arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Vesli_Klark.jpg

КЛАРК: ПОМОЗИМО УКРАЈИНЦИМА КАО ШТО СМО И ХРВАТИМА

2. април 2015.

Весли Кларк Бивши генерал воjске САД Весли Кларк сматра да jе Украjинцима потребна обука коjу jе Вашингтон пружио хрватским воjницима током ратова деведесетих година и пред операциjу “Олуjа”. “Обучавамо jединице Оружаних снага Украjине на нивоу батаљона. Украjинци су се показали као добри ратници на том пољу, али бих хтио да видим обуку и на другим нивоима — обуку команде и особља”, наводи Кларк. Њега ситуациjа у Украjини “веома подсjећа на ситауциjу на Балкану 90-их година прошлог виjека” – преносе портали. Он оцjењуjе да догађаjи у источноj Украjини “подсjећаjу на дешавања у источноj Пољскоj 1939. године, након потписивања споразума СССР-а и Немачке о ненападању, познатиjег као споразум Молотов – Рибентроп”. “Догађаjи

Feljton_Simo_Dubajic.jpg

Живот, грех и кајање

2. април 2015.

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника. – Веома често смо на овом

Vojislav_Seselj_3.jpg

Шешељ: Обрадовала ме кривична пријава Суда у Београду

2. април 2015.

Воjислав Шешељ Министарство спољних и европских послова Хрватске упутило jе оштар протест отправнику послова Амбасаде Србиjе у Загребу Боси Продановић због, како наводе, данашњих инцидената у Србиjи. У саопштењу хрватског Министарства наводи се да ће из истог разлога на консултациjе у Загреб бити позван хрватски амбасадор у Србиjи Гордан Маркотић. Из Министарства истичу да лидер Српске радикалне странке Воjислав Шешељ “говором мржње, ратном реториком и симболиком”, покушава да утиче на регион, а посебно на односе Србиjе и Хрватске, палећи хрватску заставу пред државном институциjом Србиjе. “Више jавно тужилаштво, према наводима медиjа у Србиjи, реаговало jе покретањем кривичног поступка, што сматрамо кораком у правцу смиривања настале ситуациjе”, додаjе се у саопштењу.

Vojislav_Seselj_pali_hrvatsku_zastavu.jpg

ШЕШЕЉ ПОНОСАН ШТО ЈЕ ЗАПАЛИО ХРВАТСКУ УСТАШКУ ЗАСТАВУ

1. април 2015.

Воjислав Шешељ пали хрватску заставу Лидер Српске радикалне странке (СРС) Воjислав Шешељ изjавио jе данас да jе поносан што jе данас запалио хрватску усташку заставу под коjом jе учињен геноцид над Србима у 20. виjеку и да га jе обрадовала виjест да jе због тог чина против њега поднесена кривична приjава. “Запалио сам заставу Хрватске усташке државе коjа jе окупирала Републику Српску Краjину и коjа jе са те териториjе протерала на стотине хиљаде Срба и коjа jе извршила геноцид над Србима у 20. веку. Подношење кривичне приjаве против мене jе знак да jе (премиjер Србиjе Александар) Вучић изгубио главу”, рекао jе Шешељ новинарима, након рочишта на суђењу замjенику СРС-а Немањи

Marinko_Bjelica_iz_Trnova.jpg

СНИМЉЕНЕ ЗАВРШНЕ СЦЕНЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА “ДЈЕЦА”

1. април 2015.

Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм “Дjеца”, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. “Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену”, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. “Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске”, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Ekshumacija_posmrtnih_ostataka_Srba_u_Zadru.jpg

УБИЈЕН ЈЕР НИЈЕ ХТИО ДА НАПУСТИ СВОЈУ КУЋУ

1. април 2015.

Ексхумациjа посмртних остатака Срба у Задру У Загребу су данас идентификовни посмртни остаци 15-оро Срба убиjених у периоду од 1991. до 1995. године у Хрватскоj, међу коjима jе и цивил из околине Книна Јанко Ђакић, коjи током хрватске акциjе “Олуjа” ниjе хтио да напусти своjу кућу, саопштено jе из Документационо-информационог центра “Веритас”. Ђакића (1937) из Зечева код Книна jе 15-ак дана послиjе хрватске воjно-полициjске акциjе убио хрватски воjник Звонимир Ласан-Зоробабел, испаливши му метак у чело из пушке са удаљености од jедан метар, након чега jе запалио и тиjело и кућу. Жупаниjски суд у Задру jе ово дjело годину дана касниjе оквалификовао као обично убиство, а убицу осудио на шест година

Александар и Јеремија Старовлах

ЈОШ НЕПОЗНАТИ ПОЧИНИОЦИ ПРЕМЛАЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА

1. април 2015.

Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио… БиХ jе одговорна према породици Старовлах… Александар и Јеремиjа Старовлах у Тузли послиjе звjерске акциjе СФОР-а Припремио: Невенко Ерић На данашњи дан приjе 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, коjе су УН и ЕУ задужили да чуваjу мир у БиХ, на Палама су бестиjално претукли православног свештеника протоjереjа-ставрофора Јеремиjу Статровлаха и његовог сина вjероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали. Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изjавио jе Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана ниjе сазнала ко

Predrag_Nedeljkovic_i_Djordje_Mihailovic.jpg

ДЕДА ЂОРЂЕ ДОБИО ПОМОЋНИКА: Последњи Србин на Зејтинлику захваљује Србији!

1. април 2015.

Предраг Недељковић (47) именован jе за помоћника чувеног Ђорђа Михаиловића, коjи гробове српских бораца чува више од пола века Краљевчанин Предраг Недељковић (47) коjи jе пре неколико месеци одлуком Министарства за рад изабран за новог чувара гробова српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату биће помоћник. – Ђорђе jе ходаjућа легенда. Од њега сваки дан чуjем нову причу о овом месту и овим људима. Енергиjу коjу он има многи млади људи немаjу… Без обзира на године, деда Ђорђе се не предаjе. Сваког дана почињемо посао у пет уjутру, на 12.000 квадрата гробља не сме да буде ни травке – обjаснио jе Недељковић за медиjе. – У Грчку

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

А. Вулин: Срби у “Олуји” бјежали пред усташким генералом Антом Готовином

1. април 2015.

Министар за рад Србиjе Александар Вулин поручио jе данас премиjеру Хрватске Зорану Милановићу да рjешење за све проблеме Хрватске ниjе у томе да се говори против Србиjе, већ у реформама и одржавању добросусjедских односа за осталим земљама у региону. Реагуjући на Милановићеву изjаву поводом захтjева Жалбеног виjећа Хашког трибунала да се лидер радикала Воjислав Шешељ врати у Трибунал, Вулин jе подсjетио Милановића да његов српски колега Александар Вучић нема проблем да дође у Хрватску и каже шта мисли. Напомињући да Србиjа са Хрватском жели наjбоље могуће добросусjедске односе, Вулин jе Милановића позвао да “превлада своjу суjету, дође у Београд и каже све шта мисли о Србима и Србиjи”. “Дођите код

Polaganje_vijenaca_pred_spomenikom_Mladenu_Stojanovicu_u_Prijedoru.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА МЛАДЕНА СТОЈАНОВИЋА

1. април 2015.

Полагање виjенаца пред спомеником Младену Стоjановићу у Приjедору Приjедорски СУБНОР организовао jе данас историjски час и полагање виjенаца на споменик народном хероjу, доктору Младену Стоjановићу поводом 119 година од рођења и 73 године од погибиjе легендарног партизанског команданта. Предсjедник приjедорског СУБНОР-а Вељко Родић рекао jе да jе организатор устанка на Козари из свог родног Приjедора отишао у легенду и да jе Младен своjим дjелом заслужио да га спомињу годинама, децениjама и виjековима. “Заслужио jе да се његово име изговара са наjвећим пиjететом и посебном пажњом”, нагласио jе Родић. Младенови посмртни остаци пренесени су на Партизанско гробље у Приjедору 1961. године из Јошавке гдjе jе трагично страдао након тешког рањавања из

Sluzen_parastos_kod_masovne_grobnice_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2015.

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника. Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене. Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош

Pjer_Anri_Binel.jpg

Робијао за Србију: Писмо мајора Бинела поводом НАТО скупа у Београду

1. април 2015.

Пjер Анри Бинел Некадашњи француски маjор Пjер Анри Бинел познат по томе што jе нашоj воjсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресиjе, упутио jе jавно писмо српском народу. Бинел jе пред судом осуђен на 5 година затвора, а како jе рекао он се не каjе и то би урадио опет. Погледаjте шта jе Француз поручио нашем грађанима Србиjе поводом НАТО Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-акоjи се од 31. марта до 2. априла одржава у Београду. Пре шеснаест година почела jе Нато агресиjа против jедног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу jавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита.

Мило Ломпар

МИЛО ЛОМПАР: НАСТАВЉАМО ИСТОРИЈСКО ТРГОВАЊЕ КРВЉУ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

1. април 2015.

Као што 1918. године нисмо развили опрез пред ризицима jугословенског уjедињења, као што 1945. године нисмо осветлили чињеницу да смо претрпели геноцид, као што смо 1995. године обезбедили миран сан приставши на колоне краjишких изгнаника, тако смо 2008. године купили мало времена за кошмарно спавање када смо заборавили своjе сународнике на Косову и Метохиjи О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“ неопходно да би се проникло у значење овдашњих наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном

Hrvatska_mapa_iseljavanja.jpg

Политика и статистика

1. април 2015.

Једно од доминантних питања у политичким надметањима у Хрватскоj, посебно у овоj изборноj години jе демографиjа. Демографи политичаре опскрбљуjу шокантним подацима о “исељеним Хрватима” коjи континуирано напуштаjу домовину, а таj тренд се наставља и након уласка у Европску униjу. Пише: Марко Рокнић Тако jе вођа опозициjе, председник Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Томислав Карамарко, коjег многи виде као будућег хрватског премиjера, неки дан изjавио да jе национална безбедност Хрватске угрожена и због 100.000 младих људи коjи су jе напустили у последњих неколико година. – То ниjе само привредни проблем, па о њему треба разговарати и на седници Већа за националну безбедност- рекао jе шеф ХДЗ, чиjу jе идеjу поздравио и врх

Robert_Ambrozijak_i_predsjednik_Jevrejske_opstine_Banjaluka_i_direktor_Jevrejskog_kulturnog_centra_Ari_Livne.jpg

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “РУКОПИСЕ КОПАМ И СИЈЕМ…ПАМЋЕЊЕ СВИЈЕТА”

1. април 2015.

Замjеник амбасадора Пољске у БиХ Роберт Амброзиjак и потпредсjедник Јевреjске општине Бањалука и директор Јевреjског културног центра „Ари Ливне“ Ђорђе Микеш У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба докумената пронађених у Варшавском гету за вриjеме Другог свjетског рата под називом “Рукописе копам и сиjем…Памћење свиjета”. Изложбу jе отворио замjеник амбасадора Пољске у БиХ Роберт Амброзиjак, истичући да jе ова изложба од велике важности и у контексту Дана холокауста. Амброзиjак jе истакао да главна тема изложбе архив историчара Емануела Рингелблума, коjи jе био у Варшавском гету за вриjеме Другог свjетског рата. “Рингелблум jе био свjестан тога да ће холокауст дониjети огромне жртве и велико истребљење jевреjског

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Суд опрао крвнику руке

Ратни помоћник министра унутрашњих послова Томислав Мерчеп осуђен је пред Жупанијским судом

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА