Поштовани чланови, пријатељи и подржаваоци СПО(Ј)И-а! Позивамо Вас на промотивно вече „Промоција часописа Споји!“ у организацији нашег удружења! КАДА: Субота, 9. април 2011. године са почетком у 20:00 часова ГДЕ: „Buchgalerie“, Innstr. 35, 6020 Innsbruck Дођите и чујте све што Вас занима о првом српском омладинском часопису на тлу Аустрије, који покреће Српска Православна Омладина Инсбрук – СПО(Ј)И!!! Биће нам изузетно драго уколико Вашим присуством увеличате ово вече! УЛАЗ СЛОБОДАН – ДОБРОДОШЛИ ВИДИМО СЕ НА ПРОМОЦИЈИ! Извор: СПОЈИ  

БЕОГРАД, 5. АПРИЛА – Министар за дијаспору и вјере Србије Срђан Срећковић изјавио је да је важно да се Срби у земљама региона одазову попису и слободно изјасне, јер је то један од начина да његују и баштине национални идентитет. Срећковић је рекао да је попис у интересу припадника српског народа, а ни на који начин не угрожава било кога. „Србија поштује суверенитет свих земаља у региону. Али, као матица националног корпуса, упућујемо позив нашим сународницима да остваре своја права“, рекао је Срећковић за „Вечерње новости“. Он је истакао да Србија има и жељу и обавезу да подржи припаднике српског народа у региону да остваре сва међународном стандардима загарантована права,

БАЊАЛУКА, 5. АПРИЛА – Седам чланова српске породице Вуковић, међу којима и троје дјеце, које су хрватске снаге убиле у западној Славонији првог дана операције „Бљесак“, биће сахрањено сутра у 14.00 часова на гробљу Брестовчина у Градишци. Представници бањалучке канцеларије Института за нестала лица БиХ преузеће у 12.30 часова на граничном прелазу Градишка посмртне остатке чланова породице Вуковић од представника Канцеларије за заробљена и нестала лица Владе Хрватске. Сахрану организују Удружење породица несталих и погинулих западне Славоније и чланови породице Вуковић, док ће опијело за убијене Вуковиће служити градишки свештеници. Предвиђено је да се окупљенима у 14.20 часова обрати предсједник Удружења породица несталих и погинулих из западне Славоније Јовица Продановић,

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац указао је на уочене неправилности током пописа становништва у Смилчићу, Вишкову и Борову насељу и као највећи проблем издвојио одбијање пописивача да испитане грађане уписују као православце. Пуповац је истакао да се ради о озбиљном кршењу процедуре пописа и уставних права грађана Хрватске и оцијенио охрабрујућим што се људи нису преплашили, него су реагирали сходно закону На изузетно посјећеној конференцији за медије коју су Милорад Пуповац и замјеник предсједника СНВ Саша Милошевић одржали 3. априла како би реагирали на уочене пропусте чиме би се спријечило њихово понављање, али и да се људи охрабре да јаве неправилности у попису с којима буду суочени. Највећи пропуст десио се у

Промоциjа сама по себи ниjе посебан догађаj, сем што jе замишљена као трибина на коjоj су мишљења могли размиjенити читаоци и делегациjа листа предвођена уредником Милорадом Вучелићем. Пише: Марко Шикуљак, фото и видео Жељко Свитлица Он је представљајући Печат више пута нагласио да је лист избио на прво мјесто најчитанијих недељника у Срба, те да за њега пишу неки од најслободоумнијих српских глава, међу којима су били и покојни Момо Капор и Михајло Марковић, те још увијек активни Милован Данојлић, Брана Црнчевић, Добрица Ћосић, Милорад Екмечић и други. Ово је истакнуто јер је Печат једно од ријетких мјеста гдје се њихова ријеч може чути, а Печат тражи своје мјесто под

  ШИБЕНИК, 4. АПРИЛА – Далматинска епархија апеловала је на надлежне институције Хрватске и Србије да при попису становништва у Хрватској омогуће потпуну слободу изражавања, јер су већ уочени пропусти у Задарској жупанији гдје су православни Срби мимо своје воље уписивани као гркокатолици (унијати). „Православни Срби у четири куће у околини Бенковца, мимо своје воље, уписивани су као гркокатолици, а сличан случај забележен је и у задарској жупанији у Пољицима код Задра. Попис становништва, као најшири демократски чин, мора бити израз слободе иначе губи сваки смисао или се може претворити у сопствену супротност“, наводи се у саопштењу Епархије. У Епархији су изразили забринутост због оваквог притиска и покушаја вјештачке подјеле

Српско друштво Задужбина и Културно друштво Михајло Пупин Вас позивају на промоцију књиге Чувари Космета – путовање кроз садашњост и прошлост. О књизи ће говорити њена ауторица Мира Лолић Мочевић. Поред угледне гошће из Републике Српске на промоцији ће учествовати и гости из Српског културно уметничког друштва Видовдан са изворним песмама са Косова и Метохије. Мира Лолић Мочевић, ауторица записа са Косова и Метохије, рођена је 18.07.1961 године у Бањалуци. Школовање и живот до 12. априла 1992. године одвијали су се на релацији Бања Лука-Сарајево, а од поменутог датума, са супругом и троје дјеце живи у Бањалуци. Од студентских дана на Факултету политичких наука у Сарајеву (Одсјек – журналистика) родила

БАЊАЛУКА, 2. АПРИЛА – Од тренутка достављања информације Тужилаштву БиХ гдје се налазе гробнице српских жртава, па до момента издавања наредбе за ексхумацију, прође од три до 12 мјесеци, а док је тај посао радила канцеларија за тражење несталих Републике Српске /РС/ овакви случајеви су се рјешавали за 10 дана, наводи се у информацији коју је предсједник РС Милорад Додик упутио Народној скупштини и Влади РС. О информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих, коју је предсједник Додик упутио Народној скупштини и Влади РС, биће расправљано на посебној сједници парламента РС, прије него што посланици одлуче о расписива­њу референдума на коме би се грађани РС изјаснили да

За српску заједницу у Хрватској посебно су важне двије ствари: слободно изјашњавање националне припадности у градским срединама, у којима се увелике одвија процес асимилације, и што већи одазив на подручјима од посебне државне скрби, која су изразито депопулирајућа Попис становништва из ове године показат ће настављају ли се у Хрватској трендови из 2001, када је порастао удјел Хрвата у укупном броју становника, као и број становника римокатоличке вјере којима је хрватски материњи језик, док је смањен удјел националних мањина. Према том попису, Хрватска је имала 89,6 посто Хрвата, што је 14,8 посто више него 1991, а удјел националних мањина смањен је са 14,91 на 7,5 посто, од чега је удио

Када jе за jедне саборске расправе Дамир Каjин рекао да jе у околици Бjеловара, коjи jе био изван зоне ратних дjеловања, у терористичким чиновима срушено наjмање 600 српских кућа, коjе се ни данас не обнављаjу, ХДЗ-овци су се смиjали, а Бjеловарка Кармела Цапарин отворено му jе реплицирала да ништа од тога ниjе точно Иако jе саборска препирка брзо заборављена, памтит ће jе жртве споменутог терора, jер jе ИДС-ов заступник jедан од риjетких коjи их се сjетио. Броjке све говоре: рат jе у Бjеловару и околици дочекало око 15.000 Срба, а данас се припадницима те мањине изjашњава тек њих 3.000. Мине за бившега колегу Обитељ Јовице Бркића стољећима живи у бjеловарском

Васкршња бомбардовања 1941./1944./1999. Васкршњи народни државотворни антифашистички сабор Позивамо све грађане да присуствују 6. априла на Тргу републике у Београду у 18 часова, јавној спомен манифестацији „Васкршња бомбардовања 1941-1944-1999“. Придружите нам се да се подсетимо бомбардовања немачких нациста 6. априла 1941.; бомбардовања такозваних (Титових) „савезника“ на Васкрс 1944. и НАТО бомбардовања пре 12 година. Покажимо свету антифашистичко слободољубиво лице српске престонице и словенског рода. Не заборавимо невине, цивилне жртве нашег рода пострадале од агресора. Рецимо сви заједно НЕ НАТО пакту! Скупу ће присуствовати удружења која су подржала кампању „Не ЕУ, за државни савез Србије и Русије“. Очекујемо 6. априла у Београду и госте из братске Русије. Порука сабора је да

ПРИЈЕДОР, 31. МАРТА – Бањалучка канцеларија УНХЦР-а позвала је данас бивше носиоце станарских права из Хрватске, који бораве на територији БиХ, да се што прије испуне анкету о положају и потребама и да не чекају посљедњи дан. „До данас се у цијелој БиХ пријавило 310 породица носилаца станарских права, што сматрамо да је мали број. Наши људи често чекају посљедњи тренутак, те стога апелујемо да се пријављују већ сада да би се избјегле гужве јер сама процедура попуњавања образаца траје од 15 до 20 минута“, рекла је Срни службеник бањалучке канцелерије УНХЦР-а Олга Фемић. Према њеним ријечима, највећи број избјеглица из Хрватске који живе у Републици Срспкој /РС/ настањен је