БАЊА ЛУКА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да ће Хашки трибунал хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку изрећи максималне осуђујуће пресуде за ратне злочине почињене над Србима у Крајини током и након акције “Олуја” 1995. године. “Велика је штета што Хашки трибунал није процесуирао Готовину за ратна догађања у западнокрајишким општинама у љето и јесен 1995. године, али то не ослобађа домаће правосуђе да се позабави Готовином без обзира на то да ли ће он бити осуђен у Трибуналу или не”, рекао је Велимировић новинарима у Бањалуци. Хашки трибунал изрећи ће 15. априла пресуду хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и

БЕОГРАД, 12. АПРИЛА – Одбор за Јадовно 1941. усвојио је на сједници у Београду Програм рада, а једна од основних активности биће анимирање потомака жртава да пишу и достављају своја сазнања о страдању њихових чланова породица, рођака и мјештана на Јадовинском стратишту и прилажу фотографије и другу расположиву фактографију. На сједници Одбора за Јадовно одржаној 10. априла, тачно на дан када су прије 70 година први Срби са подручја града Госпића одвођени према безданима Велебита, закључено је да је приоритет и рад на допуни именичног пописа жртава на коме је др Ђуро Затезало радио до 1990. године, а наставио Музеј жртава геноцида у Београду, саопштено је Срни из Удружења “Јадовно

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА – Окупљањем младих Хрватске чисте странке права (ХЧСП) у Загребу ради обиљежавања 70 година од стварања НДХ, Хрватска се, умјесто будућности и европском путу, окренула прошлости и слављу “Априлске револуције” из 1941. године која је изњедрила НДХ, став је историчара и српских логораша из Другог свјетског рата. Припадници ХЧСП-а у центру Загреба представили су величање чистог фашизма и усташтва који је донио велико зло током Другог свјетског рата, рекао је потпредсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Републике Српске Перо Родић. “У антифашитичким земљама не смије се ни поменути нешто што је повезано са фашизмом и усташтвом, а камоли да се одржи неко јавно окупљање које подржава и

У организациjи Српског друштва Задужбина и Културног друштва Михаjло Пупин, уз братску помоћ Друштва српска заjедница и Српског културно уметничког друштва Видовдан, у Љубљани jе 7. Априла, о Благовестима, одржана промоциjа књиге и двд–а  Чувари Космета – путовање кроз садашњост и прошлост, ауторке Мире Лолић Мочевић, новинарке и уреднице на Радио Телевизиjи Републике Српске, коjа jе уjедно и представила своjу књигу публици у Љубљани. Уз промоциjу књиге, емитован jе и ДВД на коjем jе кроз слику и речи сабран материjал настао током путовања Мире Лолић – Мочевић и екипе РТРС-а по Косову и Метохиjи. Обилазећи светиње Косова и Метохиjе, ауторка се упознала са многим вредностима културно-историjског наслеђа српског народа, о

Ових се дана у Глини ломе копља око тога како достојно обиљежити покољ Срба извршен у мају и аугусту 1941: ширим програмом у Хрватском дому или скромно као и досад, само парастосом. “Пет од седам странака жели да се одржи само парастос. Сматрају да ће наша иницијатива пореметити односе између Срба и Хрвата”, каже доградоначелник Глине Ђуро Стојић Између два и три сата ујутро, у ноћи с недјеље на понедјељак 12. маја 1941, двојица су усташа покуцали на врата куће обитељи Вујасиновић у Карловачкој улици у Глини. – Устао сам из кревета, а они су ме питали колико имам година. Онако будаласт, ништа не слутећи, кажем петнаест, иако сам имао

ТРЕБИЊЕ, 7. АПРИЛА – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе изjавио jе данас да ратни градоначелник Требиња Божидар Вучуревић ниjе био злочинац и да треба учинити све што jе потребно да би се доказала истина. “Ожалошћени смо што jе Вучуревић ухапшен и зато сви треба да учинимо колико можемо да се та лаж и неправда скину са њега, jер уколико се на њему оставе, остаће неправда и нашем граду, коjи се у оном страшном рату борио часно и поштено”, рекао jе владика Григориjе. Он jе додао да jе српски народ у Херцеговини желио да остане само на своме. “Ако jе гриjех, наш jедини jе био таj што смо жељели да останемо

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх српски Иринеј рекао је да се још расправља о томе да ли ће папа бити позван у Србију на прославу поводом обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта 2013. године у Нишу и додао да ће се потражити и мишљење “браће са истока”. “Видећемо. О томе још расправљамо. Потражићемо мишљење и наше браће са истока, па ћемо у договору са њима и донети одлуку”, рекао је патријарх Иринеј за “Вечерње новости”. Наводећи да је питање доласка папе у Србију одавно предмет разговора, патријарх је напоменуо да за његов позив има доста оправдања и присталица, али и противника. “Сматрам да је то изузетна прилика да