У новоj  књизи Драге Мастиловића „ИЗМЕЂУ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА – српска елита из Босне и Херцеговине и стварање Југославиjе“ можемо прочитати ову изузетно обрађену  тему, значаjно чвориште различитих историjских процеса и њихових посљедица.  Описуjући резигнираност, апатиjу као и безидеjност и безидеалност српских политичких представника након Анексиjе Босне и Херцеговине од стране Аустроуграске српски књижевник и национални радник Владимир Гаћиновић као да наводи данашње стање цjелокупног српског народа  и његовог система вриjедности растрганог идеjом да ЕУ интеграциjе немаjу алтернативу као ,на жалост, ни хашке ослобађаjуће пресуде нашим крвницима. Тако на страни 102. овог изванредног Мастиловићевог дjела читамо:   „Признање анексиjе од стране Србиjе, а посебно прихватање српских политичких група у Босни и

О прослави  Дана Уjедињења српска и хрватска штампа у Дубровнику писале су  сасвим различито. Док jе хрватски лист “Дубрава” писао  наjкраће што jе могао  о обележавању 1 децембра коjи jе он назвао државним празником, дотле jе лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења, како у Дубровнику тако и у околини. У листу ,,Дубрава” о прослави 1935. у Дубровнику наводи се : ,,1 Децембра прослављен jе у нашем граду на уобичаjен начин. У вече приjе државног празника концертирала jе Гундулићева музика те jе након концерта обишла градом свираjући. Сутрадан одржане су молитве-захвалнице по свим богомољама послиjе коjих jе слиjедио дефиле воjске и морнарице. У вече jе приређена свечана

Историчар Жељко Вуjадиновић каже да jе циљ хашких процеса да се Србиjи и Србима припише одговорност за избиjање грађанског рата, да се означе као агресор на Хрватску, БиХ и Косово и Метохиjу, како би се правно и морално оправдало ангажовање НАТО-а у jугословенском грађанском сукобу. „Начелно, Хашки трибунал суди поjединцу. Ипак, у позадини неких оптужница и пресуда може се имплицитно назриjети и колективна одговорност – српска. Чини ми се да jе помирење само у декларативном смислу био примарни задатак суда“, рекао jе Вуjановић за „Прес Републике Српске“. Према његовим риjечима, процеси Насеру Орићу, Сеферу Халиловоћу, Расиму Делићу, Рамушу Харадинаjу, Анти Готовини и Младену Маркачу омогућили су суду да се одбрани од критика да

Многи не знаjу да jе и Срем био у саставу НДХ. Вечерас са почетком у 19 часова о страдању Срба из Срема  причаће нам Др Јован Бабић, коjи jе, између осталог, и приређивач књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“. Предавање се одржава у просториjама Светосавске омалдинске заjеднице Бања Лука у оквиру циклуса предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“         Из предговора књиге „ЗЛОЧИНИ УСТАША“ издваjамо:   „Читав jедан народ, Срби, био jе проглашен за штетне животиње за чиjе уништавање не постоjи ловостаj. Уништавање Срба jе постао главни циљ читаве jедне државне творевине jер, ако погледамо чиме су се Павелић и његова влада бавили од априла 1941. до маjа 1945.

Понижавања српског народа, коjа се шире из иностраних политичких, медиjских и правних центара, не престаjу. Намера таквог односа према бићу српског народа jе уграђивање колективне кривице у свест и историjско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нациjе и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикуjе у делу европске и светске jавности. Понижавање српског народа одвиjа се упркос чињеници да jе током разбиjања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба jе протерано из Хрватске, деjством хрватске воjске и њених иностраних помагача. Исти броj Срба jе протеран са Косова и Метохиjе заслугом НАТО

ВАРАЈУ се они коjи мисле да jе на причу о генералу Готовини стављена тачка. Боjим се да нам се могу десити нова изненађења. Наjвише због хуманистичког карактера међународне заjеднице. Навикавала нас jе на хуманистичке бомбе, анђеоска ратовања, на краjу, она и њене организациjе су знале да награде чуваре светског мира.     Не знамо шта jе све окачио о врат судиjа коjи jе ономад одрапио генералу Готовини 24 године затвора. Мора да jе било тешко дело, али оваj што га jе раскачио сигурно има визиjу. Што jе горе, он ништа ниjе урадио ако се сада читава ствар заустави на ослобађању. Лако се може десити да оду даље руководећи се своjим хуманистичким идеjама.

У Пaулин Двoру, нeдaлeкo oд Oсиjeкa, oдржaн je пaрaстoс зa дeвeтнaeст мeштaнa кoje су 1991. убили хрвaтски вojници. Пaрaстoс, кojeм су уз пoрoдицe жртaвa злoчинa присуствoвaли и прeдстaвници српскe зajeдницe нa oвoм пoдручjу, служили су прoтojeрej-стaврoфoр Брaнкo Рoгaн, пaрoх из Дoпсинa, тe jeрejи Нeнaд Лaзић из Пeтрoвe Слaтинe и Нeмaњa Kлajић из Будимaцa. – O oвoм злoчину сe причa сaмo нa дaтум дoгaђaњa, a o њeму ни мeштaни oкoлних сeлa нe знajу пунo. Зaтo je oвo joш jeднa приликa дa сe сeтимo нaших пoгинулих мeштaнa. Oвдe je прeмa пoпису из 1991. живeo 161 стaнoвник, штo знaчи дa je гoтoвo свaки oсми стрaдao – истaкнуo je Mилe Злoкaпa, нaчeлник Oпштинe Шoдoлoвци. Вeнцe

У Хрвaтскoj joш нeмa пoлитичкe вoљe дa сe oбиљeжe мjeстa стрaдaњa Србa у Хрвaтскoj у рaту дeвeдeсeтих, пoгoтoвo у нижим структурaмa влaсти, рeчeнo je нa Oкруглoм стoлу „Meмoриjaлизaциja у Хрвaтскoj“, кojи су oргaнизирaли Инициjaтивa млaдих зa људскa прaвa и Удружeњe пoрoдицa нeстaлих и пoгинулих лицa Сузa, уз пoдршку Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлa лицa (ИЦMП). Циљ скупa билo je oбиљeжaвaњe стрaдaњe Србa, зaтo штo су тe инициjaтивe чeстo излoжeнe критикaмa и нaпaдимa из зaинтeрeсирaнe jaвнoсти. Пo риjeчимa Чeдoмирa Maрићa из „Сузe“, ситуaциjу илустрирa oднoс прeмa спoмeнику у Гoлубићу кoд Kнинa кojи je сaгрaђeн нa црквeнoм зeмљишту и нa њeму су билa имeнa 34 мjeштaнa Гoлубићa, oд кojих je нajвишe цивилa. Збoг

Иако jе прошло већ десетак дана, jош се ниjе слегла прашина од „правне олуjе“ коjа jе резултирала ослобађаjућом пресудом Хашког трибунала за хрватске генерале Готовину и Маркача. Било jе у тим реакциjама свега и свачега. Понеко jе „прао биографиjу“. Понеко „заметао трагове“. Али веруjем да jе већина коментатора ипак била искрено констернирана, огорчена и шокирана. Одлуку жалбеног већа Теодора Мерона осудили су готово сви у Србиjи, укључуjући и оне коjи су за Трибунал и његове поступке увек налазили неку лепу и оправдаваjућу реч. Е, сад. Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведниjа чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што