Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Проглашење Степинца за свеца неће омести оцена његове историјске улоге

Датум објаве: четвртак, 14 јула, 2016
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Следећи састанак биће одржан у Загребу 17. и 18. октобра, а рад мешовите православно-католичке комисије требало би да буде окончан за годину дана

Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије (Фото Ројтерс)
Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије (Фото Ројтерс)

Први, дводневни састанак мешовите православно-католичке комисије, основане са циљем да поново проучи историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, завршен је јуче у Ватикану. Како „Политика“ сазнаје, разговори петочланих делегација Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској вођени су у пријатељском духу изграђивања међусобног поверења чланова два изасланства. Разговарало се само о техничким питањима, методологији и динамици рада, агенди. Предвиђено је и да ускоро буде објављено заједничко саопштење за јавност две делегације.

Пре њега, међутим, огласила се Канцеларија за медије Свете столице. Они су јуче саопштили да ће се мешовита православно-католичка комисија, која изучава историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, бавити научним радом и да он неће ометати процес канонизације загребачког надбискупа, који је искључиво у надлежности Свете столице.

Наводи се и да „комисија хрватских и српских стручњака“ има задатак да поново проучи живот кардинала Степинца пре, током и након завршетка Другог светског рата. Комисија је основана како би одређена историјска питања била расветљена, подсећа се у саопштењу Свете столице, а у свом научном раду користиће методологије историјских наука, засноване на доступној документацији и њеној контекстуализацији.

„Очекује се да буде одржан низ састанака, који ће бити окончани у наредној години дана“, наводи се у саопштењу и додаје да ће следећи састанак бити одржан у Загребу 17. и 18. октобра.

Чланови комисије

Радом комисије, као представник Свете столице, координира француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. Научним проучавањем Степинчевог живота, како је то формулисано у јучерашњем саопштењу из Ватикана, баве се две петочлане делегације Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској. Представници СПЦ у комисији су митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, владике бачки Иринеј и славонски Јован, као и професор др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску и некадашњи дипломатски представник наше земље при Светој столици. Делегацију Католичке цркве у Хрватској чине загребачки надбискуп Јосип Бозанић, бискупи мостарско-дувањски Ратко Перић и пожешки Антун Шкорчевић, као и двојица историчара, Марио Јареб и Јуре Кришто.

Јучерашњим саопштењем Света столица је потврдила став који се протеклих месеци често могао чути од хрватских католичких великодостојника: да рад комисије неће утицати на Степинчеву канонизацију и да ће се она бавити само појашњавањем одређених историјских питања. Историчар Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије, међутим, сматра да је такво објашњење контрадикторно.

– Ако је циљ појаснити Степинчеву улогу у Другом светском рату, а она је више пута и не само у југословенској историографији доказана као врло негативна, онда он не може бити канонизован. Такође, нејасно је како ће се чланови комисије, који нису историчари, бавити научном методологијом и да ли ће им бити доступна сва грађа, будући да су архиви Ватикана, који се тичу управо Степинца, још увек недоступни, као и они који се чувају у архиви Загребачке надбискупије – каже Раковић.

У саопштењу Свете столице помиње се само доступна документација, али Раковић свакако није једини историчар који подсећа на значај ватиканске архиве из периода Другог светског рата. Др Милан Кољанин из Института за савремену историју, у свом излагању на скупу о Степинцу, одржаном у Загребу прошле године, истакао је да је недоступност ватиканских извора прворазредни проблем за истраживаче јер без службених извора Римокатоличке цркве не може се у потпуности научно осветлити ни питање историјске улоге надбискупа Степинца ни његовог односа према властима Независне државе Хрватске.

Мешовита комисија основана је после интервенције СПЦ. Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије. Иако је и у овом последњем саопштењу истакнуто да њен рад неће утицати на канонизацију, чињеница је да оснивање комисије већ јесте утицало на тај процес. Проглашење Степинца светим, које је стигло до самог краја, недостаје још само папин потпис, одложено је. Како је својевремено за „Политику“ изјавио тадашњи апостолски нунције у Србији, надбискуп Орландо Антонини, очекује се да процес канонизације не буде окончан док комисија не заврши свој рад. То би значило да Степинац неће бити канонизован у наредној години дана.

– Постоји, теоријски, и могућност да Степинчево проглашење светим буде одложено, као што је практично стопиран процес канонизације папе Пија Дванаестог који је био поглавар Католичке цркве у време Другог светског рата – каже Раковић.

И историјска улога папе Пија Дванаестог у Другом светском рату веома се различито вреднује, а мишљења о њему, као и о Степинцу, подједнако су супротстављена. Отац Бернар Ардир, на пример, координатор мешовите комисије о Степинцу и председник Папског већа за историјске науке, у документарном филму „Ватикан и Трећи рајх“ навео је да сматра да папа није могао много да учини како би утицао на смањење прогона Јевреја током Другог светског рата. За разлику од загребачког надбискупа, папа Пије Дванаести нема статус блаженог. Процес његове канонизације отворен је 1965. године. Када га је папа Бенедикт Шеснаести 2009. године приближио статусу светитеља потврдивши му декретом „херојске врлине“ (статус блаженог би био следећи корак), то је изазвало талас неодобравања. Огласили су се тада, између осталих, представници Светског јеврејског конгреса, Центра „Симон Визентал”, Јад Вашема, удружења преживелих Холокауста. Они су поручили да такав потез Свете столице изврће историјске чињенице, додајући кратко: „Не чините то“.

Аутор: Ј. Чалија

Извор: Политика

 

Везане вијести:

Комисија о Степинцу радиће годину дана

Архиве кључ истине о Степинцу

Озбиљна истрага или покушај националног мирења?

„Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика“

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

Две цркве лицем у лице о Степинцу

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top