Место логора Јадовно налази се у шуми, до тамо нема пута, путоказа, нити обележја. Кад се путем крене од Госпића, наилази се на дрвену таблу: „Добродошли у Јадовно“, која је изазвала бес многих потомака и поштовалаца јадовничких жртава. „Како неко може желети добродошлицу на место страшних злочина“, питали су се људи Аутор: Драгољуб Петровић Загрепчанин Дмитар Басара стајао је у недељу у хладу, на рубу велебитске шуме, крај прашњавог пута кроз планину, чекајући да код Шаранове јаме почне комеморација жртвама усташког логора Јадовно. Дмитар и његова супруга су ведри људи, шале се гледајући у хрватске полицајце који су извиривали из, чини се, сваког педља шуме очекујући долазак српског председника Бориса

Комеморациjи жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао jе и председник Асоциjациjе избегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. У разговору за “Вести” он открива како му се jедна Српкиња из Загреба пожалила да jоj jе ћерка променила име. – Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена – каже Будимир. Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање

Пише Наташа Јовановић Ако је море плава гробница, Шаранова јама, као и друге знане и незнане Велебитске крашке јаме то свакако нису. То су јаме на чијем дну још увек леже остаци тела чланова наших породица У исто време кад је Хрватска славила Дан независности (заправо дан насилног издвајања из Југославије), у Јадовну, том ужасном стратишту, месту на којем је усташка убилачка машина у Другом светском рату побацала у јаме и поклала све што је српско, дешавала се комеморација и помен тим жртвама. Ово је, како су прокоментарисали присутни, треће Јадовно. Прво је било 1941, друго 90-тих година када је у име исте домовинске идеје Хрватска добила прилику да намири колективну

Под отвореним небом над Шарановом jамом, у недељу 26. jуна 2011., Епископ Герасим уз саслужење свештенства и монаштва Епископиjе горњокарловачке у Јадовну служио jе свету архиjереjску Литургиjу, а потом и парастос свим убиjеним православним србима у jамама Јадовна и на другим стратиштима у Хрватскоj. Светоj Литургиjи jе присутствовао велики броj верника из свих краjева Хрватске, Србиjе, Републике Српске и шире, коjи су дошли да одаjу почаст и да се помоле за душе невино убиjених. Многи, коjи су данас посетили логор Јадовно у истом том логору изгубили су некога свога сродника, међу таквима jе и председник републике Србиjе Борис Тадић, коjи jе с маjком данас посетио наjвеће стратиште Срба у Лици

ЈАДОВНО – Овдје сам као предсједник Републике Србије да подијелим сјећања са својим сународњацима Србима, да подијелимо сјећања на оне које смо изгубили, ту сам да подијелим сјећања са свима који су изгубили своје, Жидовима, Хрватима, Ромима. Али сам овдје и са својом мајком да одам почаст своме дједу Страхији Кићановићу и његовом брату Душану који су у Јадовном окончали свој живот. Мени је врло тешко бити у Јадовном . Овдје је убијен мој дјед и његов рођени брат, ту сам с мајком, њена сестра која није имала снаге доћи. Довољно сам рекао – емотивно је србијански предсједник Борис Тадић доживио посјет првом усташком стратишту у којему је живот изгубило

Осим као државник, Борис Тадић дошао jе на комеморациjу жртвама усташког логора и приватно, jер jе управо ту скончао његов дjед, али и многи рођаци с подручjа Лике, одакле вуче кориjене ЈАДОВНО  Хрватска ниjе насљедница усташког режима. Ова се Хрватска темељи на отпору фашизму и свим демократским вриjедностима модерног свиjета, рекла jе Весна Пусић , изасланица предсjедника Иве Јосиповића на недjељноj комеморациjи жртвама усташког логора Јадовно. Пусић jе поновила да jе устраjност модерне Хрватске да у ЕУ уђе као пуноправна чланица, при чему антифашистичка борба чини темељ демокрациjе за коjу смо се опредиjелили. –  Израсли смо на борби часних људи из удруге антифашиста. То су наши кориjени. Логор Јадовно и

У мјесту Јадовно на Велебиту, гдје је прије 70 година почињен један од најстрашнијих злочина усташког режима, у недјељу је комеморацијом обиљежен дан када је у липњу 1941. године у овај логор из Госпића стигла прва група жртава. У свега 132 дана, у комплексу логора Јадовно убијено је и у околне велебитске рупе побацано преко 30 тисућа људи, највише Срба и Жидова који су у сабирни центар у Госпић довођени из свих дијелова НДХ-а. По први пут откад се комеморацијом обиљежава злочин на Јадовну, вијенац под обновљени споменик жртвама положио је српски предсједник Борис Тадић чији је посјет спомен обиљежју на Шарановој јами дијелом био и приватан. Данас ми је

БАЊАЛУКА – Уочи прве међународне конференције о Јадовну, која ће се одржати сутра и у петак у Бањалуци, разговарамо с Милом Михајловић, новинарком РАИ ТВ, чија је нова књига „Италијански извори – документација о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској крајини 1941-1943“ побудила велику пажњу у италијанској јавности, а биће и тема њеног излагања на том скупу. Реч је о документима од огромне историјске вредности, која су након 70 година угледала светлост дана, а која су доказ, како каже наша саговорница, етничког чишћења епских размера почињеног на Балкану. Ово је последњих месеци више пута изречено на конференцијама одржаним у срцу Италије, па чак и у седишту националног парламента. Пресудна