У Београду је од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже

English

Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже

Са благословом Његове Светости Патриjарха српског Г. Г. Иринеjа, а у организациjи Српског сабора Двери, у Београду jе од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу jедине и jединствене асоциjациjе на свету коjа сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расеjања.

Овогодишњем, jубиларном Сабору, присуствовало jе преко 100 учесника из више од 30 организациjа из Србиjе, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших jугословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралиjско-новозеландског српског расеjања.

Главна тема Сабора била jе: Нови облици односа између Матице и диjаспоре, а велика пажња посвећена jе проблемима очувања националног идентитета српског народа у целини. Разматрани су начини борбе у заштити српских националних интереса, са нагласком на важност српских интеграциjа у духовном, културолошком, економском и политичком погледу.

Након представљања нових организациjа и подношења извештаjа о последњих годину дана рада и развоjа Српске мреже, Сабор jе донео следеће закључке:

1.

У тренутку када jе српски народ изложен огромноj асимилациjи широм расеjања и одређеним елементима прогона и дискриминациjе у околним бившим jугословенским републикама, истичемо стратешки и практични значаj нове српске доктрине стратешке дубине , а културна политика заштите националног идентитета и српских интеграциjа jош више добиjа на важности. У том правцу посебно истичемо преку потребу међусрпског повезивања у културном, просветном, пословном и политичком погледу, што све врхуни у идеjи Српске Униjе као комплетног обjедињавања српског народа у региону.

2.

У сусрет обележавању 70-годишњице од напада Хитлерове Немачке на Краљевину Југославиjу 1941. године и почетка геноцида над српским народом од стране НДХ и других нацифашистичких сателита на Балкану, унапред подсећамо све надлежне институциjе да jе следећа година краjњи тренутак да се Срби сете своjих жртава коjе не смеjу бити мање важне, и да се достоjно поставимо према наjвећим балканским стратиштима: Јадовну и Јасеновцу, примењуjући политику историjског сећања и превенциjе геноцида.

3.

Оцењуjемо епохално битним покретање нових облика поверења, односа и сарадње између поjединаца, организациjа и институциjа матице и диjаспоре и као историjски кључну идеjу повратка из Расеjања у матичне Српске земље на Балкану, и позивамо све државе у коjима живи српски народ на свojим вековним етничким просторима да оваj повратак омогуће и помогну. Ово се посебно односи на државу Србиjу, коjа у овом часу jош увек нема националну стратегиjу за повратак расеjаних Срба широм света и њихову реинтеграциjу у српско друштво. Срби у Расеjању коjи намераваjу тамо да остану позиваjу се на изградњу нових модела очувања националног идентитета и позитивне промоциjе српског народа у свету.

4.

Сабор подсећа да се ове године навршило 15 година од наjвећег егзодуса jедног народа у Европи после Другог светског рата, када jе независна држава Хрватска у геноцидноj воjноj операциjи „Олуjа” 1995. побила око 2600 и протерала преко 350.000 Срба из Републике Српске Краjине и западног дела Републике Српске. Нешто слично као да се припрема преосталом српском народу на Косову и Метохиjи, па скрећемо пажњу jавности постављаjући питање шта чини актуелни режим у држави Србиjа по питању Републике Српске Краjине и заустављања даље дезинтеграциjе саме Србиjе на Космету, у Воjводини и Рашкоj области?

5.

Сабор посебно указуjе на покушаj крађе и укидања српског jезика у Црноj Гори, као и на друге случаjеве кршења људских и националних права са коjима се суочава српски народ у овоj бившоj jугословенскоj републици. Ови и слични примери у осталим земљама региона заправо више говоре о Матици Србиjи коjа не води озбиљну спољну политику према деловима сопственог народа коjи jе остао ван своjе државе. Сабор позива државни врх Србиjе на одлучниjи и активниjи приступ заштити српских националних интереса у региону.

6.

Сабор сматра да Србиjа и Република Српска треба да преиспитаjу да ли Европска Униjа и НАТО заиста немаjу алтернативу и о томе омогуће изjашњавање грађанима на референдуму. Посебно се позива држава Србиjа да што пре приступи Споразуму о недељивоj колективноj безбедности коjи jе иницирала Руска Федерациjа и тако активно прошири своjу неутралност.

7.

У опстанку Републике Српске, њеноj независности и бољитку, Сабор види очување наjвеће историjске победе српског народа у последњих 20 година и велику наду да ништа ниjе готово на Балкану и да тек почиње борба за ново решавање српског националног питања у региону након промене геополитичке карте света коjа jе у току.

8.

Српска мрежа, као у последњих неколико година многострано развиjени српски патриотски невладин сектор, представља велику снагу и друштвени потенциjал српског народа у будућности, посебно када се узме у обзир истрошеност наших интелектуалних и политичких елита и потреба за сменом генерациjа и новим, младим лидерима и организациjама. На том путу неопходно jе jош много националног одушевљења и одговорности, инициjативе, рада, стрпљења и слоге свих оних коjи су се определили за ову духовну и патриотску борбу и чине Српску мрежу, као jедну од наjоргиналниjих и наjперспективниjих националних идеjа у последњих више од пола века.

Како радили, тако нам и Бог помогао!

Храм Светог Саве у Београду, 7. август 2010.

Служба за односе са jавношћу Српске мреже