arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
zagreb-slike-17.jpg

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Дијана Будисављевић

Филм о Диани Будисављевић у среду на РТС-у и ХРТ-у

21. април 2020.

Филм „Дневник Диане Будисављевић” Дане Будисављевић имаће телевизијску премијеру у среду 22. априла на Првом програму РТС (21 ч) и на ХРТ (20.05 ч) – на дан када се обележава сећање на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Награђивани играно-документарни филм потресна је прича о несвакидашњем херојском чину Загрепчанке аустријског порекла која је за време усташког режима у Хрватској спасила више од 10.000 српске деце из концетрационих логора. Након премијере на 66. Пулском филмском фестивалу, на којем је награђен 2019. године, „Дневник Диане Будисављевћ” имао је велики успех на фестивалима и у биоскопима широм региона, укључујући 15. Слободну зону у Београду, на којој је имао

На данашњи дан је грчки потпоручник осуђен на затвор јер је одбио да учествује у НАТО бомбардовању Југославије

21. април 2020.

Војни суд у Пиреју осудио је на данашњи дан 1999. године на две и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да учествује нападу НАТО-а на СР Југославију. Грчка је током бомбардовања била део НАТО алијансе, али из политичких разлога није учествовала у ваздушним нападима, међутим, грчка морнарица је добила наређење да уплови у Јадран. Руцудис је требало да уплови на Јадран на разарачу „Темистокле“, који је као део снага НАТО пакта учествовао у агресији. Он је тада рекао да као православац не може да учествује у нападу на један православни народ. Рицудис се оглушио о наређење и вратио брод

ЗЕМА

21. април 2020.

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Бивша затвореница концентрационог логора: Потомци дужни да знају сву истину о злочинима

21. април 2020.

Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. „Увек је од значаја враћање правде и очување истине о рату и ратним околностима. Захваљујући декласификованим документима о затвореницима у финским логорима током Другог

Обиљежено 78 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку (ФОТО)

20. април 2020.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској није било већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенац су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток”. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток” Бранко Милинковић, чији су чланови породице убијени у Бијелом потоку, рекао је раније да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом Потоку окупе

Дубровник у НДХ

20. април 2020.

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Радост Васкрса јача од ратова и криза

18. април 2020.

Велика субота дан пред велики хришћански празник. Сјетих се како сам празник дочекао у Сарајеву прије тачно 28 година тачније ратне 1992. године. Много је сличности са данашњим даном и тада баш као и данас био сам у изолацији затворен у кавез који се зове стан. И тада баш као и данас из стана нисам излазио данима. И не само да нисам излазио данима већ сам дане, заједно са остатком породице, провео чучећи и пузећи јер од снајпера нисмо смјели да се усправимо. И тада баш као и данас вребао нас је невидљиви непријатељ. Те ратне године највише времена сам проводио у купатилу и шпајзу јер су то биле двије

Александар Нећак: Немој цвилети, усправи се и буди ГРАЂАНИН.

18. април 2020.

На вест да је на часу географије за шести разред, емитованом преко РТС 10. априла, предавач приказао НАТО као „војну заједницу чији је циљ решавање спорова између зараћених страна“ и да се ради о мирољубивој организацији која мири и решава спорове, реаговао је Александар Нећак, дугогодишњи председник федерације јеврејских општина Србије. Текст објављен на фејсбук страници удружења Јадовно 1941. објављујемо у целости: Изгледа да се никада нећемо излечити од погубне потребе указивања на озбиљне друштвене проблеме и истовремено не навођења пуних имена и презимена свих у ланцу стваралаца тих проблема. Да ли је могуће да било која погубна историјска лаж буде понуђена младој генерацији на упознавање са њом, на усвајање,

Епископ Сергије: Тишина Великог Петка

17. април 2020.

Улице су затворене, на друмовима пустош, у душама празнина, у умовима сумња… Нада тоне на хоризонту. Човјечанство се уплашило себе, а човјек је човјеку (п)остао вук.          Да ли откуцава посљедњи час свијета каквог смо познавали?  Егоизам западног човјека коначно је стигао на касу историје, да плати дуг који дугује свему свијету. Остарјела Европа још увијек даје знакове живота, ослањајући се на економске штаке, без којих би се стропоштала у сопствени понор похлепе. Заборављени Бог (издан, попљуван и распет), потиснут у крајност постојања, чека да му се врате они који су Га оставили самог на Крсту. Али, како рече велики Берђајев: „Европа је бесрамно богата и зато

veritas2.jpg

Саво Штрбац: УСТАВНА “ПОБУНА” У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

17. април 2020.

Ових дана добио сам одлуку Уставног суда Хрватске (Број: U-III-3521/2018 od 10. marta 2020) којом се уставна тужба Недјељка Благојевића одбија у дијелу који се односи на повреду права на правично суђење а одбацује у дијелу који се односи на повреду права на живот, која права гарантује и Устав РХ и европска Kонвенција о заштити људских права. Подносилац уставне тужбе је Србин, који је до 1. маја 1995. живио у САО “Западна Славонија”, чији је син Тихомир (25) убијен 28. априла 1995. на бензинској пумпи код мотела “Славен” у близини Нове Градишке, поред аутопута Београд – Загреб (некада пут “братства и јединства”), гдје је дошао по гориво. Ово убиство је

Потпишите петицију: КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР У НИШУ ДА ДОБИЈЕ НАЗИВ ,,ХИРУРГ МИОДРАГ ЛАЗИЋ

16. април 2020.

Последња жеља му је била да га испратите песмом „Марш на Дрину“. А наша да се Клинички центар у Нишу назове по његовом имену и презимену. Марија Димитријевић, хирург, колегиница покојног Миодрага Лазића: Данас нас је напустио прим. др Миодраг Лазић, хирург, велики човек, мој велики пријатељ, учитељ, други отац. Замолио ме је да пренесем његове последње речи: „Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао

Ишарани споменици жртвама усташког терора у Банском Грабовцу

16. април 2020.

Непознати починилац, или више њих, синоћ је девастирао споменик НОБ борцима и жртвама фашистичког терора у банијском селу Бански Грабовац код Петриње. Аутор: Душан Велимировић; Извор: Срби.HR; април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Споменик банијским борцима који су 23.7.1941. у знак побуне напали усташке јединице, синоћ је девастиран, а штету је пријавио један становник села. На спомен плочама црним спрејом исписане су пароле „Србе на врбе“, „За дом спремни“, „У“, „Поздрав из

Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

15. април 2020.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења) Ево нас, браћо и сестре и драга

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА