Srpsko stanovište i srpsko-hrvatski odnosi

Datum objave: petak, 4 oktobra, 2013
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/1-grb.jpg

U Srbiji desetine ulica nose imena onih koji su direktno radili protiv srpskog nacionalnog interesa, a u Hrvatskoj svaki grad mora da ima ulicu i trg Tuđmana i Gotovine.

U Hrvatskoj druge polovine prošlog veka oni koji su bili na vlasti radili su ono što je običan građanin – težak od njih očekivao. Ta i takva Hrvatska do dana današnjeg ostala je u poklonjenim AVNOJ-evskim granicama, a pogledajte Srbiju danas! Hrvatsko rukovodstvo uspelo je u tome da u svojoj federalnoj jedinici ne bude autonomnih pokrajina, iako Istra, Dalmacija i Slavonija imaju mnogo više specifičnosti nego npr. Kosmet i Vojvodina! Po tajnoj maksimi: „Što jača Srbija, to slabija Jugoslavija“ i obrnuto, lako je Jugoslavija izašla kao pobednik. Izmišljen je administrativno-politički pojam „Centralna Srbija“ koji nema nikakvog utemeljenja. Da podsetimo da se središte današnje Hrvatske u istorijskom smislu smatra geografskom regijom pod nazivom Hrvatska. Tu spadaju oblasti Zagorje, Bilogora, Velika i Mala Kapela, Lika, Krbava, Kordun i Banija. Ta Hrvatska je geografska regija potpuno ista kao i Slavonija, Dalmacija i Istra. Ta Hrvatska bila bi adekvatan pandan današnjoj „Centraloj Srbiji“, međutim u svesti „naših naroda i narodnosti“ toga vremena, kao pandan Užoj Srbiji smatrala se SR Hrvatska. Razlog tome je činjenica da svest građana umnogome oblikuju mediji i prosveta (koji su i tada bili, kao što su i danas, pod kapom režima).

To su samo neke od najočitijih razlika u bližoj prošlosti ta dva naroda. Ako se pomerimo još napred, uočićemo još jednu naizgled beznačajnu razliku dveju republika  – Dan državnosti. U Srbiji je to Sretenje, 15.02, dan kad je podignut Prvi srpski ustanak 1804, i donet prvi, tzv. Sretenjski ustav 1835. U susednoj nam republici to je „Peti kolovoz“, 05.08. dan kada je zbrisano stanovništvo nekadašnje RSK. Kada je Knin do temelje porušen, i dan koga će 250.000 nedužnih civila, srpske narodnosti pamtiti čitavog života!

Hrvatski vladaoci očigledno da su ozbiljno shvatili svoj zadatak, da očuvaju titoističke granice i da izbrišu epitet „zločinac“ sa stranica hrvatske „povijesti“. Uspešno su i posle prvog i posle drugog svetskog rata preveli svoje ljude od poraženih na stranu pobednika. Bez obzira na pokolje po Mačvi i Podrinju (u kojima je učestvovao i maršal Tito), a decenijama kasnije u Jasenovcu i Staroj Gradiški. Cenu toga da bude pobednik, naš narod platio je milionima života nedužnih. I opet i posle toga, pravi se paralela između Jasenovca i Bleiburg-a! Stjepan Mesić i Franjo Tuđman u poslednjem ratu uspeli su da izdejstvuju da međunarodna zajednica zažmuri na jedno oko na najveći zločin moderne istorije Evrope, nakon drugog svetskog rata. Na žalost, u svim udžbenicima istorije osim našem, a polako se ta praksa uvodi i kod nas, pisaće hrvatsko ime na strani pobednika, nezasluženo! Ali taj komentar – nezasluženo, nemoralno, na prevaru i sl. ne želi niko da čuje. Na stranama istih udžbenika sve će manje biti reči o zločinima koji će uskoro na žalost biti zaboravljeni zauvek, baš kao i žrtve tih zločina.

Međunarodno pravo nije pravo, to je oruđe u rukama jačih da izdejstvuju interes za svoje državljane. Zato formulacija da međunarodni zločini (genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin i agresija-zločin protiv mira) ne zastarevaju ima smisla samo za gubitnika. Za pobednika ta norma predstavlja puku deklaraciju. Manje države mogu ili da se uklope, ili ne, u planove malobrojnih svetskih sila. Jedini način je donošenje zakona o lobiranju i izdvajati velika materijalna (isključivo materijalna) sredstva za odbranu integriteta srpskog interesa i suvereniteta srpske države!

Dosadašnje vlade Srbije nisu shvatale kako funkcionišu odnosi na međunarodnom planu i pravili dve greške. Jedni nisu priznavali da je međunarodno pravo samo oruđe koje nema milosti, pa su propustili šansu da dobiju bitku prvo za diplomatskim stolom, a onda odigraju revijalni meč za već ostvarenu pobedu, nego upravo obrnuto, probali su da demonstriraju silu i izgubili! Oni drugi opet, nisu izvukli nikakvu pouku i umesto da su lobirali kod stranih diplomata i interesno ih vezali za Srbiju pa „vukli za nos“, oni su prodavali budzašto fabrike, puštali strane banke da pustoše, ukinuli carine na stranu robu, dozvolili GMO useve … Tako su na sve načine sistematski uništili Srbiju, učinivši da diplomate (koje su se ekonomski ostvarile na drugom mestu, kod drugih „gazdi“) njih interesno „vuku za nos“ narodu pričajući o dolasku boljeg života. Sve se preokrenulo!

Za to vreme naši susedi su u nedostatku viteške istorije kovali prljave planove koji se uklapaju u današnji svet golog interesa. Ta zagrebačka politička kasta uspela je u tome da izabere jedan dan kada svaki Hrvat ima puno srce – „Dan Oluje“ kako oni to zovu. U Hrvatskoj u svakom gradu glavna ulica ili trg obavezno nose ime ili „dr Franje Tuđmana“ ili „Ante Gotovine“. Očigledno da naša „elita“ ne mari mnogo za to, u Srbiji postoji na desetine ulica sa nazivima ljudi koji su direktno udarali na ustavni poredak Republike ili ranije kraljevine Srbije ili radili direktno protiv nacionalnog interesa srpskog naroda! Njima nije važno što prosečan Srbin ne zna puno o Sretenju, prazniku koji je uz Vidovdan, Savindan, Đurđevdan i Mitrovdan, upravo praznik kada svaki Srbin mora biti ponosan! Tog dana počela je borba kojoj nije bilo kraja do oslobođenja! Taj dan večno je zacrtan u srpskoj istoriji kao dan kada su naši preci pre više od 200 godina zavojevačima rekli „ne“! Pre skoro 180 godina oni od kojih potičemo podarili su našoj državi najviši pravni akt i dokazali da efektivno vladaju državom, i što je još bitnije, da je Srbija najzad postala pravna država u kojoj postoji poredak!

Na žalost cena koju je goloruk narod u više navrata platio samo u prošlom veku, a kamoli u daljoj prošlosti, je previsoka. Narod je platio cenu samo iz razloga što su mu na čelu stojale šićardžije i politički igrači kojima je bitan lični interes, a ne narodno blagostanje! Nama je potrebna nova generacija mladih političara, koji znaju šta hoće, imaju cilj i viziju i znaju kako da je ostvare. Ali ta vizija mora biti moralna, hrišćanska, saborna i svetosavska! Jednom za sva vremena trgovci tuđim životima moraju da odu!

Milan Gušavac

 

 

Izvor: DVERI




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top