arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Хапшење Јевреја током кристалне ноћи

Памти се “кристална ноћ” али и пад зида

9. новембар 2011.

Девети новембар jедан jе од наjзначаjниjих датума новиjе историjе Њемачке – на таj дан забиљежени су неки од наjгорих догађаjа, као што jе почетак погрома Јевреjа, али и наjрадосниjии тренуци, попут пада Берлинског зида. Тог датума навршава се 28 година од пада Берлинског зида. Био jе то догађаj коjи jе промиjенио свиjет. Годину дана након тога, 3. октобра 1990. године Њемачка се уjединила, а нестанком бивше Њемачке демократске републике (ДДР) нестао jе циjели социjалистички политички блок у Европи. Конфликт између истока и запада Европе био jе окончан. Таj датум jе и због других догађаjа важан за Ниjемце. На таj дан 1918. социjалдемократа Филип Шаjдеман прогласио jе Републику Њемачку. Монархиjа цара

Подршка иницијативи о подизању спомен обиљежја на Казанима

9. новембар 2011.

Кућа људских права Сараjево пружа пуну подршку инициjативи потпредсjедника Федерациjе БиХ Светозара Пударића да се утврди истина о страдању небошњака чиjа су тиjела бачена у Казане у Сараjеву за вриjеме ратних догађања и да се на том мjесту подигне спомен-обиљежjе жртвама коjе су скончале у Казанима. У писму подршке Куће људских права Сараjево упућеном Пударићу, истиче се да jе краjње вриjеме да се почне радити на утврђивању цjеловите истине о збивањима у периоду од 1992. до 1995. године, укључуjући и збивања у Сараjеву. “Потреба за утврђивањем истине с jедне стране произилази из обавеза да се казне починиоци ратних злочина, злочина против човjечности и злочина геноцида, а с друге стране то

Живи и криви

9. новембар 2011.

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за “Новости” jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

Опција Дениса Латина

9. новембар 2011.

У интервjу бањалучком дневнику “Фокусу” Денис Латин изразио jе “ужасно” разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био “обичан новинарчић коjи jе имао 25 година”. Аутор некоћ утjецаjне “Латинице” Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику “Фокус” да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.

Азра Башић

Још нема одлуке о евентуалном изручењу Азре Башић

9. новембар 2011.

Амерички Окружни суд у Лексингтону у држави Кентаки током трочасовног процеса против Азре Башић (52), коjа jе оптужена за ратне злочине над заробљеним српским цивилима током рата у БиХ ниjе донио никакву одлуку о томе да ли она треба да буде испоручена у БиХ. Америчка влада жели да Башићеву врати у БиХ, гдjе би се суочила са оптужбама док њен адвокат Петрик Неш покушава да то сприjечи. Башићева jе ухапшена 15. марта у Стентону на основу међународне потjернице коjу jе издао Суд БиХ због сумње да jе као припадник Хрватске воjске учествовала у мучењима и убиствима Срба у логорима у Дервенти од априла до jуна 1992. године. Њен адвокат рекао

Озренски борци обиљежили Митровдан

8. новембар 2011.

Борачка организациjа општине Петрово обиљежила jе крсну славу – Митровдан служењем парастоса у спомен-соби Прве озренске лаке пjешадиjске бригаде ВРС и полагањем виjенаца на споменик у центру Петрова и на споменике у свим насељима ове општине. Славски колач преломили су протоjереj петровоселски Никола Пекић, предсjедник Борачке организациjе Петрово Душан Дуjковић, начелник општине Петрово Зоран Благоjевић и други. Борци су поновили да jе ратне 1995. године са озренско-возућког подручjа насилно одведено 460 бораца и цивила, од коjих су само 292 идентификована. Начелник општине Петрово Зоран Благоjевић рекао jе да jе “разочарење остало, али и нада да ће истина кад-тад доћи, а земни остаци мучки убиjених наћи своj годинама одлагани смираj”. Борци

groblje-zejtinlik.jpg

Обиљежена крсна слава

8. новембар 2011.

Служењем литургиjе у цркви Светог пророка Илиjе, помена у спомен соби и полагањем виjенаца на централном спомен обиљежjу данас jе на Сокоцу обиљежена крсна слава Борачке организациjе Републике Српске – Митровдан. Предсjедник Скупштине соколачке Борачке организациjе Жељко Лалић рекао jе да са подручjа ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 286 бораца. “Много српске крви наше браће проливено jе да бисмо имали РС коjа има атрибуте државе. Први пут имамо државу са лиjеве стране Дрине и наш задатак jе да jе чувамо, бранимо, развиjамо и да оставимо нашоj дjеци да и они његуjу ову светињу коjу смо створили”, рекао jе Лалић. Протоjереj ставрофор Милорад Љубинац рекао jе на славскоj свечаности

goran_petronijevic.jpg

Рањеници довезени на Маркале

8. новембар 2011.

Шеф тима одбране бившег председника РС, Радована Караџића, Горан Петрониjевић каже да jе посебан тим коjи се бавио истрагом догађаjа из фебруара 1994. године на пиjаци Маркале у Сараjеву, недвосмислено доказао да jе реч о муслиманскоj манипулациjи, те да за то постоjе и живи сведоци. – Веома пажљиво смо се бавили случаjем Маркале и у истрази смо недавно дошли до неколицине људи, коjи су наводно рањени током експлозиjе за коjу jе оптужена српска страна. Али, ти људи су нам признали да су заправо рањени на другим местима, неколико дана раниjе и да су на пиjацу довезени из болнице Кошево. Ти људи ће се поjавити и у Хагу да то посведоче?

rtrs.jpg

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

8. новембар 2011.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

Ненад Кецмановић

Кец из рукава – Ненад Кецмановић

8. новембар 2011.

Саветник Арие Током недавног боравка председника РС у САД, београдски „Данас“ jе обjавио занимљив коментар о томе како jе до jуче „лош момак“ Додик, захваљуjући jевреjскоj подршци, изненађуjуће добро примљен у званичном Вашингтону. Дописник са лица места jе ту наглу промену везао, пре свега, за неизвесност предстоjећег гласања у Савету безбедности око апликациjе Палестине за чланство у УН. БиХ jе нестална чланица СБ, а њено опредељење зависи од односа снага у трочланом Председништву у Сараjеву. Изетбеговић ће, како jе већ наjављено, потврдити муслиманско-бошњачку солидарност са земљама исламског света, а Комшић ће, такође, следити расположење своjе муслиманско-бошњачке изборне базе. Потенциjално jедини глас против, коjи би ишао у прилог израелско-америчкоj блокади палестинских аспирациjа,

Обиљежена годишњица страдања у Бијелом Потоку

8. новембар 2011.

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА – Служењем помена и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу у бањалучком насељу Биjели Поток, jуче jе обиљежена 69. годишњица од усташког масакра 54 Срба у овом мjесту.  Виjенце на споменик жртвама положили су делегациjе града Бањалуке, СУБНОР-а, Спомен-подручjа Доња Градина, те представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941 – 1945. “Биjели Поток”. Представници Удружења подсjетили су да су у овом мjесту на Васкрс 4. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле мjештане српске националности у доби од jедне до преко 80 година. Помену и полагању виjенаца присуствовали су представници Владе и Сената Републике Српске /РС/, те чланови породице Адамовић, потврдио jе

Прича која лута свиетом

Промовисана књига Прича која лута свиетом

8. новембар 2011.

КОТОР ВАРОШ – У општинскоj Борачкоj организациjи Котор Варош промовисана jе књига “Прича коjа лута свиетом”, аутора Тихомира Леваjца из Бањалуке, прича о злочинима у Народноj пучкоj школи у Шарговцу за вриjеме Другог свjетског рата. Прича jе написана у форми писма бивше учитељице Добриле Мартиновић из Народне пучке школе у Шарговцу. Међу 2.298 убиjених Срба у Шарговцу тада су убиjени и ученици ове школе. Професор Остоjа Ђукић рекао jе вечерас да књига показуjе да се истина не може уништити и поручуjе да се злочин никада не понови. Рецензент Мирко Вуковић нагласио jе да jе прича Тихомира Леваjца преведена на свjетске jезике и да jе аутор на таj начин постигао циљ

Прича која лута свиетом

ШАРГОВАЧКА СТРАШНА “ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ”

8. новембар 2011.

У Котор Вароши ће ускоро бити промовисана књига Тихомира Леваjца “Прича коjа лута свиjетом”, свjедочанство о 52 ученика српске националности коjе су поклале усташе у фебруару 1942. године у школи у Шарговцу, поред Бањалуке. “Прича коjа лута свиjетом” уствари jе писмо из луднице, из санаториjума, коjе пише бивша учитељица `Народне пучке школе` у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом коjи jе у jуну 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мjесту на коjем jе 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вjекослав Филиповић, са своjом сабраћом и сарадницима у злодjелу донио одлуку да се изврши покољ српског живља у околним селима Дрaкулић,

Атиф Дудаковић (Фото: архив/screenshot)

Претрес касарне у Бихаћу

8. новембар 2011.

У Бихаћу jе у току претрес касане “Орљани” у оквиру истраге за злочине против Атифа Дудаковића, ратног команданта петог корпуса муслиманске армиjе, jавља дописник Срне. Претрес врше припадници Агенциjе за истраге и заштиту /Сипа/, по налогу Суда БиХ. Касарну користи jединица за подршку МУП-а Унско санског кантона, а како Срна сазнаjе у Сипи, у овом се обjекту налази архива петог корпуса из ратног периода. Архива jе пронађена и запечаћена током истраге коjу jе Сипа водила против комесара полициjе Унско санског кантона Раме Бркића. Докази о ратним злочинима петог корпуса муслиманске армиjе пронађени су и током недавне ексхумациjа осам тиjела српских воjника у кругу касарне “Адил Бешић” у Бихаћу. Убиjенима су

Српски припадници у озраченим касарнама

8. новембар 2011.

У касарну у Хаџићима, коjу jе током протеклог рата у неколико наврата НАТО засуо осиромашеним ураниjумом, на обуку и боравак долазе углавном српски официри и воjници, припадници Оружаних снага БиХ, пише “Фокус”. “Драстичан примjер небриге нашег воjног вођства jесте боравак и обука у воjном обjекту код Хаџића, коjи jе бомбардован осиромашеним ураниjумом. Средства с те локациjе требало jе да буду измjештена у Бањалуку. Наши воjници и старjешине се већ три године упућуjу на боравак и обуку на тоj ризичноj неперспективноj локациjи. Изговор jе да то ниjе толико штетно за здравље. Колико jе штетно наjбоље знаjу наше избjеглице из Хаџића, коjе jедно по jедно одлазе с овог свиjета, углавном због карцинома”,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Суђено је и мртвима

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да

Живот, грех и кајање

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА