У трећем дијелу фељтона о уџбеницима из којих историју уче дјеца у Федерацији БиХ, Горан Латиновић се бави свим именима којима је себе називало становништво БиХ муслиманске вјероисповјести. Босанскохерцеговачки муслимани су у периоду од 1868. до 1995. године, по званичним прописима, девет пута мијењали назив свог националног идентитета (османски, турски, босански, српски, хрватски, југословенски, неопредијељени, му-слимански и бошњачки). Ове честе промјене оставиле су траг и на савремене историчаре код којих је такође присутна извјесна колебљивост, односно нејасноћа шта у ствари означава појам ”Бошњак”. Тако су аутори муслиманског уџбеника за седми разред основне школе из 1994. написали: ”Iako je izraz Bošnjak u Bosni i Her-cegovini za vrijeme osmanske vladavine uglavnom upotrebljavan

Прве српске сеобе на територију данашње Епархије горњокарловачке, обављене у првој половини XVI века, нису пролазиле без учешћа свештенства. Тако се зна да је са групом која је са Тромеђе ишла ка граници Хрватске и Словеније у Жумберак, око 1538. године, био и „поп Радоје“. Православних Срба у Лици и на Банији је било још од средине XV века, када се међе Крбаве и Босне у папској преписци сматрају „шизматичким“, а и када су поједине тврђаве и замкови на територији данашње Баније били под влашћу српског Деспота Вука Гргуревића, у епској традицији прослављеног и Турцима омраженог Змај-Огњеног Вука. Када смо већ у епским водама, није згорег поменути да традиција босанско-херцеговачких

Овај документ предвиђа постепену обнову српске државе у границама из Средњег вијека и сарадњу са сусједним народима На овај свечани дан, годишњицу савезничке побједе над фашизмом, и следствено Дан Европе, ред је замислити се над једном повезаном темом. Фашизам је, између осталог, у својој политичкој пракси садржавао и ширење организоване, дубоке и дивље мржње против појединих народа. Лажни, конструисани или погрешно протумачени „докази” употребљавани су као средство за ширење националне и расне мржње. Уз помоћ фалсификованих или тенденциозно реинтерпретираних докумената и планова неполитични грађани претварани су у мрзитеље и злочинце. После година ширења и државног његовања, ова мржња је омогућила многа језива зла свјетског рата. Управо је такав случај са

БАЊАЛУКА, 11. МАЈА – Парастосом за око 20 000 погинулих бораца Воjске Републике Српске /ВРС/ и цивилних жртава одбрамбено-отаџбинског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци почело jе обиљежавање 12. маjа – Дана ВРС и Дана Трећег пjешадиjског (РС) пука Оружаних снага БиХ. Програмом обиљежавања предвиђено jе и полагање цвиjећа на гробљу Свети Пантелиjа, коjем ће присуствовати и предсjедник РС Милорад Додик, те полагање цвиjећа на споменик жртвама фашизма. Цвиjеће ће бити положено и на спомен-костурници и на споменику “12 беба” на Новом гробљу, а вечерас ће у Банском двору бити одржана свечана академиjа. Извор:  

World Federation of Jewish Child Survivors of the Holocaust and Association of “Children of the Holocaust” in  Poland 23rd Annual International Conference Child Survivors, Spouses and Families, Second and Third Generation Members “Remember the past, be happy today” August 19 – August 22, 2011., Warsaw Poland У Варшави се од 19. до 22. августа ове године одржава важна конференција велике и реномиране свјетске организације која окупља особе које су преживјеле Холокауст. На конференцији ће судјеловати учесници из најмање четрдесет земаља, и то не само они који су преживјели Холокауст, већ и њихова дјеца,  па и “3Г” генерација. Осим важних сједница Извршног одбора Свјетске организације, чији је предсједник Стефание Салзер, а један од потпредсједника

У наjмлађем манастиру горњокарловачке епархиjе Доњи Будачки, код Карловца, почела jе изградња цркве Пресвете Богородице Троjеручице. Средства за изградњу овог храма обезбиjеђена су у оквиру акциjе коjу jе медиjски подржала и Радио-телевизиjа Републике Српске. Изградња храма гаранациjа jе останка и опстанка Срба на овим просторима, кажу мjештани. На овом мjесту, како истичу, вjера их jе увиjек окупљала, а након завршетка цркве надаjу се jош броjниjим зборовима. Епископ горњокарловачки Герасим рекао jе да изградња храмова српски народ треба да подстиче да, осим материjалног, гради и своjу душу и да поступа по заповиjестима Божиjим. За медиjску подршку акциjи у коjоj су сакупљена средства за изградњу храма, епископ Герасим уручио jе захвалнице Радио-телевизиjи

БЕОГРАД, 10. МАЈА – На мјесном гробљу у Врбовљанима у западној Славонији, надлежни органи Хрватске отопчели су данас процес ексхумације посмртних остатака српских жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”. Очекује се да ће процес ексхумације на овом гробљу трајати око пет радних дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе – саопштила је српска Комисија за нестала лица. Ексхумацијама ће у својству посматрача присуствовати стручни тим Комисије за нестала лица Владе Србије и њен предсједник Вељко Одаловић, у складу са потписаним међудржавним документима са Хрватском и на темељу постигнутих договора. Спровођењем ексхумација на гробљу у Врбовљанима, наставља се процес ексхумација

У уторак, 10. маја 2011. године, братство Храма Светог Саве на Врачару свечано ће прославити своју храмовну славу. Тог дана, када се наша Света Црква молитвено сећа спаљивања моштију Светог Саве Српског 1594. године на београдском брду Врачар, Светом Архијерејском Литургијом началствоваће Његовоа Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење братства овог светог храма. Света Литургија ће почети у 9 часова. Спаљивање моштију Светог Саве Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је

Фронтал.РС доноси други наставак фељтона о муслиманским уџбеницима историје и ненаучној индоктринацији нових нараштаја. Пише: мр Горан Латиновић Oсвануло турско сунце Долазак Турака и процес исламизације домаћег становништва (иако се умјесто термина ”исламизација” у уџбенику искључиво употребљава синтагма ”прелажење на ислам”), Енес Пелидија и Фахрудин Исаковић представили су као позитивне промјене у историји Босне. Они пишу да је положај кметова у Босни био изузетно тежак ”pa će dolazak Osmanlija znatan broj ljudi dočekati kao vrijeme olakšice i reda. To je jedan od razloga prelaska srednjovjekovnog bosanskog stanovništva na islam”. Они сматрају да је исламизацијом било далеко више обухваћено богумилско становништво, него православно и римокатоличко и тврде да није било насилне