Његовање мржње према Српској не доноси добро БиХ

Његовање мржње према Републици Српској не може донијети ништа добро БиХ и тек када то постане јасно у Сарајеву у овој земљи ће се стећи основни предуслови за нормалан живот и развој, изјавио је Срни историчар Драга Мастиловић.

Коментаришући изјаву професора Факултета политичких наука у Сарајеву Суада Куртћехајића да је Република Српска 9. јануара 1992. године била једнака данашњој „Исламској држави“, Мастиловић каже да, прије свега, није јасно да ли је Куртћехајић овим поређењем желио да оспори легитимитет Републике Српске или да легализује „Исламску државу“.

„Република Српска, њен назив и постојање, за разлику од `Исламске државе`, загарантовано је међународним правним актима, прије свега Дејтонским мировним уговором“, истакао је Мастиловић.

Мастиловић каже да би Куртћехајић морао да зна да предуслов за постојање једне независне државе није само међународно признање, већ је потребно и да она има становништво, јасну територију, владу која контролише границе, као и да је способна да се брани сама.

„Све је то суштински проистицало још из Монтевидео конвенције Лиге народа из 1933. године“, подсјетио је Мастиловић.

Он истиче да, када је ријеч о БиХ, многи од ових међународних услова нису постојали 1992. године и указује да је друго и много комплексније питање зашто је
БиХ међународно призната, без сагласности трећине њеног становништва и са владом која није контролисала не само спољне границе, већ и више од половине њене територије.

„Осим тога, политичка и интелектуална елита бошњачког народа, али и међународна заједница, већ једном би морале да схвате да српски народ у Републици Српској представља `остатке остатака` српског народа западно од ријеке Дрине и да је управо Република Српска посљедњи и једини гарант његовог опстанка на том простору, па је свако позивање на укидање Републике Српске у ствари позив на коначно и дефинитивно уништење српског народа у БиХ, што би, на крају крајева, требало и морало бити и законски санкционисано“, нагласио је Мастиловић.

Он је подсјетио да је на почетку 20. вијека Срба православних у БиХ било скоро 44 одсто, а да их је након два свјетска рата, у којима су били изложени бруталном уништавању и геноциду, затим двије планске колонизације и изразито негативних миграционих процеса у 20. вијеку, остало 1991. године једва нешто више од 31 одсто.

Извор:

Везане вијести:

Саопштење за јавност Сабрања родољубивих покрета и удружења

Бакир управља судијама

Уставни суд БиХ понизио и увриједио српске жртве рата