Валдхаjм jе очигледно желео да по сваку цену прикриjе своjу улогу у операциjи „Шварц“, наjзлогласниjоj и наjкрвавиjоj немачкоj офанзиви изведеноj на тлу Југославиjе. АУСТРИЈАНАЦ СА БЕЗБРОЈ ЛИЦА: Курт Валдхаjм са  Данком Васовићем 1986. у Салцбургу Таj моj интервjу са генералом Кадиjевићем, обjављен у „Младости“ – казуjе даље Данко Васовић – био jе, наравно, jак адут Томи Милиновићу коjи jе jедног jутра на колегиjуму обавестио уреднике да бих jа желео да радим за „Новости“. При том их jе питао да ли неко од њих има потребу за младим новинаром. Јавио се Михаило Рашић, тада уредник спортске рубрике: нека дође код мене, даћемо му шансу, али без икаквих обавеза – ако зна

Трећа смjена хрватске страже ниjе била у стању прочитати ни циjелу реченицу у коjоj jе осjетила своjу крв. Занимљиву расправу отворио jе Боб Дyлан у интервjуу Роллинг Стонеу, колоквиjално успоредивши Хрвате с робовласницима и нацистима. Ако вашим венама тече крв неког давног робовласника или припадника Ку Клуx Клана, Црнци то могу осjетити, вели стари пjесник, баш као што Жидови могу осjетити нацистичку крв, и као што Срби – даље ће он, на ужас Хрвата – могу осjетити хрватску, пише Борис Дежуловић за Слободну Далмациjу.   Осовила се, дакако, ноћна дежурна смjена балканске патриотске страже на стражње ноге: Срби одмах унаприjедили Дyлана у Гарашанyна, а Хрвати своjим истанчаним осjећаjем за правду и

За приморске Србе године пред Други светски рат биле су године искушења. Хрватска штампа тражила jе стварање посебне хрватске области. Гласник Срба католика „ Дубровник”  био jе у сталноj полемици са хрватском штампом коjа jе своjатала Приморjе (Дубровник и Боку Которску) у оквиру решења хрватског питања.  У тоj полемици лист jе истицао да  су ,,сви стари Дубровчани, чиjи смо ми потомци, дошли из српског залеђа и да се jе с тога Дубровник увиjек и занашао српском мисли, био у вези са слободним српским државама, са њима трговао, са њима се богатио умно и материjално и од њих примао на дар сусjедне замље. Ово jе историjа а не фалсификат. Дубровник ниjесу

МЛАДЕН ГРДОВИЋ одржао jе на градском тргу у Ливну приjе тjедан дана концерт на коjем jе пjевао озлоглашену усташку пjесму „Ево зоре, ево дана“.Грдовићева супруга Бранкица и његов сурадник Душко Локин признаjу да jе популарни забављач у Ливну пjевао спорну пjесму, али тврде да ниjе мислио ништа лоше.   „То jе чисти jедан лапсус. Ниjе схватио да би ситуациjа могла бити озбиљна. Њега понесе занос, глазба и публика и несвjесно реагира. И на краjу испашта“, изjавила jе Бранкица Грдовић за РТЛ.   „Грдовић превише воли људе“ Душко Локин каже да jе Грдовић пjевао „Ево зоре, ево дана“ само зато што jе то публика жељела чути. Грдовић, каже Локин, воли удовољити

Директор Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да jе завршена прва фаза по питању међусобних тужби Србиjе и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу (МСП) и оценио да би наjбоље решење за оба народа било да се, уместо повлачења тужби, одржи суђење и донесе пресуда. Гостуjући jутрос у дневнику Радио-телевизиjе Србиjе Штрбац, коjи jе члан стручног тима задуженог за заступање Србиjе пред МСП, обjаснио jе да jе 30. августа Хрватска доставила одговор на српски одговор на тужбу чиме jе завршена писана фаза обраћања странака суду. „Суд сада треба да закаже рочиште на коjем ће са обе стране да договори почетак главног претреса и шта ће се

Идеjа Приштине да мjесто храма Христа Спаса претвори у албански музеj представља покушаj довршавања комплетног етничког чишћења Срба и затирања православља на Космету, рекао jе Срни предсjедник Одбора за Косово и Метохиjу Скупштине Србиjе Милован Дрецун.“То jе наjбољи показатељ зашто Косово никада не сме да буде независно, jер у тоj парадржави нема места за Србе. Оваj потез Приштине jасно показуjе да би то била искључиво jеднационална и jедноконфенсионална, а никако мултиетничка држава“, рекао jе Дрецун. Према његовоj оцjени, то jе директна порука преосталим косовским Србима да треба да оду са Косова ако се не одрекну православља. Дрецун jе рекао да то представља систематску политику коjу води косовски премиjер Хашим Тачи

Уколико се нешто значаjно не промени, а сигурно неће, билборди са порукама различитих садржаjа опет ће нас позивати на летовање у Хрватску. Присетимо се како нас jе две претходне кризне године у току летњих одмора, а услед насушне потребе за спасом туристичке сезоне, маниром господског цинизма, Хрватска позивала на летовање. Кратке и садржаjно упечатљиве поруке “Кад срце каже лето, каже Јадран”, “Тако лепа, а тако близу”, “Летуjте тамо где су вам родитељи летовали”, и друге сличног тона и нестварно топлих речи имале су за циљ да пробуде оптимизам прошлости и наговесте безбрижност одмора. Миладин Суботић: „У своjеврсном аутистичном свету хрватског самољубља, на 124 стране у великом енциклопедиjском формату нижу се