ДВОЈИЦА одвjетника, Герт-Јоацхим Хетзер и и Цхристиан Саилер подниjели су казнену приjаву против папе Бенедикта XВИ. гдjе га оптужуjу за тешке злочине „против дjеце коjу jе оскврнуо његов клер, против Африканаца усмрћених његовом смртоносном забраном кондома и против чланова Цркве коjе jе поробило његово тоталитарно свећенство“. Оптужницу jе у облику књиге „Случаj Папа“ у Хрватскоj обjавила Удруга Давид  коjа се бави заштитом људских права. Казнену приjаву у циjелости можете прочитати овдjе. Према њоj jе Јосеф Ратзингер, папа Римокатоличке цркве, приjављен Међународном казненом суду због злочина против човjечности. „Бешћутни покровитељ свjетског сустава заташкавања“ Наjзанимљивиjи и наjинтригантниjи дио оптужнице jе садржан у њезиноj трећоj точки у коjоj jе Папа оптужен због ширења

ШАМАЦ, 16. МАЈА (СРНА) – У Шамцу је синоћ промовисана књига „Србија“ аутора Петра Ашкрабе Загорског која говори о старим српским презименима и сеобама. У овој књизи на 900 страница аутор је обрадио 50 000 старих српских презимена од првих њихових јављања прије 2500 година до прије 600 година, те „живућа“ данашња презимена настала на простору Загорске Србије од Повардарја до изворишног Посавља, сеобе превирања и друго. Аутор је у књизи задржао говор Загорја. О књизи је, сем аутора Ашкрабе, говорио и професор историје Борис Цицовић. „Иако аутор није хтио да то буде научна књига она то, ипак, на неки начин јесте. Представљена је тачна српска историја кроз презимена која

БАЊАУКА, 16. МАЈА (СРНА) – Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да су људи који воде Републику Српску довољно мудри и да ће наћи начин да раде онако како народ очекује и заслужује. „Треба настојати да се проблеми решавају уз разум, ум и срце, па да као људи проналазимо решења“, рекао је патријарх Иринеј за „Фокус“. Патријарх Иринеј је нагласио да је процес враћања црквене имовине неопходност и истакао да очекује да у Сарајеву коначно буде враћена зграда Богословије. ‘То би много значило за Српску православну цркву, али још више за БиХ, уколико жели да буде земља у којој ће владати право и правичност“, нагласио је српски патријарх и

Удружење је основано слободном вољом жена. Регистровано је као невладино, нестраначко и недобитно удружење. Активне смо од 2004, званично регистроване од априла 2007. године. Право на удруживање гарантује повеља ЕУ о људским правима. Она обавезује на поштовање традиција, разноликости култура, религија и језика. Историјски подаци о  страдањима згуснути у векове чине континуитет страдања, која нам се данас само понављају. Наша традиција је и колективна свест о обавези да се без личне користи помаже сваком који страда. Зато је наша мисија да у интересу страдалих:   1.      Окупљамо; 2.      обнављамо културу давања; 3.      делимо са ближњима; 4.      примером показујемо; 5.      пробудимо наду; 6.      учврстимо веру; 7.      очувамо корене;  Пројекат који реализујемо

ВУКОВАР, 12. АПРИЛА – Хашки оптуженик, хрватски генерал Анте Готовина предложен jе за почасног грађанина Вуковара, преносе хрватски медиjи. Приjедлог jе Одбору за додjелу jавних признања, поднио бивши функционер десничарске Хрватске странке права Петар Мацут, образлажући га „изузетним заслугама Готовине за успостављање и очување самосталне Хрватске“. „Сматрам да би ово признање града хероjа хероjу Домовинског рата било прикладно, jер би се истакле оне вриjедности на коjима jе и наш град стекао славу“, написао jе Мацут у приjедлогу. Приjедлог jе поднесен на основу jавног позива за предлагање доделе jавних признања града Вуковара, коjа се додjељуjе поводом Дана града, 3 маjа. Хрватски медиjи подсећаjу да титулу почасног грађанина Вуковара носе први хрватски предсjедник Фрањо Туђман, бивши прелазни управник УНТАЕС-а генерал Жак

„Новости“ су дошле до података о осам национално приоритетних предмета, од којих се пет односи на злочине почињене на вуковарском подручју. Остали се тичу злочина над Србима у Сиску, у Гошићу и Вариводама, те злочина над Хрватима у Новом Селу Глинском Када је Државно одвјетништво РХ након хашке пресуде хрватским генералима објавило анализу „Поступање у предметима ратних злочина“, медији су се у својим извјештајима концентрирали на статистике о процесуирању злочина, но посве је незапажено прошла информација о постојању оперативног програма с листом злочина чије је истраживање и процесуирање ДОРХ себи поставио као приоритет. Како стоји у наведеној анализи, ДОРХ је, након што је од жупанијских државних одвјетништава добио извјешћа о

Судећи по уобичајеном кич- националном драмолету који се одвијао на улицама хрватских градова протеклих дана са сврхом исказивања подршке „недужним“ хрватским генералима, подсјећајући визуално на материјализацију Тхомпсонових даворија, лако је извести опћи поучак: до части и статуса хероја доспијева се злочином „Јако ми је жао што морам судити припадницима Хрватске војске, поготово сада када палимо свијеће за Вуковар и када смо навикли да је овакве окрутне злочине чинила супротна страна“, рекла је суткиња Жупанијскога суда у Сиску Сњежана Мркоци пошто је изрекла поновну ослобађајућу пресуду ХВ-овцима који су признали злочин над трима женама цивилима у Новској 1992. године. Искористивши нечасно свој судачки ауторитет, Мркоци је убила несретне, невине жртве по

Мјешовитом брачном пару Зелић-Гаврановић након „Олује“ догодило се све најгоре осим смрти: Јованка је силована, а Анте прозван четником јер је у ратно доба остао у Обровцу. Обоје су добили отказе. Злостављање је прошло без казне и судског праворијека За Јованку Јоку Зелић-Гаврановић све је кренуло по злу почетком рата 1991. године. Она Српкиња из Жегара, супруг Анте Гаврановић Хрват из Приједора: лоша комбинација у средини попут обровачке. Анте је био подворник у средњој школи, а Јованка референтица у опћини. У пријеломним догађајима 1991, овај мјешовити брачни пар одлучује остати у Обровцу, мјесту у којем су имали и стан и посао. Ратни дани у Крајини за Јованку и Анту нису

Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ ШАМАЦ, 13. МАЈА – Лазар Благојевић, предсједник Борачке организације Шамац – ратни инвалид са 90 одсто оштећења организма ходочастио је у Јерусалим и о оном што је тамо видио свједочи за Срну. „Мотива за пут је било више. Прије двадесетак година слушао сам казивања др Рузмира Јусуфовића о његовом одласку у Јерусалим и присуству силаска Благодатног (Светог) огња, о пламену који се сам упали и који извјесно вријеме не пече, од кога се људска брада и коса не запале. Дубоко су ми се урезале његове ријичи: `Да ви, Срби, занате шта тамо имате сви бисте настојали да барем једном у животу одете и то доживите’. Можда сам

Аутор: мр Владимир Димитријевић Милослав Самарџић: „Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова,УНА Прес, Београд 2011.) То да је српски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Заблуде и заборав Најстрашније од свега је то што све, свагда, стално заборављали. И допуштали себи да верујемо у илузије, што се нарочито дешавало нашим интелектуалцима, заслепљеним разним врстама космпополитских (а касније и комунистичких) заблуда. Један од најтрагичнијих примера је свакако онај који описује