”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару Петар Шкорић ”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару. У до сада готово незабележеном ксенофобичном нападу, каквих ниjе било ни деведесетих, Шкорић jе замерио што jе посао као градски саобраћаjни редар добио грађанин Сплита српоске националности, на основу Закона о мањинама коjи регулише запошљавања у граду. ”Знате ли ви уопште колико Срба има у Сплиту. Извесни Момчило добио jе посао, а запослен jе jер jе имао предност због закона о мањинама. Немам ништа против мањина,

Геноцид над Јерменима Њемачка влада, под притиском посланика из сопствених редова, подржаће парламентарни приjедлог према коме jе масакр Јермена у Турскоj приjе jедног виjека примjер “геноцида”, рекао jе данас портпарол њемачког канцелара Штефан Заjберт. Ово jе велики политички помак за Њемачку, коjа ће се придружити Францускоj, Европском парламенту и папи Фрањи у употреби термина геноцид када описуjу покољ Јермена у Отоманском царству током Првог свjетског рата, 1915. године, преноси Роjтерс. “Влада подржава приjедлог резолуциjе према коjоj судбина Јермена током Првог свjетског рата служи као примjер у историjи масовних убистава, етничког чишћења, протjеривања и геноцида током двадесетог виjека”, рекао jе Заjберт. Турска jе признала да jе велики броj jерменских хришћана погинуо

Отворена изложба о Бања Луци у Другом свjетском рату Изложба архивских докумената под називом “Бањалука – окупациjа и ослобођење” отворена jе данас у галериjи Академиjе наука и умjетности Републике Српске, поводом обиљежавања 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свjетском рату и Дана града. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао jе, отвараjући изложбу, да су на 38 паноа смjештени документи и фотографиjе коjе свjедоче о тешком времену овог града, о периоду од 1941. до 1945. године са броjним подацима о онима коjи су активно учествовали у томе да донесу слободу. Он jе навео да jе у тим ратним годинама око 4.500 Бањалучана положило живот, истичући да су многи од њих уткали

Оскар Гренинг “Рачуновођа Аушвица” и бивши командант СС-омладине Оскар Гренинг (93) напокон ће пред судом одговарати за помагање у убиству 300.000 људи. Гренинг jе десетљећима водио нормалан живот у мjесту Линебург Хаjд у сjеверноj Њемачкоj и нико га ниjе дирао. Након што се своjеремено добровољно приjавио у “елитни” Вафен-СС, Гренинг jе служио у Аушвиц-Биркенау, наjвећем концентрационом логору коjи jе организовала нацистичка Њемачка у Другом свjетском рату. У том логору убиjено jе више од милион људи, већином Јевреjа. “Шпигел” jе у профилу из 2005. Гренинга назвао “рачуновођом Аушвица”. Гернинг jе тада причао о времену коjе jе провео у Аушвицу и ниjе негирао да су се тамо догодила масовна убиства. “Броjао jе

Године 1741., протурила су световна и духовна господа на угарском Сабору законски чланак, коjим jе православна вера забрањена на подручjу Хрватске. Царица Угарске, Мариjа Терезиjа, ниjе га могла признати, jер су jоj Срби требали, кад jе морала водити борбу на живот и смрт са Пруском. После свршетка и другог, такозваног седмогодишњег рата, хрватска господа обнавља своjе нападе на Србе. 1674. године састао се угарски сабор у Пожуну. У Хрватскоj се извршио избор хрватских делегата за таj Сабор по жупаниjама. Тим делегатима су жупаниjске племићке скупштине давале упутства за рад. Ево, укратко, упутства Вировитичке жупаниjе: 1. Не допушта се слободно вршење обреда православцима, jевреjима, лутеранима и калвинима. 2. Не допушта им

Пољска jе jуче затражила формално извињење САД након што jе шеф Федералног истражног бироа (ФБИ) у свом чланку сугерисао да Пољска диjели одговорност за холокауст заjедно са Њемачком. Амерички амбасадор у Пољскоj Стивен Мул примиће званичну протестну ноту и захтjев за извињењем због чланка директора ФБИ Џеjмса Комиjа, рекао jе портпарол Министарства спољних послова Пољске Марћин Воjћиеховски (Марцин Wоjциецхоwски). Комеj у чланку у “Вашингтон посту” од 16. априла сугерише да jе Пољска била саучесник у нацистичком геноциду над европским Јевреjима. Он наводи “да у своjим главама, убице и саучесници Њемачке, Пољска и Мађарска, сматраjу да нису учинили никакво зло. Они су убиjедили себе да jе то била права ствар коjу

У Њемачкоj jе jуче свечано обиљежено 70 година од ослобођења заробљених у нацистичким логорима у Равенсбруку и Сахсенхаузену. Прва дама Пољске Ана Коморовска присуствовала jе jуче обиљежавању 70 година од ослобођења логора за жене у Равенсбруку, на сjеверу Њемачке. Велики броj затвореница у овим логору доведен jе из Пољске. Церемониjе су одржане jуче и у некадашњем логору Сахсенхаузен, у близини Берлина. Оваj логор jе посебно познат по убиству Јакова Џугашвилиjа, сина совjетског вође Јосифа Стаљина, у априлу 1943. године. Амерички Мемориjални музеj холокауста саопштио jе да jе у Сахсенхаузену убиjено од 30.000 до 50.000 људи, укључуjући Јевреjе, Пољаке, совjетске ратне заробљенике и противнике нацизма. У Равенсбруку jе било заточено више

На захтев Милана Стоjадиновића будући нобеловац сачинио службени подсетник за Министарство иностраних дела. Из Приштине су тражили да се Андрић избрише из програма за књижевност Иво Андрић ИВО Андрић jе, као високи чиновник Министарства иностраних послова, више од две године, од 1937. до 1939, обављао дужност заменика министра иностраних послова. Милан Стоjадиновић jе истовремено био и председник Владе и министар иностраних послова, Андрић jе, као дипломата од кариjере, био први човек Министарства. Након пада Стоjадиновића са власти, Андрић jе постао амбасадор у Берлину. Гроф Галеацо Ћано, Мусолиниjев министар иностраних послова, посетио jе Југославиjу jануара 1939. године. У сусретима са Миланом Стоjадиновићем вођени су званични и незванични разговори у Београду и