Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст из Новог Сада Александар Вељић згрожен jе изjавом бискупа Милета Боговића, коjи негира стравичне злочине над Србима и Јевреjима у усташком логору смрти “Јадовно”, почињене почетком Другог свjетског рата.”Згранут сам чињеницом да jедан високи католички свештеник, као што jе Боговић, негира наjгрозниjе злочине на тлу Европе, почињене у логору `Јадовно`, као и чињеницу да су усташе убиjале Србе и Јевреjе на начине коjи људски разум не може ни да замисли”, навео jе Вељић у данашњем саопштењу. Он jе подсjетио да jе недавно католички свештеник Стjепан Разум релативизовао злочине почињене у концентрационом логору “Јасеновац”, називаjући их “српским митом”. Вељић jе истакао да jе несхватљиво

У зaгрeбaчкoj Гaлeриjи Нoвa 18. сeптeмбрa oтвoрeнa je излoжбa “Спoмeници у трaнзициjи. Рушeњe спoмeникa НOБ-a у Хрвaтскoj”, кoja сe мoжe рaзглeдaти идућa двa мjeсeцa. Tри млaдe кустoсицe, Лaнa Лoврeнчић, Рeбeццa MцKay и Tихaнa Пупoвaц, уз oргaнизaциjску пoдршку СНВ-a и WХW-a, приje гoдину дaнa крeнулe су у рeaлизaциjу излoжбe кoja сe нe бaви сaмo прoблeмoм физичкoг рушeњa спoмeникa НOБ-a, нeгo тoм прoблeму приступa и кao идeoлoшкoм и пoлитичкoм питaњу. – Moнoгрaфиjу o штeти кoja je учињeнa нa спoмeничкoм нaсљeђу НOБ-a, у кojoj je eвидeнтирaнo три oд укупнo сeдaм хиљaдa спoмeникa, нaпрaвиo je СAБA 2000. гoдинe. Приje три гoдинe крeнулa je инициjaтивa СНВ-a дa сe изрaди дoкумeнтaциja стaњa спoмeникa НOБ-a, кaкo би

Хамбург – Есесовци водили уређивачку политику у престижном немачком недељнику све до осамдесетих година прошлог века. Редакциjа хамбуршког „Шпигла”, водећег политичког магазина Немачке и наjтиражниjег недељника Европе, суочила се минулог викенда са немилом прошлошћу. Према изjавама учесника jавне дискусиjе, прошле суботе, уређивачка епоха „Гебелсових наследника” траjала jе до осамдесетих година прошлог века, односно до одласка у пензиjу старих нациста. Израз „Гебелсови наследници” дословце одговара чињеницама. Вилфрид фон Овен, у рату ађутант Хитлеровог министра за пропаганду Јозефа Гебелса, био jе дугогодишњи дописник „Шпигла” из Јужне Америке, премда jе у Немачкоj покренута истрага против њега због глорификациjе „jунаштва армиjа Трећег раjха”. Невоља по „Шпигл” утолико jе већа, jер jе Вилфрид фон Овен успео

У oргaнизaциjи Вeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Oпштинe Бoрoвo 15. сeптeмбрa oдржaн je пaрaстoс жртвaмa рaтa oд 1991. дo 1996. кojи су служили бoрoвски свeштeници, прoтojeрej-стaврoфoр Чeдo Лукић, прoтojeрejи Mилeнкo Грeбић и Mилaдин Спaсojeвић тe прoтoђaкoн Дрaгaн Сeрдaр. Oкупљeни су у мoлитви зaпaлили свeћe зa пoгинулe члaнoвe свojих пoрoдицa, рoђaкe, приjaтeљe и кoмшиje стрaдaлe у пoслeдњeм рaту, oдajући им тaкo пoчaст и чувajући успoмeну нa њих. – Прoшлa je 21 гoдинa oд стрaдaњa српскoг нaрoдa у Хрвaтскoj, кao и стрaдaњa нaших сугрaђaнa. Oстaвили су вeлику прaзнину, првo у свojим пoрoдицaмa, a oндa у мeсту и oргaнизaциjaмa у кojимa су дeлoвaли и рaдили. Жeлимo дa их сe сeћaмo и дa им нa

Након формирања Црквеноопштинског савета у Малом Лошињу, древном градићу jедног од четири наjвећа острва Кварнерског залива, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, у просториjама Српског народног виjећа одржана jе прва конститутивна седница овог тела.     Након чина призивања Светог Духа и полагања заклетве, члановима Савета се обратио протоjереj-ставрофор Мићо Костић, парох риjечки, захваливши се будућим сарадницима на прихватању часне, тешке и одговорне дужности коjу су примили на себе. Пожелевши сваког успеха у будућем раду, отац Мићо jе отворио радни део седнице са предложеним дневним редом, на коjем су се нашле тачке коjе се тичу окупљања верника и установљења богослужбеног поретка. У недостатку богослужбеног простора присутни су изразили

Москва – На jедном од руских државних ТВ канала премиjерно jе приказан документарни филм „За ким не звоне звона” – о драматичноj судбини манастира и храмова на Косову – без обзира на чињеницу да jе филм био приказан веома касно ноћу, забиљежио jе велику гледаност, преноси “Глас Русиjе”.   Сценариста Сергеj Барабанов обjашњава да jе све што jе видио током рата на просторима бивше Југославиjе оставило страшан утисак на њега. Пошто jе православац, наjтеже су га ипак погодили уништени манастири. – Та рана jе остала у срцу. И све вриjеме сам хтио да причам људима о томе, о тоj страшноj трагедиjи. У кинематографиjи jе све прилично споро и требало ми

Бањалука – Вехабиjски покрет у БиХ регрутуjе све више сљедбеника, што показуjе и скуп у Босанском културном центру (БКЦ) у Сараjеву, коjи би требало да буде аларм за акциjу власти против те поjаве, оциjенили су стручњаци за безбjедност и политичари у РС. Јавна трибина под називом “Екстремизам, тероризам – обим и дефинициjа” окупила jе у суботу у БКЦ око 400 припадника вехабиjског покрета. Организатори ове трибине су интернет саjт “Спашена скупина” и Удружење грађана “Ризнице добра”, а предавачи су били декларисани припадници вехабиjског покрета Нусрет Имамовић и Енес Чаушевић, коjи су пропагирали идеологиjу коjа се коси са Уставом БиХ. Имамовић, коjи важи за неформалног вођу вехабиjског покрета и коjи jе

Клер Католичке цркве у Хрватскоj опет пориче холокауст. Након што jе свештеник Стjепан Разум изjавио да jе Јасеновац српски мит, бискуп Миле Боговић негира следеће стратиште – Јадовно и његове велебитске jаме. Боговић jе у своjству представника Хрватске бискупске конференциjе у Уреду за жртве комунистичких злочина изjавио: “Жртве партизанских злочина гура се у заборав, а свима jе познато да се о усташким и њемачким злочинима писало опширно, често их се и преувеличавало. Тако Пуповац и Голдстеини дођу на Јадовно и кажу да jе тамо бачено 40 тисућа жртава, а – та jе jама празна“. Хрватски логори смрти били су jедини коjима нису руководили немачки нацисти. Међу њима се издваjа комплекс логора Јасеновац, као наjвећи, и комплекс логора

Своjе уверење да сви проблеми у Хрватскоj потичу од Срба (пошто су, наводно, тамошњи и медиjи и новци у српским рукама), Жељко Керум, градоначелник Спљета, заснива на поставци да jе то “и мишљење целе државе само што се већина државе никада ниjе нашла у ситуациjи да jе неко пита за мишљење о Србима… Дjелуjу у Еуропи, а камоли у Хрватскоj, то су страшне позициjе, поготово у медиjима. Ја сам само рекао оно што већина народа мисли”.     Тако рече Керум. А, Иван Звонимир Чичак, ваљда као овлашћени тумач онога што мисли “цела држава и већина народа”, и позиваjући се на “општеприхваћене погледе на узроке распада Југославиjе, према коjима jе

БАЊАЛУКА, 23. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Исламолог Дарко Танасковић изjавио jе да jе Сараjево данас обjективно муслимански/бошњачки град, jер jе у њему преостао минималан броj Срба и Хрвата.”Тек толико да би се могло наставити са патетичном пропагандном лириком о његовоj ненарушеноj мултикултурности и атмосфери толеранциjе коjа га, упркос свим искушењима, наводно краси”, рекао jе Танасковић. Танасковић, коjи jе бивши амбасадор Србиjе у Турскоj, сматра да Турска на Балкану, од времена предузимљивог предсjедника Тургута Озала, усваjа и проводи све амбициозниjу доктрину спољне политике засновану на идеологиjи неоосманизма. “Присуство Турске на Балкану, коjе ће убудуће бити све изражениjе, не треба да нас плаши, ни да нас радуjе. Од уравнотежене сарадње са Турском, коjа

Кад смо на прагу 100-годишњице Првог светског ратаналазимо, исто као и онда, многе сличности у давању неприхватљивих услова Србиjи. Овога пута то jе било без Аустриjе и много директниjе. Вреди се подсетити и тадашње подршке (укључуjући и воjну) коjу jе Берлин дао Аустриjи у слању представке за коjу су били уверени да неће бити прихваћена у Србиjи. Затим се ишло и корак даље па jе 14. jула 1914. године Србиjи послат ултиматум уместо представке. Одговор jе изричито тражен у року од 48 часова како се не би дало времена дипломатском решењу проблема. Цео тадашњи ултиматум jе очевидно тежио да понизи Србиjу и суштински наруши њену самосталност и државност. Зато jе

Ви и ми памтимо стихове Баjаге и Инструктора – Ову су земљу правили и ратници и песници, и различити богови. По ко зна коjи пут то доказуjе ситуациjа око фигуре Аћифа Хаџиахметовића, познатог као Аћиф Ефендиjа, команданта Новог Пазара за време Другог светског рата, човека коjег jе награђивао Адолф Хитлер.     Сетимо се неколико чињеница. 2009. година. Фудбалски меч у Новом Пазару. Развучен транспарент Стадион Аћиф Ефендиjе. Тада jе спрско тужилаштво нашло jе да то одговара распиривању расне, религиозне и националне мржње. Али на краjу краjева навиjачи се увек одликуjу радикализмом, а на лето 2012. године скандал се разбуктао већ у влади. Први потпредседник владе Александар Вучић имао jе озбиљна