Злоупотреба историjе jе настоjање поjединих представника власти у БиХ и међународне заjеднице да 100-годишњицу убиства аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда представе као први терористички акт на простору Балкана, а Србина Гаврила Принципа као првог терористу – оценио jе историчар Чедомир Антић.     Реч jе о покушаjу да се европско jединство заснуjе на нетачноj тврдњи да су Срби и Србиjа гурнули Европу и свет у Први светски рат, каже Антић. Председник Републике Српске Милорад Додик jе, гостуjући у емисиjи „Сведок“ на РТС-у, изjавио да поjедини представници власти БиХ, у сарадњи са неколико страних амбасада, припремаjу обележавање 100-годишњице Сараjевског атентата, на коjоj се жели приказати да jе Принцип први терориста са простора

Боже, ти помози, Свети Василиjе Острошки, слава Ти и милост, буди на помоћи, Свети Никола, славо моjа, помози ми, спаси и опрости – говорио jе у себи прикупљаjући снагу за оно што jе коначно наумио. Само да се згусне мрак, да заспе стражар, коjи jе већ, ослоњен на стуб, сањиво климао главом и спуштао jе на прса. Жеља за слободом и осветом jош муте разум. Звиjeзде са ведрог неба разливаше се у очима. Стезао jе песнице до бола, а у прсима му jе било тешко, срце jе тукло као да жели да разбиjе кавез ребара. Побjећи. Побjећи или умриjети, сада, ту, од пушчаног метка и недопустити да ме туку побjесњеле звиjери у

Спорна Николићева „интерпретациjа” злочина у Сребреници. – Уколико би Србиjа пристала на столицу Косова у УН, Бундестаг би био спреман да толерише неиспуњавање неких од постављених услова   Не треба да буде нових интерпретациjа историjе, на пример, у вези са геноцидом у Сребреници, гласи трећи од седам захтева коjе су пред Србиjу ставили демохришћански посланици немачког Бундестага током недавног боравка у Београду. Парламентарци из Демохришћанске и Хришћанско социjалне униjе (ЦДУ–ЦСУ) истакли су да без испуњавања седам услова постављених у септембру прошле године  посланици те странке у владаjућоj коалициjи неће дати своj пристанак за одређивање датума почетка преговора о приступању упркос чињеници да се назире могућност постизања споразума о будућем статусу

Због чега jе антисрпство остало и даље jедна од главних одлика хрватског националног идентитета. Милош Ковић: Мржња подстицана jош од Монархиjе. Владислав Јовановић: У питању су комплекси  Хрватски брод поново плови на антисрпским таласима. Иако jе од распада СФРЈ прошло 22 године, у земљи коjа ускоро улази у ЕУ, а националних мањина готово да више и нема, Срби су и даље дежурни кривци за све. Масовне демонстрациjе против ћирилице, пребиjање православних ученика, говор мржње политичара, претходних недеља били су само део кореографиjе у Хрватскоj, коjа jе претходила фудбалском мечу у Загребу. “Хладни мир” два народа, прошле недеље jе прерастао у хладни рат. Јер, чак се и за економске проблеме и

Ноам Чомски није само најважнији и наутицајнији светски интелектуалац, како га назива Њујорк Тајмс. Нити је само најпознатији дисидент Сједињених Америчких Држава, како о њему говоре други светски медији. Није само ни лингвиста, иако му је то струка, и то струка којој је дао револуционарне резултате. Чомски је много више од тога – симбол отпора, инспирација милионима обесправљених, непроцењиви поглед на оно што би прави интелектуализам требало да буде. Професор Масачусетског института за технологију, чувеног МИТ-а, поседује енциклопедијско знање о политичким, филозофским и економским питањима, које једноставно одузима дах. Зато има много противника: још од Вијетнамског рата он је на удару званичне америчке политике јер критикује њихову доктрину – њихово

Иако jе проценат српског становништва у Хрватскоj данас четири пута мањи од времена када  jе Фрањо Туђман за Србе говорио да су “реметилаћки фактор”, изгледа да га део Хрвата и данас доживљава на сличан начин. Овакав закључак стиче  се после хаjке коjа се ових дана води против Срба у Хрватскоj, а за коjу се тешко може рећи да jе спонтана. Почела jе изливима мржње контроверзног бизнисмена Здравка Мамића о Србину коjи jе министар у Влади Хрватске, затим су наступили ветерани домољуби протестима због изjаве премиjера Милановића да се у Хрватскоj од 1991. до 1992. године водио грађански рат (а не одбрамбени, како они мисле), кога су позивали да поднесе оставку због

Код нас требало установити Дан браниоца Отаџбине. Предлажем да то буде 31. маj, дан Боjа на Чегру из 1809. године У Русиjи jе 23. фебруара обележен Дан браниоца Отаџбине, док се 9. маjа слави Дан победе у Отаџбинском рату. Ми Дан браниоца Отаџбине немамо, као ни Отаџбинске ратове, зато 9. маjа славимо Дан Европе. Коjе то Европе? Исте оне коjа jе надирала (и даље надире) на Исток. Јер Совjетски Савез ниjе напала само Немачка него удружена Европа. Да, да – управо тако пише на поштанскоj марки тзв. НДХ:„Борба удружене Еуропе на Истоку“. Те и Хрвати, здушно помажући такву „Еуропу“, чак до Стаљинграда забраздише… Наша омладина у маjу, ђускаjући по трговима и даље

Чињеница jе да се jош нисмо изборили за валидну српску историjу 20. виjека. Један од узрока jе социjалистички систем, коjи jе креирао историjу према задатом обрасцу братства и jединства. Други разлог jе што jе нам jе 20. виjек донио четири рата и три различита система друштвеног уређења. Људи више не стижу да се прилагоде задатом друштвеном обрасцу живота ни убрзаним промjенама система вриjедности. Ако Србин не сjедне и сам не истражи своjу историjу, тешко да ће доћи до потпуних информациjа кроз образовне институциjе.     Склоност Срба ка лаком праштању свакако jе одлика православља. Али ова друга одлика, коjа се за њу залиjепила – заборав огрнут незаинтересованошћу – дефинитивно нема