Незамисливо jе и спада у област озбиљне националне патологиjе да се у српском народу могу пронаћи љубитељи лика и дела „наjвећег сина наших народа и народности”, коjи се крио под маском Јосипа Броза Тита. Међутим, несумњиво jе да њих у одређеном броjу ипак има. Ко су они коjи упркос свему и после свега што jе титоизам учинио српском народу – и даље воле Броза? Не сматрам икаквом храброшћу данас говорити истину о Титу и његовом тоталитарном режиму. Може се рећи да jе такво jуначење чак испод части, у времену када се због слободно изражене мисли о Брозу неће отићи на Голи Оток или у Сремску Митровицу, а посебно jер те

Увјерен сам да нас има мање од 201.631 колико показује посљедњи попис, односно да смо сведени на границе које је одредио Фрањо Туђман у својој политици етничког чишћења: свести Србе у Хрватској између 3-4 посто, каже политолог проф. Јован Мирић. Нови попис становништва Хрватске, који ће бити одржан у априлу 2011. године, за српску заједницу имат ће знатно веће значење од статистичког, будући да ће кроз наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према Уставном закону, о резултатима тог пописа овисит ће заступљеност припадника мањина у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма те других права, чија је обавезна примјена

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“ Драги приjатељи! Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве

За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,

English Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже Са благословом Његове Светости Патриjарха српског Г. Г. Иринеjа, а у организациjи Српског сабора Двери, у Београду jе од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу jедине и jединствене асоциjациjе на свету коjа сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расеjања. Овогодишњем, jубиларном Сабору, присуствовало jе преко 100 учесника из више од 30 организациjа из Србиjе, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших jугословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралиjско-новозеландског српског расеjања. Главна тема Сабора била jе: Нови

Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Godine 1994. osniva Hrvatsko-izraelsko društvo, a danas je tajnik Margelovog instituta, poznatog po lovu na odbjeglog ustaškog zločinca iz Požege Milivoja Ašnera. Nedavno je u Zagrebu promovirana knjiga Magnissimum crimen – Pola vijeka revizionizma u Hrvata, čiji je autor Salamon Jazbec, zagrebački Židov, koji se već na samom početku pita: „Kako je Spomen – područje Jasenovac postalo jasenovačko područje zaborava?“ Objavljivanje ove akribijalne studije na hrvatskom tržištu,

Удруженим снагама у суботу 14. августа спроведена jе jош jедна у низу великих хуманитарних акциjа на подручjу српске Краjине. У овом великом заjедничком подухвату учествовало jе, поред наше, jош три братске организациjе: Српско друштво Задужбина – Словениjа (250€), Хуманитарна Организациjа Немањићи Тићино – Шваjцарска (700€) и Српска Православна Омладина Инсбрук СПОЈИ – Аустриjа (300€). Наша организациjа у овоj акциjи jе учествовала са 2.100€. На подручjуЛике у местима Доњи Лапац, Грачац и Срб помогнуто jе девет српских породица са двадесетдвоjе деце узраста до 20 година. Испоручена jе помоћ у вредности од преко 3.300€. За ту своту успели смо да набавимо следећу помоћ: – 3 шпорета на дрва – 1 комбиновани шпорет

ПРИМЕНА „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ НА НАШЕ ВРЕМЕ (На примеру грађанских ратова на тлу бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. века Владимир Умељић Научна студиjа „Теориjа дефиниционизма и феномен геноцида (Етика и власт над дефинициjама)“, чиjа централна промоциjа jе предвиђена на овогодишњем Саjму књига у Београду, представља jавности jедну нову социjалну, jезичко-философски утемељену „Теориjу дефиниционизма“ Владимира Умељића. Један од наjвећих живих корифеjа jезичке философиjе, Ноам Чомски, коме jе стављен на располагање jедан енглески сиже ове студиjе (Summary, обjављен на краjу ове књиге од преко 450 стр.), прокоментарисао jе, да он сам „никада ниjе дошао на тако интересантне идеjе“. Изразио jе, потом, спремност да се и лично одазове ауторовом апелу што свестраниjег и