Proslava povodom oslobođenja Beograda 19. i 20. oktobra

Planiran memorijalni marš „Korakom slobode”, koncert „Po šumama i gorama”, a biće otkrivena i spomen-ploča Risti Marjanoviću, prvom srpskom foto-reporteru. – Na vojnoj paradi na aerodromu u Batajnici biće predstavljeni novi „migovi”

Sedamdeset treća godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu biće obeležena nizom manifestacija 19. i 20. oktobra. U Skupštini grada 19. oktobra biće priređen prijem delegacije SUBNOR-a Beograda. U Ulici kralja Milana, kod Spomenika obešenim rodoljubima biće održan memorijalni marš „Korakom slobode”, a na Trgu republike koncert „Po šumama i gorama” orkestra Ministarstva odbrane „Stanislav Binički”.

Na Dan oslobođenja planirano je da na zdanju Doma vojske bude otkrivena spomen-ploča Risti Marjanoviću, prvom srpskom foto-reporteru, koji je mnoštvom fotografija zabeležio ratne događaje u Prvom i Drugom svetskom ratu. Na Spomenik oslobodiocima Beograda u Ruzveltovoj ulici, kao i na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali biće položeni venci.

Novi „migovi” biće predstavljeni na vojnoj paradi na batajničkom aerodromu u podne, dok će u večernjim satima u Narodnom pozorištu Dan oslobođenja Beograda biti obeležen svečanom akademijom „Kavkaski orah.
Ovaj datum obeležava se u znak sećanja na borce Narodnooslobodilačke vojske i sovjetske Crvene armije koji su položili živote kako bi od nacističke okupacije oslobodili Beograd.

Borbe za oslobođenje grada započete su nedelju dana pre konačne pobede. Naši i sovjetski vojnici 14. oktobra uveče zauzeli su položaje od desne obale Save pa sve do podavalskih sela. Taj dan ostaće upamćen i po značajnom otporu nacista i sila Osovine. Na Slaviji se tada pucalo sa svih strana. Tu su se sreli delovi jedinice jugoslovenske i sovjetske vojske, posle čega je počeo prodor ka centru prestonice. Velika borba vodila se kod Narodne skupštine, a okupatoru je pomagala „Smederevska grupacija” koja je došla sa istoka. Sukobi su nastavljeni do 20. oktobra.

Vojnici Crvene armije koji su poginuli u borbama kod Narodnog pozorišta sahranjeni su pored spomenika knezu Mihailu, ali je obeležje, podignuto na tom mestu njima u čast, uklonjeno posle raskola Jugoslavije sa Informbiroom.

U borbama oktobra 1944. poginulo je oko 3.000 naših vojnika i gotovo hiljadu crvenoarmejaca, a ranjeno je više od 4.000 boraca. Na Groblju oslobodilaca Beograda sahranjeno 1.386 vojnika NOV-a i 711 pripadnika Crvene armije. Njihovi grobovi pre podizanja ovog obeležja 20. oktobra 1954. bili su raštrkani po celom Beogradu – od Avale do Kalemegdana, na potesu na kome su borbe i vođene.

Pre tri godine, povodom obeležavanja sedam decenija od oslobođenja srpske i tadašnje jugoslovenske prestonice, „Politika” je objavila izvode iz dnevnika civila Dragomira Leka, direktora i vlasnika Prometne banke u međuratno doba. U ovom dnevniku opisani su rušenje Pančevačkog mosta, borbe na obalama Dunava, skrivanje civila u podrumu pivare „Bajloni”, borba nacista i partizana u Skadarskoj…

Ponosito slavljen pa zaboravljen datum

Oslobođenje Beograda je datum koji je decenijama ponosito proslavljan, ali je onda zapostavljen početkom ovog milenijuma. Pojedini gradski političari su pre oko deceniju i po ukazivali da 20. oktobar nije bio dan oslobođenja, već dan komunističke okupacije. Kako se njegov značaj umanjivao, nove generacije đaka nisu mnogo učile o tome. Tradicija njegovog obeležavanja vraćena je tek pre nekoliko godina.

Autor: Dejan Aleksić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Prvi oslobodioci Beograda – Da li je Beograd oslobodila …

Prvi put memorijalni defile povodom oslobođenja Beograda

Defile centrom grada i svečana akademija za Dan oslobođenja Beograda