U kolevci nekadašnje JNA proterali „partizanska“ obeležja. Borci ljuti što je partizansko groblje u „četničkoj“ ulici   Obilježavanje dana Prve proleterske brigade NOV RUDO danas samo malo liči na ono što je bilo nekad, naročito do 1991. U gradu koji je bio kolevka nekadašnje JNA, ulica Prve proleterske preimenovana je u Ulicu đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića. Bronzana Titova bista u prirodnoj veličini, prodata je za 404 marke užičkoj „Sigmi“. A, kad je ruđanski Tito završio na skladištu otpada u Užicu, sa ulica su skinuta i imena njegovih saboraca, a njihova mesta zauzeli su kraljevi, carevi i voždovi Nema smisla da se Partizansko groblje nalazi u Ulici Draže Mihailovića, a ne

Tokom služenja „ponoćke“ u šatoru hrvatskih branitenja u Zagrebu don Damir Simić optužio je ljekare iz Srbije da dolaze da ubijaju hrvatsku djecu, misleći na pobačaje koje neki hrvatski ljekari, navodno, odbijaju da vrše. Simić je temu Božića i porodice najviše usmjerio prema kritici pobačaja. On tvrdi da je čuo da su u Vinkovcima ljekari potpisali „prigovor savjesti protiv pobačaja“, pa sada, kako je naveo, hrvatsku djecu, „za novac, dolaze ubijati oni preko Dunava“. „Isto tako bilo je prije 20 godina kada su dolazili ubijati“, poručio je velikoj masi okupljenih don Simić. U šatoru pred Ministarstvom branitelja na misi se okupilo više hiljada ljudi, koji su stajali na Savskoj cesti,

Protekla dešavanja još jednom su pokazala da je Balkan prostor uzavrelih strasti. Dovoljni su dron, zastava, povratak jednog čoveka i njegova izjava da bi se niska temperatura praćena ledenim kišama odrazila i na regionalne političke odnose.  Ako sagledamo nacionalnu politiku prema regionu, mnoge stvari su krenule nabolje u poslednjih par godina. Srbija je prepoznata kao lider u stabilizaciji političkih odnosa na Balkanu. Svim susedima pružena je ruka saradnje na osnovama obostranog interesa. Sukobi iz prošlosti gotovo su prestali da opterećuju odnose novih generacija. Nakon 68 godina, jedan albanski državnik pozvan je u zvaničnu posetu Beogradu. Na samitu u Berlinu, premijer Srbije predstavio je niz projekata koji bi mogli da ujedine

English Autor: Fondacija lorda Bajrona Grupa aktivista bosanskih muslimana u Kanadi (samoprozvani „Institut za istraživanje genocida) 4. marta izdala je saopštenje za štampu u kojem tvrdi, između ostalog, da „činjenice pokazuju da je Srbija bila prva koja je koristila vozila sa gasom u drugom svjetskom ratu u nacističkoj Evropi da ubija jevrejske civile da bi Beograd i Srbija bili očišćeni od Jevreja.“ Ovo su identične činjenice i moralni ekvivalent kada bi tvrdili da „činjenice pokazuju da je Poljska bila prva koja je koristila gasne komore da ubija jevrejske civile da bi Varšava i Poljska bile očišćene od Jevreja.“ Zanimljivo je da takve ekscentrične tvrdnje dolaze od samoimenovanog portparola etničke grupe

Mehmet Ali Agdža, atentator na papu Jovana Pavla drugog, ocijenio je da „Islamsku državu“ vode „đavolji zločinci i ubice“, poput Ante Pavelića i Alojzija Stepinca. Agdža, koji je nakon pokušaja atentata na papu proveo 30 godina iza zatvorskih rešetaka, naveo je da ga je iskustvo s robije naučilo da se „svjetska istorija ne može promijeniti oružjem“ i ocijenio da je „Islamska država“ isto što su i Pavelić i Stepinac“. „Oni su đavolji zločinci. Ne predstavljaju nijednu religiju. Oni su jednostavno ubice. Znate Antu Pavelića i Alojzija Stepinca, koji je bio anarhist, Juda? Oni su bili katolici, ali lažni. `Islamska država` je isto što su njih dvojica“, rekao je Agdža za

Nije neophodno otvoriti poglavlje 23 da bi se shvatilo u kakvom se stanju nalazi srpsko pravosuđe. Svako ko je vodio bilo kakav spor zna da se kaljuga neefikasnosti, korupcije i nemara ne može progaziti na način kako se nadamo. Istovremeno sve je više onih koji u beznađu neefikasnosti i neracionalnosti priželjkuju Nemca na čelu srpskog pravosuđa ili formiranje prekih sudova koji bi „po kratkom postupku…“ Skeniranje pravosuđa ne mora biti ni skupo ni dugotrajno, dovoljno je odabrati jedan, po svemu školski primer na kome bi se mogla izvršiti obdukcija srpskog pravosuđa. Radi se naravno o postupku za rehabilitaciju generala Mihailovića. Već prilikom donošenja Zakona učinjeni su propusti da se detaljnije

Duboko zabrinuti za sudbinu Republike Srpske, kao jedine prave pobede srpskog naroda u poslednjim decenijama, slobodni smo da zamolimo sve srpske političke činioce da se pridržavaju sledećih neodstupnih zahteva: 1. Ustavni status Republike Srpske, uspostavljen u Dejtonu 1995. godine, ne sme se ni po koju cenu menjati na štetu srpskih nacionalnih interesa. 2. Postojeće nadležnosti Republike Srpske, bitno smanjene protivustavnim odlukama Visokog predstavnika, ne smeju se dalje smanjivati zarad jačanja i proširivanja nadležnosti središnjih vlasti Bosne i Hercegovine u Sarajevu. 3. Trebalo bi sve učiniti da se povrate dejtonske nadležnosti Republike Srpske, a najpre treba tražiti ukidanje Suda Bosne i Hercegovine kao krivičnog suda kojim se derogira nadležnost sudstva u

Član Srpske akademije nauka i umjetnosti akademik Vasilije Krestić odbacio je tvrdnju lidera SDS-a Mladena Bosića da je njega i 150 srpskih intelektualaca, koji su potpisali peticiju za očuvanje Republike Srpske, izmanipuilisao predsjednik Srpske Milorad Dodik, ocjenjujući tu tvrdnju uvredljivom.                               Akademik Vasilije Krestić                                       Foto: RTRS „To pitanje je po svojoj prirodi uvredljivo, jer ko bi mogao na mene da utiče, ko bi smio da utiče na mene. Ja to nikome ne bih dozvolio, niti dozvoljavam bilo

Srbi iz Hrvatske nalaze se pred još jednim problemom Protestni skup pred hrvatskom Ambasadom SRBI iz Hrvatske nalaze se pred još jednim problemom. Reč je o njihovom pravu na prebivalište u ovoj državi, koje mogu zadržati samo ukoliko se do 29. decembra prijave hrvatskim konzulatima i podnesu dokument kojim opravdavaju svoje odsustvo. To će im omogućiti pravo na prebevilište u narednih pet godina. Drugi način da zadrže prebivališe u Hrvatskoj jeste da u toj državi borave više tri meseca godišnje, može u kontinuitetu, ali i ne mora. Sve ovo propisuje hrvatski zakon o prebivalištu koji je usvojen još 2012. godine. Međutim, njegova primena dva puta je odlagana – najpre do