Сећање на осниваче Републике Српске

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло краjем рата и почетком мира унутар водеће петорке.

Наравно, Српску нису стварали ни политичари ни генерали, него народ, како у рату, тако и у миру. Али, као што то увек и свугде бива, предводили су га његови цивилни руководиоци и воjни команданти. Јесте да се двоjици наjистакнутиjих управо суди пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу и да РС сарађуjе са тим судом, али све до правоснажне пресуде постоjи пресумциjа невиности. Од двоjе потпредседника РС, против jедног ниjе ни подигнута оптужница, а други jе одслужио казну. Петог члана руководећег тима месеци деле од изласка на слободу. О томе jе сасвим депласирано и говорити после ослобађаjућих пресуда за Готовину и Маркача, чиjи су доказани злочини пребачени на терет неких неидентификованих сарадника, после истог исхода на суђењу Харадинаjу, jер су сви сведоци током поступка поубиjани, а сличне судске лакрдиjе су се догодиле и са Насером Орићем. Али, чак и да гаjимо наjвеће поверење у Хашки трибунал и обjективност пресуда, историjска улога првог председника РС и команданта ВРС не може се редуковати на тзв. командну одговорност или одговорност због незнања и нечињења у грађанском рату.

Уосталом, погледаjмо друге примере из ратова на згаришту Југославиjе. Снимци разговора у кабинету хрватског председника
недвосмислено показуjу да jе Туђман дословце наредио етничко чишћење и злочине током „Олуjе“, а он jе био и таj коjи jе на салвети делио БиХ напола. Па, ипак, у Хрватскоj и Херцег-Босни га и даље славе као оснивача хрватске државе, те броjне улице, тргови и jавни обjекти носе његово име. На исти начин се негуjе успомена на Алиjу Изетбеговића, иако jе Карла дел Понте у своjству главног тужиоца тврдила да jе против њега била припремљена оптужница, а и бошњачки извори упућуjу на његову одговорност за довођење муџахедина на ратишта у БиХ и њихове злочине у средњоj Босни. У свакоj од тих биографиjа, па и у биографиjама вођа српског националног покрета мора се пажљиво разлучити шта jе било добро, а шта ниjе. Не само због националног дуга према тим личностима и историjске истине ради, него и ради РС и народа коjи овде живи. Све док то не учинимо, слушаћемо из комшилука да jе Српска злочиначка творевина.

Упркос понашању међународне заjеднице и хашкоj суданиjи, коjи по многим конкретним потезима одавно више не заслужуjу озбиљан коментар, Деjтонски споразум ниjе само успоставио мир него jе у Анексу IV исписао Устав БиХ. Тиме jе верификовао исход грађанског рата из кога jе рођена Република Српска, па самим тим дао легитимитет и легалитет њеним творцима. Караџић jе током целог рата учествовао на међународним мировним конференциjама о БиХ, Кољевић и Краjишник били су активно присутни у Деjтону, а Биљана Плавшић jе после тога била у свету призната као прва председница РС. Сребреницу у Деjтону нису помињали ни Алиjа Изетбеговић ни Ричард Холбрук, нити било ко други од иностраних и домаћих учесника, иако су догађаjи у енклави и око ње већ свима били добро позната ратна прошлост.

Као што бошњачки политичари, новинари и научници већ више од децениjу и по оспораваjу Српску као геноцидну творевину на основу хашких оптужби против њених историjских оснивача, тако би и српски политичари, новинари и научници требало да подсећаjу на њихова имена и заслуге за утемељење РС на основу њеног међународног признања у Деjтону. Ова генерациjа савременика њихова имена jош добро зна и памти, али ако их под притиском Хага и ОХР-а не будемо помињали и траjно обележавали, већ наредна генерациjа ће мислити да jе РС добиjена на поклон из Америке од Ричарда Холбрука, Ворена Кристофера и мужа Хилари Клинтон. А према фотографиjама са свечаног потписивања у Паризу, на коjима нема никога од представника РС, могу помислити да су за поклон заслужни и Алиjа и Фрањо.

Природно jе да нова пракса започне са професором др Николом Кољевићем, jер први потпредседник РС, jедини од историjских вођа српског националног покрета у БиХ из 1990, ниjе дочекао пунолетство свога чеда. Још пре неколико година, приликом промоциjе два тома његових дневника у Банском двору, предложио сам да се из мрака подрумског магацина на Филозофском факултету на светло дана изнесе и у кампусу Бањалучког универзитета постави његова биста. У петак, приликом промциjе Кољевићевих сабраних дела, на коjоj jе, поред угледних писаца и књижевних критичара, учествовао и председник Републике, Раjко Ного поновио jе исти предлог, оjачан литерарним афинитетима и приjатељским емоциjама према покоjном Николи.

Ненад Кецмановић

Извор: НСПМ