашћа усташама, отворили су питање да ли би и друге чланице ЕУ могле да поступе исто. Тако се спекулише да би, уколико серија ексхумација почне, у Србији могли да заврше посмртни остаци Димитрија Љотића, вође организације „Збор“, сахрањеног на тајној локацији у Словенији. Љотић је из Србије избегао после рата у западну Словенију, где је формирао јединице под командом генерала

Никола Жутић: ЛИЧКИ РИМОКАТОЛИЧКИ ИНСПИРАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ГЕНОЦИДА

2. август 2018.

English Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историју, из Београда, представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Апстракт: У чланку се анализирају узроци геноцидног понашања већег дијела римокатоличке популације обједињене у нацији хрватства, као и реализација акумулиране вјековне мржње римокатолика према истородним српским припадницима православне вјере. Анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације у госпићким логорима смрти (Јадовно, Карлобаг, Сланa, Метајна). Кључне ријечи: Госпић, Лика, Паг, Слано, Јадовно, Велебит, логори смрти, Хрвати, Срби, римокатолицизам, православље. Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда

24. јул 2018.

УВОД Јама jе бунару слична вертикална пукотина или коси канал различите ширине и дужине, у коjем превладаваjу окомите или степенасто положене стрмине, различитих димензиjа. У нашем народу су jаме наjтаjанствениjи и наjстрашниjи подземни крашки облик. Народ их jош зове безданкама, бездањачама, jамуринама и звекарама. Обзиром на страхоту страдања људског рода у њима књижевници и остали умни људи су користили разне метафоре о њима. Тако су jаме божанске оргуље (Милан Трешњић),близина пакла (др Јован Рашковић), наши српски храмови (Матиjа Бећковић). О страдању у jамама Иван Горан Ковачић jе написао jедну од наjпотресниjи поема Јама. Професор Душан Ђаковић из Госпића, иначе свестрани умjетник, подарио нам jе књижевно-историjски запис (есеj) „Јадовничка жмижда“, у

Сјећање на страдање Срба у Јабуци

23. јул 2018.

На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и Софија Ћосовић, Драго и Јока Стојановић, слијепа старица Милка Ковач и непокретна

Фоча: Сјећање на злочин у Јабуци

22. јул 2018.

На гробљу Божовац у Фочи сутра ће бити обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука, најављено је из општинског Удружења прогнаних и расељених Срба. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и

Oбраћање Петровданског Сабрања државним властима Србије

17. јул 2018.

Одржите реч. Испуните заклетву. Извршите своје уставне обавезе. Мислите на своју личну одговорност пред Богом, српским народом и његовом историјом, пред својим прецима и потомцима. Сетите се Лазареве Клетве Петровданско Сабрање у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима Обраћање државним властима Србије Поштована господо, на челу са председником државе, Ако остварите свој наум и потпишете тзв. „правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа“, или поделу Косова и Метохије између Србије и тзв. „Косова“, биће то најпоразнији чин у модерној историји Србије. Тиме би Косово и Метохија припали Великој Албанији и НАТО-савезу. Тако би се угрозили животи наших суграђана на Косову и Метохији и докрајчило разарање свеколиког наслеђа Срба и Србије

Сјећање на страдање Срба у Јабуци

17. јул 2018.

На гробљу Божовац у Фочи ће у понедјељак, 23. јула, бити обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у фочанској мјесној заједници Јабука, најављено је из општинског Удружења прогнаних и расељених Срба. У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Међу убијенима су били и старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и

Ми Хрватима и зграде и паре, они нама ништа

17. јул 2018.

Фирме нашег суседа добијају назад имовину у Србији и не плаћају судске трошкове, за разлику од наших. Двоструки аршини на делу – Анекс Г важи за Београд, не и за Загреб. БРОЈ хрватских фирми које пред српским правосуђем добијају назад имовину коју су имале у време бивше Југославије – расте, мада хрватски судови и даље неумољиво одбијају исте такве захтеве српских фирми. И не само то, тамошње Правобранилаштво почело је принудно да наплаћује трошкове изгубљених судских поступака од наших фирми, и то преко српских судова. Хрватске фирме такав проблем у Србији немају и нису га ни имале, јер су судови пре неколико година почели да им враћају, прво спорадично, а

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16. јул 2018.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

16. јул 2018.

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је „белина“ у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за „Новости“, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Страдање Срба у Старом Броду

9. јул 2018.

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша