У колевци некадашње ЈНА протерали „партизанска“ обележjа. Борци љути што jе партизанско гробље у „четничкоj“ улици   Обиљежавање дана Прве пролетерске бригаде НОВ РУДО данас само мало личи на оно што jе било некад, нарочито до 1991. У граду коjи jе био колевка некадашње ЈНА, улица Прве пролетерске преименована jе у Улицу ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Бронзана Титова биста у природноj величини, продата jе за 404 марке ужичкоj „Сигми“. А, кад jе руђански Тито завршио на складишту отпада у Ужицу, са улица су скинута и имена његових сабораца, а њихова места заузели су краљеви, цареви и вождови Нема смисла да се Партизанско гробље налази у Улици Драже Михаиловића, а не

Током служења „поноћке“ у шатору хрватских бранитења у Загребу дон Дамир Симић оптужио jе љекаре из Србиjе да долазе да убиjаjу хрватску дjецу, мислећи на побачаjе коjе неки хрватски љекари, наводно, одбиjаjу да врше. Симић jе тему Божића и породице наjвише усмjерио према критици побачаjа. Он тврди да jе чуо да су у Винковцима љекари потписали „приговор савjести против побачаjа“, па сада, како jе навео, хрватску дjецу, „за новац, долазе убиjати они преко Дунава“. „Исто тако било jе приjе 20 година када су долазили убиjати“, поручио jе великоj маси окупљених дон Симић. У шатору пред Министарством бранитеља на миси се окупило више хиљада људи, коjи су стаjали на Савскоj цести,

Протекла дешавања jош jедном су показала да jе Балкан простор узаврелих страсти. Довољни су дрон, застава, повратак jедног човека и његова изjава да би се ниска температура праћена леденим кишама одразила и на регионалне политичке односе.  Ако сагледамо националну политику према региону, многе ствари су кренуле набоље у последњих пар година. Србиjа jе препозната као лидер у стабилизациjи политичких односа на Балкану. Свим суседима пружена jе рука сарадње на основама обостраног интереса. Сукоби из прошлости готово су престали да оптерећуjу односе нових генерациjа. Након 68 година, jедан албански државник позван jе у званичну посету Београду. На самиту у Берлину, премиjер Србиjе представио jе низ проjеката коjи би могли да уjедине

English Аутор: Фондација лорда Бајрона Група активиста босанских муслимана у Канади (самопрозвани „Институт за истраживање геноцида) 4. марта издала је саопштење за штампу у којем тврди, између осталог, да „чињенице показују да је Србија била прва која је користила возила са гасом у другом свјетском рату у нацистичкој Европи да убија јеврејске цивиле да би Београд и Србија били очишћени од Јевреја.“ Ово су идентичне чињенице и морални еквивалент када би тврдили да „чињенице показују да је Пољска била прва која је користила гасне коморе да убија јеврејске цивиле да би Варшава и Пољска биле очишћене од Јевреја.“ Занимљиво је да такве ексцентричне тврдње долазе од самоименованог портпарола етничке групе

Мехмет Али Агџа, атентатор на папу Јована Павла другог, оциjенио jе да „Исламску државу“ воде „ђавољи злочинци и убице“, попут Анте Павелића и Алоjзиjа Степинца. Агџа, коjи jе након покушаjа атентата на папу провео 30 година иза затворских решетака, навео jе да га jе искуство с робиjе научило да се „свjетска историjа не може промиjенити оружjем“ и оциjенио да jе „Исламска држава“ исто што су и Павелић и Степинац“. „Они су ђавољи злочинци. Не представљаjу ниjедну религиjу. Они су jедноставно убице. Знате Анту Павелића и Алоjзиjа Степинца, коjи jе био анархист, Јуда? Они су били католици, али лажни. `Исламска држава` jе исто што су њих двоjица“, рекао jе Агџа за

Ниjе неопходно отворити поглавље 23 да би се схватило у каквом се стању налази српско правосуђе. Свако ко jе водио било какав спор зна да се каљуга неефикасности, корупциjе и немара не може прогазити на начин како се надамо. Истовремено све jе више оних коjи у безнађу неефикасности и нерационалности прижељкуjу Немца на челу српског правосуђа или формирање преких судова коjи би „по кратком поступку…“ Скенирање правосуђа не мора бити ни скупо ни дуготраjно, довољно jе одабрати jедан, по свему школски пример на коме би се могла извршити обдукциjа српског правосуђа. Ради се наравно о поступку за рехабилитациjу генерала Михаиловића. Већ приликом доношења Закона учињени су пропусти да се детаљниjе

Дубоко забринути за судбину Републике Српске, као jедине праве победе српског народа у последњим децениjама, слободни смо да замолимо све српске политичке чиниоце да се придржаваjу следећих неодступних захтева: 1. Уставни статус Републике Српске, успостављен у Деjтону 1995. године, не сме се ни по коjу цену мењати на штету српских националних интереса. 2. Постоjеће надлежности Републике Српске, битно смањене противуставним одлукама Високог представника, не смеjу се даље смањивати зарад jачања и проширивања надлежности средишњих власти Босне и Херцеговине у Сараjеву. 3. Требало би све учинити да се поврате деjтонске надлежности Републике Српске, а наjпре треба тражити укидање Суда Босне и Херцеговине као кривичног суда коjим се дерогира надлежност судства у

Члан Српске академиjе наука и умjетности академик Василиjе Крестић одбацио jе тврдњу лидера СДС-а Младена Босића да jе њега и 150 српских интелектуалаца, коjи су потписали петициjу за очување Републике Српске, изманипуилисао предсjедник Српске Милорад Додик, оцjењуjући ту тврдњу увредљивом.                               Академик Василиjе Крестић                                       Фото: РТРС „То питање jе по своjоj природи увредљиво, jер ко би могао на мене да утиче, ко би смио да утиче на мене. Ја то никоме не бих дозволио, нити дозвољавам било

Срби из Хрватске налазе се пред jош jедним проблемом Протестни скуп пред хрватском Амбасадом СРБИ из Хрватске налазе се пред jош jедним проблемом. Реч jе о њиховом праву на пребивалиште у овоj држави, коjе могу задржати само уколико се до 29. децембра приjаве хрватским конзулатима и поднесу документ коjим оправдаваjу своjе одсуство. То ће им омогућити право на пребевилиште у наредних пет година. Други начин да задрже пребивалише у Хрватскоj jесте да у тоj држави бораве више три месеца годишње, може у континуитету, али и не мора. Све ово прописуjе хрватски закон о пребивалишту коjи jе усвоjен jош 2012. године. Међутим, његова примена два пута jе одлагана – наjпре до