Српска православна црква (СПЦ) и град Нови Сад 70 година након злогласне “Рациjе”, када су мађарски фашисти jануара 1942. године убили и под лед Дунава и Тисе бацили 12 763 недужна човjека, обиљежиће и ове године одвоjеним поменима на новосадском Кеjу жртава рациjе. Према наjавама из канцелариjе епископа бачког Иринеjа, Епархиjа и новосадска Црквена општина 22. jануара с почетком у 19.00 часова одржаће пригодан програм поводом годишњице “Рациjе” у Српском народном позоришту (СНП). Дан послиjе, 23. jануара, на новосадском Кеjу жртава рациjе поред Дунава, с почетком у 12.00 часова, биће одржан помен, коjи ће служити епископ Иринеj уз саслужење локалног свештенства. Из кабинета новосадског градоначелника Игора Павличића наjављено jе да

Правни тимови Србиjе и Хрватске наредних недjеља убрзаће разговоре о међусобном повлачењу тужби за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, пишу београдске “Вечерње новости”. Србиjа и Хрватска имаjу рок до краjа године да постигну договор о вансудском поравнању приjе него што буде заказана усмена расправа, а саговорници “Новости” кажу да ће се наjвjероватниjе ићи на опциjу да обjе стране постигну споразум о истовременом повлачењу тужби, односно да у истом тренутку о томе обавиjесте Међународни суд правде. Професор међународног права Тибор Варади каже да би тиме престао започети судски процес, додаjући да постоjе шансе за вансудско поравнање, што би било “у наjбољем интересу обjе државе”. “Две стране би могле да

Коалициjа удружења избjеглица потписала jе данас Споразум о сарадњи са Српском напредном странком с циљем да допринесе да се послиjе избора формира нова Влада Србиjе коjа ће водити политику у интересу свих грађана Србиjе, међу коjима су посебно угрожена избjегла и прогнана лица. Актуелна Влада ниjе испунила наша очекивања jер води политику лажног помирења према Хрватскоj и другим државама насталим на подручjу бивше Југославиjе преко леђа избjеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана. Српска напредна странка се Споразумом обавезала да ће водити политику активне подршке избjеглим и прогнаним лицима у остваривању њихових одузетих имовинских и стечених права у Босни  и Херцеговини, Хрватскоj и  Словениjи, успостави истих стандарда у суђењима

Бивши председник Хрватске Стjепан Месић сматра да о повлачењу међусобних тужби Србиjе и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде треба да одлучи суд. Повлачење међусобних тужби пред Међународним судом правде (МСП) опасно приближило изjедначавању улоге тадашње Србиjе, односно СРЈ и Хрватске у рату, а то jе апсолутно неприхватљиво, рекао jе Месић у интервjуу за лист “Данас”. У Хрватскоj jе, оцењуjе он, требало имати више памети и политичке далековидности када се тужба припремала. “Ја сам тада био за то да се испитаjу све могућности како да остваримо оно што смо желели, а да избегнемо подизање тужбе и, наравно, српску противтужбу коjа jе била извесна. Нажалост, тадашња Влада ниjе имала слуха

Државни секретар у Министарству правде Србиjе Слободан Хомен изjавио jе данас да би, уколико би Хрватска повукла тужбу против Србиjе за геноцид, одговор био повлачење контратужбе коjу jе подниjела Србиjа, оциjенивши да би то било и наjбоље рjешење. “Сматрамо да jе наjбоље повући тужбу и да jе то могуће учинити одмах у овом тренутку… Самим тим би се направио основ за преговоре о свим отвореним питањима”, рекао jе Хомен за Радио-телевизиjу Србиjе. Хомен jе навео да jе тужбу и контратужбу, по договору, могуће повући и у исто вриjеме. Државни секретар jе наговиjестио да jе Србиjа спремна и у овом тренутку да преговара о преосталим отвореним питањима између Србиjе и Хрватске,

English Миса за Хитлера jе незамислива. Зашто онда свиjет шути када jе у питању миса за Анту Павелића? Замислите на тренутак да се одрже мисе задушнице у два велика њемачка града на годишњицу смрти Адолфа Хитлера. Не треба ни рећи да би таква церемониjа пробудила биjес, огорчење и опште протесте не само у Њемачкоj, већ и у циjелом свиjету. Прошле седмице, локални еквивалент таквог догађаjа одржао се у Хрватскоj, али умjесто биjеса и демонстрациjа, ниjе се чула нити jедна риjеч протеста било гдjе у овоj земљи. Говорим о мисама задушницама коjе су 28. децембра одржане у Загребу и Сплиту (а можда и jош негдjе) и коjима се обиљежила 51. годишњица