Суд опрао крвнику руке

Ратни помоћник министра унутрашњих послова Томислав Мерчеп осуђен је пред Жупанијским судом у Загребу првостепеном пресудом на пет и по година затвора за злочин почињен над српским цивилима 1991.

У образложењу се наводи да је Мерчеп знао да његови подређени муче, пљачкају и убијају у Пакрачкој Пољани, али да није предузео никакве мере да их у томе спречи. Тиме им је, како се наводи у пресуди, дао прећутно одобрење да то чине.

„Мерчеповци“ су на кутинском, пакрачком и загребачком подручју незаконито ухапсили 52 особе из Загреба, Кутине, Рибњка, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих су 43 убили, три се воде као нестале, а шест их је преживело мучења и злостављања.

За разлику од неких ранијих судских епилога за ратне злочине, овог пута много је више реакција из Хрватске него из Србије.

Злочин се исплати

Бивши помоћник министра бранитеља Бојан Главашевић навео је на свом Твитер налогу да је после пресуде Мерчепу послата порука да се злочин исплати.
„Пет и пол година је понижавајуће ниска казна за ратни злочин. Није ми било океј за Шљиванчанина, није ни за Мерчепа. Порука: исплатило се“, навео је Главашевић.

Удружења за заштиту људских права „Доцумента“ из Загреба, Грађански одбор за људска права, Центар за мир, ненасиље и људска права из Осијека и „Правда“ из Бјеловара оценили су да је ова пресуда „закаснела сатисфакција породицама убијених у Пакрачкој Пољани и Загребу“.

„Готово четврт века након незаконитог хапшења Пере Рајчевића и Ђорђа Гуњевића 11. октобра 1991. преживели су дочекали признање патње. Да је Мерчеп као фактични заповедник јединице реаговао на њихова хапшења, злочина вероватно не би ни било. Злочина вероватно не би било ни да је правовремено реаговала полиција која је обавештена непосредно након њиховог одвођења и правосуђе“, наводе ова удружења у заједничком саопштењу и истичу да су у пресуди изостављене и до сада 25 неидентификоване жртве, а да је убијених Срба много више.

Коментаришући чињеницу да је много више реакција на пресуду Мерчепу из Хрватске него из Србије, Милојко Будимир, секретар удружења Срба из Хрватске, истиче да је то последица „двадесетогодишње агоније“ у којој се прогнани Крајишници налазе.

– Нажалост, већ је прошло 20 година и готово да је та наша проблематика стављена под тепих, о томе се више не говори, па чак и када су у питању најмонструознији злочини и они који су те злочине починили, као што је Мерчеп – каже Будимир.

Вуковар их не занима

Оптужница из које је произашла и првостепена пресуда Мерчепу заправо је само део опширне документације Хашког трибунала на чак 14.000 страница која је била уступљена хрватском правосуђу.
Против Мерчепа је, само за убиства Срба у Вуковару, сведочило око 600 Срба тог краја, али до данас ни он ни било ко није ни оптужен за убиство најмање 200 Срба која су почињена махом пре почетка рата у Хрватској.

Оцењујући пресуду, он каже да је реч о превише благој казни у односу на почињене злочине, али да то не треба да чуди јер су у Хрватској од почетка сва суђења била „етнички мотивисана“.

– И након ове пресуде једини закључак који се може извући јесте да је за Хрвате много теже кривично дело саобраћајни прекршај или ситна крађа од убиства Србина. Више ће робијати за пљачку банке него за убиство 40-ак Срба. То је та горка истина с којом нас стално позивају да се вратимо – наглашава Будимир.

Драган Пјевач, председник Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, каже да је све било јасно оног тренутка када је Мерчеп виђен да стоји одмах до председнице Хрватске.

– Тај призор вређа жртве и шаље јасну поруку свим жртвама да код такве председнице не треба ићи по правду – истиче Пјевач и додаје да се и с овом пресудом у Хрватској наставља „традиција суђења“ у којима се најкрвавији злочини над Србима пресуђују на готово минималне казне, а при томе се те пресуде „могу пребројати на прсте једне руке“.

Пјевач додаје да то показује обим неправде према српским жртвама и двоструке стандарде хрватског, али и међународног правосуђа.

Линта: Ругање жртвама

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као „понижавајуће срамотну пресуду“ загребачког Жупанијског суда.
„Пресуда представља вређање жртава и њихових породица и ругање истини и правди. У логору на Пакрачкој Пољани убијено је, према подацима удружења Веритас, око 300 Срба који су довођени са ширег подручја Славоније, али и из Загреба, гдје су мучени, а затим ликвидирани“, навео је Линта и у изјави за јавност.

– Не постоји ниједна хашка пресуда за злочине над Србима у Хрватској, а истовремено Хрватска је показала да не жели и да је неспособна да процесуира све оне који су чинили злочине над Србима – мисли Драган Пјевач.

Директор „Веритаса“ Саво Штрбац каже да би за Мерчепа једина исправна казна била доживотна робија, али да је велики успех што је уопште осуђен.

– Куда год је Мерчеп прошао, остајали су крвави трагови, а било га је и по Лици, на Банији и Кордуну. Позитиван је утисак да је Мерчеп уопште осуђен и због тога што је у међувремену у Хрватској дошла на власт профашистичка структура којој припада и он. Ти људи нису процесуирани, већ су награђивани и одликовани – истиче Штрбац и закључује да не верује ће Мерчеп служити казну већ ће „хрватске власти наћи начина да буде пуштен на слободу“.

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

„Мерчеп и његови људи су мучили Србе као у Јасеновцу“

Линта: Пресуда Мерчепу ругање истини и правди

Крвави „Славонски Наполеон“ | Јадовно 1941.

„Мерчепови људи су ме мучили“ | Јадовно 1941.

Злочин који Хрватска жели да заборави: Убице породице Зец 25 …