Jedno savremeno švajcarsko viđenje Srbije, juče, danas, sutra „Veliki brat“ maše Srbima – od Vidovdana do Vidovdana – jednim od svojih famoznih datuma i to tako revnosno, da se sve teže vidi koje od njegovih osnovnih i neumoljivih pravila stoji primarno iza toga: „Rat je mir!“, „Istina je laž!“ ili pak „Sloboda je ropstvo!“? Biće, međutim, da su ipak sva tri podjednako važna. „Veliki brat“, naime, za uzvrat ne traži mnogo, u krajnjoj liniji samo da Srbi „promene svoju svest“, da bezuslovno priznaju zakonodavnu snagu svih tih pravila, znači samo   -da njegov rat protiv njih prihvate kao mir, -sve njegove laži o njima kao istinu -a „status dobro uhranjenog

Već sad je jasno da postoji i jedan prilično homogen i glasan segment hrvatskog društva koji se novoevropske budućnosti panično plaši i u poslednje vreme ispoljava vidljivu nervozu. Reč je o krajnjoj šovinističkoj desnici i onim delovima Katoličke crkve koja joj pruža duhovnu i inu potporu Iako Hrvatska ima dobre razloge da kao država bude politički zadovoljna predstojećim pridruživanjem Evropskoj uniji, sva ozbiljna i reprezentativna novija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nisu baš svi građani i svi slojevi društva podjednako oduševljeni tim velikim uspehom. Mnogo je razloga koji čine nespokojnim poreske obveznike i poreske utajivače, privrednike, radnike, penzionere, turističke poslenike, alkoholičare, strasne pušače, domaćice koje su navikle da kupuju sir i vrhnje

Svaljivanje odgovornosti za Prvi svetski rat na Srbiju sve češće se povezuje s ovdašnjim ratovima u poslednjoj deceniji 20. veka Beograđani u skloništu od austrougarskih granata u pećini ispod Tašmajdana Pod lupom onoga što se prilično nevino naziva postmodernističkim narativom u istorijskoj nauci, mada je zaista reč o revizionističkoj istoriografiji kao „sluškinji moći”, u predvečerje obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata 1914, povod i uzroci tog kataklizmičkog sukoba koji je izmenio svet, sve češće se obrću kao prljava čarapa. Kako stvari stoje, ova igra radikalnog preoblikovanja prošlosti, upakovanog u neku vrstu veselosti koja se cinično brani „političkom korektnošću”, dobiće i veliko ubrzanje u narednih godinu dana. Tako je najavljeno da će

Srbi su uz Jevreje i Rome jedini narod u Evropi koji je doživio ozakonjeno, rasno zasnovano, plansko i sistematsko: psihičko, finansijsko i konačno fizičko uništenje – genocid. Odmah po proglašenju NDH, sporadični zločini, preko strahota Jadovna oličavaju se u sistemu logora smrti Jasenovac, davno prije vanzejske Konferencije. Likvidacije u centralnom jasenovačkom stratištu, Donjoj Gradini, bile su posebno okrutne, hladnim oružjem, a ne industrijske poput Aušvica, Helmna, Belzeca, Majdaneka, Sobibora ili Treblinke. Genocid u NDH je jedinstvena pojava u srpskoj istoriji. Za ovakav zaključak nam nisu potrebne profesorske veličine poput Bauera, Vistriha ili Berenbauma. Logori za djecu u Sisku i Jastrebarskom i zgražavanje njemačkih zapovjednika nad jasenovačkim inkvizicijama ratifikuju navedeno. General Fon Horstenau, Hitlerov