Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Sećanje na osnivače Republike Srpske

Datum objave: sreda, 26 decembra, 2012
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/nikola-koljevic.jpg

Ko su osnivači Republike Srpske? U petak su u Banjaluci promovisana sabrana dela prvog potpredsednika Republike Srpske, profesora dr Nikole Koljevića. A u pozdravnoj reči aktuelni predsednik Republike Milorad Dodik podsetio je na Koljevićev lični doprinos u najužoj grupi koja je povela srpski nacionalni pokret 1990. i udarila temelje Srpskoj. Dok se jubilarna 20-godišnjica primiče kraju, a novoj 21. se približavamo, ovo je prvi put u poslednjih najmanje 15 godina da se iz političkog vrha pominje istorijski i logički kontinuitet od stvaranja do očuvanja RS. U međuvremenu, to neki političari nisu smeli, neki nisu hteli, a neki su i sami bili involvirani u podele i sukobe do kojih je došlo krajem rata i početkom mira unutar vodeće petorke.

Naravno, Srpsku nisu stvarali ni političari ni generali, nego narod, kako u ratu, tako i u miru. Ali, kao što to uvek i svugde biva, predvodili su ga njegovi civilni rukovodioci i vojni komandanti. Jeste da se dvojici najistaknutijih upravo sudi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu i da RS sarađuje sa tim sudom, ali sve do pravosnažne presude postoji presumcija nevinosti. Od dvoje potpredsednika RS, protiv jednog nije ni podignuta optužnica, a drugi je odslužio kaznu. Petog člana rukovodećeg tima meseci dele od izlaska na slobodu. O tome je sasvim deplasirano i govoriti posle oslobađajućih presuda za Gotovinu i Markača, čiji su dokazani zločini prebačeni na teret nekih neidentifikovanih saradnika, posle istog ishoda na suđenju Haradinaju, jer su svi svedoci tokom postupka poubijani, a slične sudske lakrdije su se dogodile i sa Naserom Orićem. Ali, čak i da gajimo najveće poverenje u Haški tribunal i objektivnost presuda, istorijska uloga prvog predsednika RS i komandanta VRS ne može se redukovati na tzv. komandnu odgovornost ili odgovornost zbog neznanja i nečinjenja u građanskom ratu.

Uostalom, pogledajmo druge primere iz ratova na zgarištu Jugoslavije. Snimci razgovora u kabinetu hrvatskog predsednika
nedvosmisleno pokazuju da je Tuđman doslovce naredio etničko čišćenje i zločine tokom “Oluje”, a on je bio i taj koji je na salveti delio BiH napola. Pa, ipak, u Hrvatskoj i Herceg-Bosni ga i dalje slave kao osnivača hrvatske države, te brojne ulice, trgovi i javni objekti nose njegovo ime. Na isti način se neguje uspomena na Aliju Izetbegovića, iako je Karla del Ponte u svojstvu glavnog tužioca tvrdila da je protiv njega bila pripremljena optužnica, a i bošnjački izvori upućuju na njegovu odgovornost za dovođenje mudžahedina na ratišta u BiH i njihove zločine u srednjoj Bosni. U svakoj od tih biografija, pa i u biografijama vođa srpskog nacionalnog pokreta mora se pažljivo razlučiti šta je bilo dobro, a šta nije. Ne samo zbog nacionalnog duga prema tim ličnostima i istorijske istine radi, nego i radi RS i naroda koji ovde živi. Sve dok to ne učinimo, slušaćemo iz komšiluka da je Srpska zločinačka tvorevina.

Uprkos ponašanju međunarodne zajednice i haškoj sudaniji, koji po mnogim konkretnim potezima odavno više ne zaslužuju ozbiljan komentar, Dejtonski sporazum nije samo uspostavio mir nego je u Aneksu IV ispisao Ustav BiH. Time je verifikovao ishod građanskog rata iz koga je rođena Republika Srpska, pa samim tim dao legitimitet i legalitet njenim tvorcima. Karadžić je tokom celog rata učestvovao na međunarodnim mirovnim konferencijama o BiH, Koljević i Krajišnik bili su aktivno prisutni u Dejtonu, a Biljana Plavšić je posle toga bila u svetu priznata kao prva predsednica RS. Srebrenicu u Dejtonu nisu pominjali ni Alija Izetbegović ni Ričard Holbruk, niti bilo ko drugi od inostranih i domaćih učesnika, iako su događaji u enklavi i oko nje već svima bili dobro poznata ratna prošlost.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/karadzic-biljana-koljevic.jpg

Kao što bošnjački političari, novinari i naučnici već više od deceniju i po osporavaju Srpsku kao genocidnu tvorevinu na osnovu haških optužbi protiv njenih istorijskih osnivača, tako bi i srpski političari, novinari i naučnici trebalo da podsećaju na njihova imena i zasluge za utemeljenje RS na osnovu njenog međunarodnog priznanja u Dejtonu. Ova generacija savremenika njihova imena još dobro zna i pamti, ali ako ih pod pritiskom Haga i OHR-a ne budemo pominjali i trajno obeležavali, već naredna generacija će misliti da je RS dobijena na poklon iz Amerike od Ričarda Holbruka, Vorena Kristofera i muža Hilari Klinton. A prema fotografijama sa svečanog potpisivanja u Parizu, na kojima nema nikoga od predstavnika RS, mogu pomisliti da su za poklon zaslužni i Alija i Franjo.

Prirodno je da nova praksa započne sa profesorom dr Nikolom Koljevićem, jer prvi potpredsednik RS, jedini od istorijskih vođa srpskog nacionalnog pokreta u BiH iz 1990, nije dočekao punoletstvo svoga čeda. Još pre nekoliko godina, prilikom promocije dva toma njegovih dnevnika u Banskom dvoru, predložio sam da se iz mraka podrumskog magacina na Filozofskom fakultetu na svetlo dana iznese i u kampusu Banjalučkog univerziteta postavi njegova bista. U petak, prilikom promcije Koljevićevih sabranih dela, na kojoj je, pored uglednih pisaca i književnih kritičara, učestvovao i predsednik Republike, Rajko Nogo ponovio je isti predlog, ojačan literarnim afinitetima i prijateljskim emocijama prema pokojnom Nikoli.

Nenad Kecmanović

Izvor: NSPM

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top