Један од првих примера мржње према Србима од стране Хрвата, датира још из средине 18. века

Године 1741., протурила су световна и духовна господа на угарском Сабору законски чланак, коjим jе православна вера забрањена на подручjу Хрватске. Царица Угарске, Мариjа Терезиjа, ниjе га могла признати, jер су jоj Срби требали, кад jе морала водити борбу на живот и смрт са Пруском.

После свршетка и другог, такозваног седмогодишњег рата, хрватска господа обнавља своjе нападе на Србе. 1674. године састао се угарски сабор у Пожуну.

У Хрватскоj се извршио избор хрватских делегата за таj Сабор по жупаниjама. Тим делегатима су жупаниjске племићке скупштине давале упутства за рад. Ево, укратко, упутства Вировитичке жупаниjе:

1. Не допушта се слободно вршење обреда православцима, jевреjима, лутеранима и калвинима.

2. Не допушта им се подизање школа.

3. Не допушта им се зидати цркве.

4. Православном митрополиту, владикама и свештенству има се одузети „право заштите“, па их треба предавати световним судовима „као и друго смеће (фукару)“.

5. Православно свештенство има се подвластити жупаниjским и спахиjским властима.

6. Српски православни манастири не смеjу никога примити за искушеника без дозволе жупаниjске и спахиjске власти.

7. Сва имања православних манастира се одузимаjу.

8. Православни калуђери не могу просити милостиње.

9. Омртвине иза православних коjи умиру без деце и тестамента, не иду православноj цркви, већ спахиjама хрватским.

10. Да се све земље и друга имања одузму од митрополита и даду римокатоличком свештенству.

11. Да се укину српске привилегиjе и српска Дворска Депутациjа, коjа заступа српске интересе код Двора.

Митрополит Павле Ненадовић, дозна за ово и брзо се упути у Беч. Царица Мариjа Терезиjа чуjе од митрополита за ово и одмах нареди да се предлози славонских жупаниjа не узимаjу у претрес.

Сабор не послуша, већ изнесе захтеве за сузбиjање православља. Сабор jе чак тражио да православни Срби светкуjу римокатоличке празнике и клецаjу кад римокатолички свештеник проноси причешће болеснику.

Сабор jе тражио да се православним Србима не даjу племићке титуле и имања, за заслуге, учињене цару и држави.

Царица Мариjа Терезиjа одбиjа све ово, по савету племенитог министра Бартенштаjна, приjатеља и заштитника српског народа.

Ето, тако jе хрватски владаjући ред „привиjао на своjе братске груди“ како данас декламуjу хрватски националистички фарисеjи, српски народ, коjи jе дошао у Хрватску сеобама. Захваљуjући само своjоj храбрости, услед коjе jе био неопходно потребан Аустриjи, он се отео, да у братском стиску на груди не издахне.

А исти оваj дух нетрпељивости верске, после раздобља илирства и jугословенства, изразио се у геноцидним стрчевићанству и ужасима усташке владавине.

(Одломак из књиге Адама Прибићевића, „Насељавање Срба по Хрватскоj и Далмациjи“, приредио Интермагазин.рс)

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Адам Прибићевић : Насељавање Срба по Хрватскоj и Далмациjи …

Четнички либерализам и антинацизам у Далмациjи 1922-1945.

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3) – Jadovno 1941.