У тренуцима неизвесности кад ће и да ли ће моjа књига о Валдхаjму коначно угледати светло дана – наставља своjу исповест новинар Данко Васовић – jа сам у понедељак, 25. jануара 1988. године испред зграде “Борбе” срео мог приjатеља, историчара Душана Пленчу, човека коjи се такође годинама озбиљно бавио истраживањем Валдхаjмове ратне прошлости: – Ево ти телеграм, такозвана брзоjавка, у коjоj дословце пише да поручник Курт Валдхаjм тражи да се 4.224 заробљеника са Козаре, углавном жена и деце, упути у Грубишно Поље 3.514, а у Земун 730. Факсимил написа о афери Валдхаjм у италиjанском листу “Кориjере де ла сера” У тренутку сам разумео да у руци имам бомбу-документ, до тада

Позивамо Вас да масовно дођете у среду, 24. октобра у 12 часова испред Владе Србиjе, да покажемо колико нам значе победе предака у Балканским ратовима!   Покрет Двери подржава инициjативу групе интелектуалаца да се организуjе „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србиjу 1912” у знак сећања на славну победу српске воjске у Кумановскоj бици. Позивамо све наше саборце, приjатеље и присталице да се масовно одазову и присуствуjу овоj акциjи. У тренутку када светске силе покушаваjу да анулираjу резултате Балканских ратова, дужни смо да своjом масовношћу jавно покажемо да славна дела наших предака нису заборављена и да представљаjу непресушни узор за нашу генерациjу! Саопштење групе интелектуалаца Никад нам као данас – цео век

Владо Дедиjер jе, у ствари, превасходно тражио сагласност, допуштење да он у Београду организуjе велики међународни скуп о Јасеновцу, а на основу онога што сам jа дознао и разголитио, како би се коначно сазнала jош jедна, права и потпуна истина о страдању српског народа за време Другог светског рата – казуjе даље Данко Васовић. – Како сам био стопроцентно убеђен да ће Дедиjеров захтев бити глатко услишен jа сам пожурио и обезбедио и долазак Симона Визентала у Београд. Пристао човек само што сам му казао ко и какав скуп припрема. Долазим, вели, неизоставно, само ако ме позову! ПИСМО РАТНОМ ДРУГУ Све jе, међутим, пало у воду. Слободан Милошевић ниjе дао

Какав jе положаj Срба данас у Хрватскоj и да ли jе оправдана боjазан да ће се након приступања Хрватске Европскоj униjи догодити систематско занемаривање потреба и проблема наjвеће мањинске заjеднице у Хрватскоj, расправљало се на трибини у Бањалуци, одржаноj 16.10.2012. године, коjу jе организовало Удружење Јадовно 1941.     Везане виjести: РТРС-Фото: “Положаj Срба из Хрватске приjе и након приступања ЕУ” Pupovac: Srbima u Hrvatskoj bolje, ali još nije dovoljno Pupovac: Srbi u Hrvatskoj se odupiru asimilaciji Трибина: Положаj Срба из Хрватске приjе и након приступања ЕУ ОДУПИРАЊЕ АСИМИЛАЦИЈИ        

“Да ли jе оправдана тврдња да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића?”     Фото: Тањуг Екипа “Недељника” провела jе неколико дана у Народноj библиотеци Србиjе. “У разговору са запосленима на неколико спратова у jедном моменту смо се запитали како смо успели да постанемо гори људи од Хитлерових следбеника”, пише Богдановић у тексту “Културни геноцид усред Београда”, питаjући се да ли jе оправдано говорити да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића? Ми смо, сви заjедно, кажу радници библиотеке, коjи више и нису очаjни