VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: Kakvi smo mi to Srbi, kakva nam je to “elita”?

Datum objave: petak, 5 decembra, 2014
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/Vladimir_Dimitrijevic.jpg

Padamo u očajanje gledajući kako su nam predstavnici tzv. „srbske elite“ često najobičniji pljačkaški ološ, koji je ko zna koliko para oteo od ovog jadnog naroda. Svakog dana afere, milioni i milijarde oduzeti polugladnim i ubogim ljudima, a pljačka se, zasigurno, nastavlja. Da li je čudo što smo toliko propali?

Naravno da nije. I nisu tu krivi Amerikanci, Englezi i Nemci, nego domaći bezbožnički ološ, nezajažljivi gramzivci kojima nikad nije dosta. Zaludu je upozoravao Sveti Nikolaj Žički, govoreći: „Ne kradi državu, jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu. Oni su položili živote svoje za državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tekovinu? Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su je platili više od tebe; više su uložili u nju nego ti. Ja kažem: država je svojina i onih koji leže u grobovima koliko i onih koji igraju po salonima, i još više. Ko dakle krade državu, maroder je isto kao i onaj ko pljačka mrtve. Jer i jedan i drugi udaraju na svojinu mrtvih.

Tvoji đedovi i prađedovi i čukunđedovi borili su se za ovu državu, mučili se za nju, uzdisali, plakali, znojili se, krvavili se, umirali. Bezumniče! Koga kradeš? Kradeš svoju najbližu svojtu, koja te iz grobova proklinje. Odsecaš se od nje i ona od tebe. Tvoji pretci ne priznaju ti pravo građanstva u ovoj njihovoj državi; oni te se otresaju pred Bogom i ubrajaju te u rod pacova. Kad kradeš državu, kradeš otadžbinu svoju, zemlju otaca svojih; i kradeš braću svoju, sinove i kćeri otaca tvojih. Zamisli, da svi pođu za tvojim primerom; da svi počnu krasti državu svoju – šta bi bilo? Zemlja vitezova i mučenika pretvorila bi se u jamu pacova! I Bog pravedni, koji gleda po zemlji i traži ljude, oduzeće zemlju od pacova i dati je ljudima, strancima iz bliza ili izdaleka“.

Čudimo li se onda što nam tuđini zemlju otimaju kad ološ na vlasti ne mari za ovakve reči Svetog Nikolaja?

Njima na ukor i večnu sramotu, ima i sasvim drugačijih primera.

Slučaj iz Čačka

Godine 2013, avgusta meseca, desilo se jedno ljudsko čudo u Čačku: bračni par Stevanović, Dejan i Milka, kupio je i uselio se u stan u Njegoševoj ulici broj 14, a Dejan je odmah vratio ključeve dotadašnjeg stana u Knićaninovoj 18. On je, kao ratni vojni invalid prve grupe, prethodni stan dobio na trajno korišćenje i to još polovinom 2001, ali je odlučio da ključeve ovog stana vrati Udruženju ratnih vojnih invalida, kako bi pripao nekom drugom od ratnih vojnih invalida ili porodica poginulih u ratovima od 1991. do 1999. godine.

Dejan Stevanović je srbski heroj koji je, kao dobrovoljac Vojske Jugoslavije, ranjen u borbama kod Brčkog, i ostao je da celog života nosi posledice ranjavanja; metak izaziva velike bolove, jer se nalazi blizu kičme i ne može da bude odstranjen. Njega i njegovu suprugu godinama znam, još od doba kad država nije imala nikakvog razumevanja za njega i njegov stradalništvo. Živeli su u ruševnom samačkom hotelu na Alvadžinici. Čak ni tada, kada mu je bilo najteže, Dejan nije roptao, niti je ikada pomislio da žali na to što je prolio krv za svoj narod; i on i supruga su se uzdali u Boga, i čekali. Onda su, 2001, dobili stan. I kad su stan kupili, vratili su ga potrebitima, iako nisu morali to da učine. Novinarima je svojevremeno rekao: „Mnogi su nam rekli da nismo pametni što vraćamo stan. A mi gledamo u nebo, gore ima nekog“.

Naravno da ima Nekog, dragi Dejane i Milka, divni i dobri pravoslavni Srbi. Taj Neko je Gospod naš Isus Hristos, Bog Svetog Save i Svetog kneza Lazara, Svetih Pajsija i Avakuma, Karađorđa i Tanaska Rajića, vojvoda Stepe i Mišića i đenerala Draže. On gleda sve nas – i ove što državu pljačkaju, i ove što stanove vraćaju, i meri i odmerava. Biće nama, Srbima, po Njegovoj Ljubavi, koja je Pravda i Istina. Zemlja vitezova se, ako se ovako nastavi, konačno pretvara u zemlju pacova; ali, dok je ljudi poput vas, nada još nije umrla.

Vama, dragi Dejane i Milka, hvala na tome što (za razliku od onih koji žive životom prasaca što se u blatu valjaju, a tvrde da se bave politikom – brigom o opštem dobru), gledate na nebo, i znate za Nebeskog Oca.

Piše: Vladimir Dimitrijević

(Borba za veru)

 

Izvor: Intermagazin

 

Vezane vijesti:

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: VATIKAN I TITOVA 

vladimir dimitrijević: jedan doprinos  – Jadovno 1941.

Tito je tražio bombardovanje Srbije 1944! – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top