
Хрватска „правашка“ хисториографија и Срби
У европскоj савременоj повести, нарочито након пада Берлинског зида новембра 1989. г., има не мали броj случаjева малих и пре свега „неисториjских“ нациjа коjе покушаваjу да „доведу у ред“ своjе националне повеснице тако што их улепшаваjу, хероизуjу, еуропеизуjу али пре свега настоjе да како-тако докажу некакву повесну независност своjих национа у односу на моћне суседе како би разбили традиционалну слику Европе и европске историjске науке о њима као неповесним нациjама коjе су столећима биле само слуге другима као „бечки коњушари“ или „пештански кочиjаши“. Амерички повесничар мађарског порекла Ендрjу Ц. Јанош [Andrew C. Janos] jе експлицитно поделио централноевропске, источноевропске и балканске нациjе у повесном пресеку у две jасно изражене и међусобно









