У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло

Да право и правда нису исто и да ће требати jош пуно времена да све жртве рата буду jеднако третиране, наjбоље знаjу чланови удруге Правда из Бjеловара. Њих стотину заступа интересе свих оних коjима су током деведесетих година минирани стамбени обjекти на подручjу изван ратног дjеловања. Умjесто одштете, посљедњих годину и по на њихове адресе учестало стижу рjешења о наплати судских трошкова за изгубљене спорове против Републике Хрватске, коjа ниjе осигурала заштиту њихове имовине. Нагомилани током дугих судских година, ти трошкови данас износе и до сто хиљада куна.     Један од наjдрастичниjих примjера jе онаj Гоjка Чизмића, коjи jе након правомоћно одбиjеног тужбеног захтjева због високих парничних трошкова на jавноj

НОВИ САД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изjавио jе да папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна не утврде непорециву истину о том логору и ставе историjску тачку на то стратиште. “Ниjе реално очекивати од Светог Оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину”, рекао jе надбискуп Хочевар у интервjуу новосадском “Дневнику”. Он jе упитао “због чега Хрватска и Србиjа коначно не оформе заjедничку комисиjу коjа ће ставити тачку на различита виђења jасеновачког логора, на лицитирање броjем жртава”, и зашто се “пребацуjе Цркви за нешто што би претходно морало да уради друштво”.

Константа у политици Хрвата у последњих сто година jе антисрпство и антиjугословенство, а у политици Срба прохрватство и проjугословенство 1. Увод Међу српским интелектуалцима често сe води полемика око тога зашто Хрвати константно напредуjу, а Срби константно назадуjу. Разлози су многоброjни, али се своде на идеолошку разину: и поред свих промена, константа у политици Хрвата у последњих сто година jе национализам и шовинизам, а константа у политици Срба антинационализам и антишовинизам. 2. Пре Првог светског рата Хрвати су краj XIX и почетак XX века започели антисрпским погромима: 1892, 1895, 1899. и 1902. у антисрпским демонстрациjама у Загребу и другим градовима Хрватске уништaвана jе имовина Срба, а било jе и жртава.

Нове скандалозне одлуке Хашког трибунала су „западнобалканске“ борце за „истину, одговорност и помирење“, бациле на муке. Угрозиће, кажу, „регионалну сарадњу“. Ако мене питате, када би угрожавање „регионалне сарадње“ била jедина негативна последица хашког безакоња, то и не би била нека штета. Да, на пример, два хрватска генерала нису добила ослобађаjућу пресуду – од „регионалне сарадње“ не би могло да се живи. „Помиритељи“ би мантрали о томе како jе „правда задовољена“ и како ваља „окренути нову страницу“ у историjи „региона“, и похрлити у сусрет „светлоj будућности“, а оне хиљаде убиjених и стотине хиљада из Хрватске протераних Срба, претпостављам, оставити на милост и немилост „мрачноj прошлости“, како „иста“, то jест „светла будућност“,

Сведочење Небоjше Гоjковића из Кипа, о погрому Срба из овог западнославонског села, у зиму 1991. Ексхумиран и идентификован само Илиjа Даноjевић. Од осталих 18 jош ни трага Небоjша Гоjковић / Фото: Н. ФИФИЋ Све је као што бива у српској, домаћинској кући која слави свог Светог Николу. Икона, свећа, славски колач, босиљак и тамјан. Али, ништа није исто. Од зиме 1991. године у дому Небојше Гојковића, прогнаника из западнославонског села Кип крсна слава слави се као ни у једној кући. Радост славе, свих ових година, помућена је потресним сећањем на страдање његових најближих: оца Николе, мајке Милице, као и седамнаест рођака и комшија. Небојша Гојковић славу обележава у Параћину, где је са

Доживотна пресуда генералу Здравку Толимиру, помоћнику за безбедност и обавештаjне послове команданта Главног штаба Воjске Републике Српске, оправдано jе изазвала бурне реакциjе. Оштра казна изречена генералу Толимиру упечатљиво се издваjа из недавне сериjе ослобађаjућих пресуда Хашког трибунала оптуженицима из редова других актера током сукоба у бившоj Југославиjи, Готовини, Маркачу и Харадинаjу. Овоj групи могао би се додати и Насер Орић, коjи jе на сличан начин био ослобођен кривичне одговорности пре неколико година.   Наведени контраст без сумње указуjе на суштинску неjеднакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно jе бацити професионални поглед и на форму и садржаj пресуде генералу Толимиру, jер то суд дискредитуjе неупоредиво више

Говорећи о значаjу Дана Уjедињења за Дубровник  ,,Дубровник”, лист Срба католика,  истакао jе : ,,Дубровник jе срећан што jе 1 децембра 1918 г. срећно  дочекао успостављање своjе хиjадугодишње слободе коjу му jе туђин за кратко вриjеме био прекинуо, …”.   (1)   Патриjарх  Варнава и митрополит црногорско-приморски Гаврило посетили су 23.септембра 1934. Дубровник. О посети : „велико мноштво народа прекрилило простор пред црквом св. Влаха и створило густ шпалир  на Тргу краља Петра, преко коjег jе био прострт дугачак црвени ћилим од Орландовог стуба до Чингриjеве улице“. Пред Орландовим стубом били су међу мноштвом света представници власти и локалних удружења. Патриjарх jе, захваливши на добродошлици и искреноj пажњи старог Дубровника, истакао да