Београд — Срби у земљама региона од данас ће бесплатно моћи да добиjу држављанство Србиjе, каже министар за диjаспору Срђан Срећковић. Почела jе примена владине одлуке да се не наплаћуjу конзуларне и административне таксе приликом подношења захтева за добиjање држављанства. “Срби у региону ће имати прилику да потпуно бесплатно добиjу српско држављанство у складу са Законом о држављанству Републике Србиjе, чиме се jош jедном манифестуjе подршка нашим сународницима у остваривању њихових, медjународним стандардима загарантованих права, али и подршка у очувању националног идентитета”, навео jе Срећковић у писаноj изjави. Одлука се односи на Србе са местом пребивалишта у Словениjи, Хрватскоj, Босни и Херцеговини, Црноj Гори, Македониjи, Мадjарскоj, Румуниjи и Албаниjи, нагласио

Београд – У наjбољем интересу Србиjе jе да гради мостове према своjим суседима. Овакви потези онемогућаваjу постизање истинског помирења и доводе у питање посвећеност српских лидера дубљем учвршћивању европских вредности у земљи, тврди Кацин. У коjоj мери сте као известилац ЕП дужни да пратите спровођење Закона о рехабилитациjи, а посебно процес коjи се тиче генерала Михаиловића? – То jе врло специфичан случаj, коjи носи много политичког и емотивног набоjа. Сматрам да jе важно да у ЕУ пажљиво пратимо таj процес. Као известиоца ЕП, пре свега ме забрињава евидентан покушаj промене система вредности. Послератна Европа jе изграђена на антифашистичким вредностима, док рехабилитациjа Драже Михаиловића представља корак у супротном смеру. – Закон

„Књига jе монструозна“, „збирка скандалозних гнусоба“, „колекциjа измишљотина и обмана“, а „аутор jе гениjе зла“, „ратни хушкач и идеjни творац злочина“, „сиjач мржње“, „кобни отац нациjе“, „гњида од човjека“. По форми, садржаjу и нивоу ових квалификациjа коjе су обjављене последњих дана читалац ће лако препознати да се ради о сараjевским медиjима, о Добрици Ћосићу и књизи „Босански рат“ „Аваз“ и „Слободна Босна“ нису имали стрпљења да сачекаjу домаћу прошлонедељну промоциjу у препуноj Народноj библиотеци РС у Бањалуци, jер су већ били прокључали на ону претходну, инострану, у Београду. Ваљда као jош jедан израз већ помало комичног колективног уверења да им све невоље долазе из „агресорске“ Србиjе и да би, да

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Воjводине, Краjине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. У Америци су постоjали: Савез Сjедињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њуjорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сjедињених Срба „Слога“ као наjвећа српска организациjа у Америци, окупљао jе 1913. више од 9.000 Срба из Сjедињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексиjе Босне и Херцеговине 1908.  национални прегаоци почели су да осниваjу соколска друштва. Прво српско соколско друштво основано jе 30. маjа

Београд — Републичка изборна комисиjа прогласила jе изборну листу покрета “Двери”, коjи ће на парламентарним изборима 6. маjа наступити као група грађана. Листа “Двери – За живот Србиjе” налази се под редним броjем осам. Први на листи jе професор српског jезика Бранимир Нешић, а листа има 209 кандидата за посланике. Републичка изборна комисиjа jе утврдила да jе то удружење грађана доставило 14.507 правно важећих потписа грађана. До сада jе, закључно са листом “Двери”, проглашено укупно осам листа. Под броjем jедан jе листа “Избор за бољи живот – Борис Тадић”, коjу предводи Демократска странка. Листа броj два jе “Српска радикална странка – др Воjислав Шешељ”, броj три су “Уjедињени региони Србиjе

У програму семинарa о теми “Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године”., данас, 28.03.2012., одржати ће предавање Др Милан Кољанин, на тему «Антисемитизам у Европи». Предавање ће се одржати у Бањалуци, на Философском факултету, Одсjек за историjу, сала 302 са почетком у 17:00 часова.   Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Милан Кољанин ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ