Proglašenje Stepinca za sveca neće omesti ocena njegove istorijske uloge

Jučerašnjim saopštenjem Sveta stolica je potvrdila stav koji se proteklih meseci često mogao čuti od hrvatskih katoličkih velikodostojnika: da rad komisije neće uticati na Stepinčevu kanonizaciju i da će se ona baviti samo pojašnjavanjem određenih istorijskih pitanja. Istoričar Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, međutim, smatra da je takvo objašnjenje kontradiktorno.

– Ako je cilj pojasniti Stepinčevu ulogu u Drugom svetskom ratu, a ona je više puta i ne samo u jugoslovenskoj istoriografiji dokazana kao vrlo negativna, onda on ne može biti kanonizovan. Takođe, nejasno je kako će se članovi komisije, koji nisu istoričari, baviti naučnom metodologijom i da li će im biti dostupna sva građa, budući da su arhivi Vatikana, koji se tiču upravo Stepinca, još uvek nedostupni, kao i oni koji se čuvaju u arhivi Zagrebačke nadbiskupije – kaže Raković.

U saopštenju Svete stolice pominje se samo dostupna dokumentacija, ali Raković svakako nije jedini istoričar koji podseća na značaj vatikanske arhive iz perioda Drugog svetskog rata. Dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju, u svom izlaganju na skupu o Stepincu, održanom u Zagrebu prošle godine, istakao je da je nedostupnost vatikanskih izvora prvorazredni problem za istraživače jer bez službenih izvora Rimokatoličke crkve ne može se u potpunosti naučno osvetliti ni pitanje istorijske uloge nadbiskupa Stepinca ni njegovog odnosa prema vlastima Nezavisne države Hrvatske.

Mešovita komisija osnovana je posle intervencije SPC. Patrijarh srpski Irinej zatražio je od pape Franje da još jednom razmotri ulogu kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, posle čega je predloženo osnivanje mešovite komisije. Iako je i u ovom poslednjem saopštenju istaknuto da njen rad neće uticati na kanonizaciju, činjenica je da osnivanje komisije već jeste uticalo na taj proces. Proglašenje Stepinca svetim, koje je stiglo do samog kraja, nedostaje još samo papin potpis, odloženo je. Kako je svojevremeno za „Politiku“ izjavio tadašnji apostolski nuncije u Srbiji, nadbiskup Orlando Antonini, očekuje se da proces kanonizacije ne bude okončan dok komisija ne završi svoj rad. To bi značilo da Stepinac neće biti kanonizovan u narednoj godini dana.

– Postoji, teorijski, i mogućnost da Stepinčevo proglašenje svetim bude odloženo, kao što je praktično stopiran proces kanonizacije pape Pija Dvanaestog koji je bio poglavar Katoličke crkve u vreme Drugog svetskog rata – kaže Raković.

I istorijska uloga pape Pija Dvanaestog u Drugom svetskom ratu veoma se različito vrednuje, a mišljenja o njemu, kao i o Stepincu, podjednako su suprotstavljena. Otac Bernar Ardir, na primer, koordinator mešovite komisije o Stepincu i predsednik Papskog veća za istorijske nauke, u dokumentarnom filmu „Vatikan i Treći rajh“ naveo je da smatra da papa nije mogao mnogo da učini kako bi uticao na smanjenje progona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Za razliku od zagrebačkog nadbiskupa, papa Pije Dvanaesti nema status blaženog. Proces njegove kanonizacije otvoren je 1965. godine. Kada ga je papa Benedikt Šesnaesti 2009. godine približio statusu svetitelja potvrdivši mu dekretom „herojske vrline“ (status blaženog bi bio sledeći korak), to je izazvalo talas neodobravanja. Oglasili su se tada, između ostalih, predstavnici Svetskog jevrejskog kongresa, Centra „Simon Vizental”, Jad Vašema, udruženja preživelih Holokausta. Oni su poručili da takav potez Svete stolice izvrće istorijske činjenice, dodajući kratko: „Ne činite to“.

Autor: J. Čalija

Izvor: Politika