Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Војводић: Подвала Србима је теза да папа може у Србију чим се поклони жртвама Јасеновца

10. април 2021.

КАТОЛИЧКА ГЕНОЦИДНА ОФАНЗИВА ПРОТИВ СРБА ПОЧЕЛА ПОСЛИЈЕ ПАДА РУСКЕ ИМПЕРИЈЕ * Сврха предлога да се папа поклони жртвама геноцида у Јасеновцу јесте и релативизовање религиозног разлога геноцида над српским народом. Такође, сврха таквог предлога је и релативизација религиозних разлога рата између Срба и Хрвата, да би се папски прогон православних Срба приказао као ратовање Срба са комшијама католицима услед националног неспоразума или сукоб недовољно христијанизованих балканских народа * Три геноцидна погрома над српским народом у 20. вијеку овјерени су на крају вијека НАТО бомбардовањем Србије и Црне Горе, као заједничким подухватом римокатоличког и атлантистичког програма „милосрдни анђео“. У двадесетом вијеку српски народ је под крижарским походима папско-протестантске Европе поднио више

Хрватска доноси закон који ће једнако санкционисати усташке и четничке симболе

8. април 2021.

Измена Кривичног закона на начин да се сакционише свака употреба усташких, четничких и фашистичких симбола дошла је на иницијативу председника Јеврејске општине Загреб. Нацрт измена хрватског Кривичног закона којима се предвиђа затворска казна за јавну употребу усташких, четничких и фашистичких симбола довршен је ових дана, а реч је о иницијативи председника Јеврејске општине Загреб Огњена Крауса, пише данас Јутарњи лист. Тим би предлогом била забрањена и јавна употреба усташког поздрава “За дом спремни”. Хрватски Сабор требало би до краја маја да расправља о изменама и допунама Кривичног закона које предлаже владајућа коалиција на челу с Хрватском демократском заједницом (ХДЗ). Председник највеће опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Пеђа Грбин рекао је да ће

Бећковић: Хрватска би могла да заштити ћирилицу прије него Београд

8. април 2021.

Бећковић је у ауторском тексту за Вечерње новости, поводом одлуке Републичког секретаријата за законодавство да одбаци приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма којима се штити ћирилица, навео да је ћирилица с неочекиване стране добила једно значајно признање, када су обожаваоци кантаутора Ђорђа Балашевића у Загребу исписали ћириличним словима ријеч “бећарац”. Пишући у шаљивом тону, Бећковић наводи да “свако ко се мало боље разуме у великосрпску хегемонију зна да Срби освајања увек почињу са неком што безначајнијом речју, а онда се на ту реч позивају и крену да све што стигну исписују ћирилицом”. – Даш им једну реч, а они навале са свих 30 слова. Зато увек треба

Данас сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године

6. април 2021.

Низом манифестација данас ће бити обележено осам деценија од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду. Министар културе и информисања Маја Гојковић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положиће у 11.00 часова венце на Косанчићевом венцу, на месту зграде националне библиотеке која је уништена у бомбардовању, а са њом и непроцењиво културно

Сремска Митровица: У сусрет изложби „Априлски рат и први дани НДХ“

6. април 2021.

Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. „Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао“, каже Ненад Радмановић Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. Као што је и најављивано, изложба којом ће се

Ђурђица Драгаш: Ја, избеглица, и серија „Породица“

6. април 2021.

Одавно нека серија није дигла толико прашине као што је то био случај с „Породицом“. Дуго најављивана, ишчекивана и невероватно гледана, заталасала је помало умртвљену српску јавност и отворила старе ране. Веровали смо, очигледно погрешно, да су те ране одавно срасле, да нас на њих подсећају само ожиљци, неприметни и скривени испод наслага година, догађаја и промена. Мислила сам и ја да ме драма породице Милошевић и подсећање на све њене актере неће много узбудити, али признајем да је то била лоша процена. У уметничка достигнућа серије нећу улазити пошто за то нисам стручна, а некако верујем да је тема „Породице“ просто и „прогутала“ све остало. Гледајући серију, упорно сам

Изложба „Април ’41” у Галерији Дома Војске Србије „Београд”

5. април 2021.

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, изложбом „Април ’41” подсећамо како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине. Настављамо започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата. Биће приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност ће имати прилику да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника

Владислав Б. Сотировић: Зашто етнохрватски простори НДХ нису бомбардовани од стране Савезника?

5. април 2021.

Прекрајање истине о стварној ситуацији на југословенском ратишту 1941. г.−1945. г. од стране прокомунистички настројених британских информативних и војно-политичких кртица у разним британским институционим структурама, али поготово на „Радио Лондону“, у другој половини и фактички одлучујућој фази рата је можда чак одиграло и пресудну улогу по сам исход (грађанског) рата у Југославији. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Ово стога јер су те британске кртице једноставно прекрајале истину са самог ратишта пласирајући неистине о диверзантским акцијама и успесима Брозових партизана против војне технике, људства и логистике Сила Осовине а у стварности се радило једноставно о акцијама и успесима Михаиловићевих четника, тј. званичне државне војске Краљевине Југославије – Југословенске војске у

Купрешки Срби преживјели голготу прије 29 година

5. април 2021.

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се навршава 29 година од када су припадници ЗНГ, ХОС-а и ХВО убили 54 српска цивила и територијалца на простору Купреса, а у логоре у западној Херцеговини и Хрватској одвели 150 Срба, који су у њима убијани, мучени и прошли праву голготу. Из „Веритаса“ подсјећају да су хрватске јединице напад на српска села на купрешкој висоравни започели 3. априла 1992. године, а да су до 6. априла заузеле сва српска села, укључујући и општински центар. У саопштењу се истиче да су Хрвати 6. априла у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили шездесетак припадника Територијалне одбране и цивила и одмах по предаји, пред осталим

„Све су мање шансе да ће Степинац бити канонизован“

5. април 2021.

Kако време протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић. „Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити“, рекао је Танасковић. Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане. Дарко Танасковић је био члан Мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату. Kао један од веома значајних

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

4. април 2021.

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а „Новости“ су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу. Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе. Из

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Знaњeм прoтив фaшизмa

3. април 2021.

Сjeћaњe нa жртвe уткaнo je у мeнe oд дjeтињствa. Moja мajкa Mилeвa, дивнa и хрaбрa жeнa, прeживjeлa je сa 14 гoдинa ужaсe пoкoљa у Пркoсу – кaжe кaрлoвaчкa прoфeсoрицa историје Taтjaнa Прoтулипaц. Извор: Извор: Портал Новости Аутор: Милан Цимеша – март 30, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeпубликa Хрвaтскa je oдaвнo нa вeликoj пoвиjeснo-идeoлoшкoj рaскрсници. С jeднe стрaнe дeсницa нeгирa злoчинe пoчињeнe у Другoм свjeтскoм рaту и тврди дa je НДХ билa

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

2. април 2021.

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

1. април 2021.

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се