„Ђура ће ти опростити што те тукао“

Епилог ове позитивно усмерене политике jесте jавно понижавање Србиjе од стране Едиjа Раме и осуда власти Србиjе коjу jе иницирала Хрватска у оквиру усвоjене Резолуциjе Европског парламента о Шешељу. Основна jе дилема да ли jе Србиjа у своjоj политици према региону лоше поступила, изабрала погрешан моменат, или jоj jе пак послата jасна порука. Зазвучаће конспиративно, али потези поjединих представника земаља у региону немаjу логично обjашњење уколико ниjе по среди да се Србиjи онемогући да изађе из улоге „лошег момка“ на Балкану.

Дрон са заставом Велике Албаниjе био jе довољан да обесмисли историjски сусрет српског и албанског премиjера. Ни то ниjе било довољно, па се премиjер Рама осигурао изjавом да би Србиjа требало да призна независност Косова. Сагледаjмо неколико чињеница. Посета након више од пола века jе свакако посебан, али и осетљив моменат. Протоколом jе jасно утврђено шта су теме разговора. Ниjедан званичник раниjе, укључуjући светске лидере попут Ангеле Меркел, Џозефа Баjдена, Хилари Клинтон и баронесе Ештон нису говорили о неопходности да Србиjа призна независност Косова, већ само да jе потребна „нормализациjа односа“. Али jе зато премиjер Рама решио да нам саопшти „велику истину“. Албанце у Албаниjи и на Косову до сада нису могли на улице да изведу велика незапосленост, корупциjа, криминал у свим порама друштва, али их jе покренуо дрон и неколико запаљивих политичких порука. Еди Рама jе остварио своjу мисиjу – осуjетио jе идеjу да се успоставе релаксираниjи односи између Србиjе и Албаниjе, отежао jе атмосферу преговора Београда и Приштине, а што jе jош важниjе, осигурао jе да у албанском политичком дискурсу „угроженост“ од Србиjе буде основа за политику страха и параван за неуспелу демократизациjу и либерализациjу друштва.

Идеjа о Великоj Србиjи, ако замре у модерноj Србиjи, своj вечни живот осигурала jе у Хрватскоj. И наредни избори коjи се тичу будућности хрватских грађана засниваће се на утварама из прошлости. За не веровати, Шешељ ће одлучити будућег становника на Пантовчаку. Лидерима у Хрватскоj jе изгледа досадна и политички штетна улога чланице ЕУ коjа има задатак да помогне земљама Западног Балкана у даљим евроинтеграциjама. Оштре поруке праћене иницирањем Резолуциjе Европског парламента – коjа ниjе обавезуjућа, али свакако носи одређену симболику – у наредном периоду су пореметиле односе Србиjе и Хрватске. Хрватска ниjе задовољна односом власти Србиjе према изjави човека коjи у овом тренутку ниjе никакав релевантан политички фактор и лидер jе ванпарламентарне странке. Шешељ jе пуштен из Хага безусловно, у одсуству координациjе са Београдом, након 11 година проведених у притвору без пресуде. Захтева се осуда изjаве коjа ни на коjи начин не одудара од његовог уобичаjеног политичког обраћања у протекле више од две децениjе.

Разумљиво jе да се у Хрватскоj захуктава изборна кампања, у одсуству правих порука, изражена национална реторика може обезбедити сигурне гласове. Ипак, требало би имати меру. Једна од наjгласниjих заговорника Резолуциjе у ЕП била jе Ружа Томашић, позната по изjави да jе Хрватска држава Хрвата, а да су сви остали у њоj гости. Шешељ jе у Србиjи прошлост, Томашићева jе у Хрватскоj садашњост.

Србиjу као државу помирења и сарадње не желе да виде поjедини центри у региону. Тренутан положаj у коме се налазимо сликовито jе описао премиjер Вучић цитираjући текст из филма „Балкански шпиjун“. Ђура ће нам опростити што нас jе тукао, Даница ће спремити ручак помирења, а ми ћемо морати да jош неко време изигравамо лошег момка у краjу. На далеком штапу jе идеjа о региону без сукоба и захлађених односа, а такви смо многима и ван Балкана наjпогодниjи.

Пише: Вукашин Неимаревић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

Писмо Нади – Jadovno 1941.

Право на памћење – Jadovno 1941.

Место српског васкрса – Jadovno 1941.

Битка на хумкама предака – Jadovno 1941.