arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

МИЛАНОВИЋ: НЕЋЕМО ВИШЕ ПРИМАТИ “ПОЛИТИЧКЕ ОПТУЖНИЦЕ”!

3. јун 2015.

Хрватски агресори у Мркоњић Граду 1995. Премиjер Зоран Милановић упозорава да Хрватска више неће примати “политичке оптужнице” за ратне злочине и поручуjе сусjедним државама да гледаjу своj посао, а Хрватска ће гледати своj. Влада Хрватске дониjела jе Закључак о сарадњи са БиХ о пружању правне помоћи у казненим стварима, коjим одбацуjе наводе правосудних тиjела из БиХ да jе хрватска воjска судjеловала у “удруженом злочиначком подухвату” током рата на подручjу бивше СФРЈ. Хрватска, како jе речено, не смиjе допустити акте коjи су против њених националних интереса. “Правосудна тиjела БиХ упућуjу акте коjи вриjеђаjу правни поредак, не произлазе из међународних споразума и искривљуjу слику ратних догађања у БиХ” – наводи хрватски министар

Srpska_djeca_sa_Kozare.jpg

У ПЕТАК ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ КЊИГЕ “ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ”

3. јун 2015.

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге “Из колиjевке у Јасеновац”. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге “Из колиjевке у Јасеновац” су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење “Јасеновац-Доња Градина” из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе “Вук

Josef_Levi.jpg

СРБИ БИЛИ НА ПРАВОЈ СТРАНИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

3. јун 2015.

Јосеф Леви Срби су jедна од риjетких нациjа коjа jе у потпуности била на правоj страни током Другог свjетског рата, изjавио jе амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви. Он jе истакао да Срби немаjу чега да се стиде у вези са борбом против нацизма, jер су jедан од риjетких народа у Европи коjи jе имао храбрости да се бори против нацистичке Њемачке без оклиjевања и страха. “Нећу да се укључуjем у полемику о четницима и да процjењуjем да ли су били добри или лоши, али сматрам да циjела Србиjа нема чега да се стиди у вези са борбом са нацистичким злом у Другом свjетском рату”, рекао jе Леви за “Вечерње

Francuska_Tije.jpg

Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

3. јун 2015.

Душан Павловић (83), син др Димитриjа Павловића, оснивача Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године, уступио jе „Политици” неку врсту вишедецениjског дневника у коме подсећа на места погибиjе српских ратника Француска, Тиjе Пре 45 година др Димитриjе Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Настоjали су да се сачуваjу од заборава светли догађаjи из историjе српског народа и да се младе генерациjе упознаjу са вековном борбом своjих предака за слободу, са њиховим страдањем, jунаштвом и бескраjном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

2. јун 2015.

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Вељко Марић

ВЕЉКО МАРИЋ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

2. јун 2015.

Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

Dokumentarni_film_Brojevi.jpg

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ “БРОЈЕВИ” ДОБИО “ЗЛАТНОГ ВИТЕЗА”

2. јун 2015.

Документарни филм Броjеви Документарни филм “Броjеви”, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), добио jе jедну од специjалних награда жириjа на међународном филмском фестивалу “Златни витез” у Русиjи у конкуренциjи више од 200 филмова из 20 земаља. Аутор филма jе Бранко Лазић, сниматељи су Драган Радетић и Владимир Тодић, а монтажер Александра Милетић, саопштено jе из РТРС-а. Из ове медиjске куће подсjећаjу да jе филм “Броjеви” прича о Зорки Делић коjа jе као jедно од козарачке дjеце преживjела ужасе логора за дjецу у Јастребарском у Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. “Зорка Делић jе у логору добила броj 97. Преживjела jе гладовања, болести, преваспитавања, изашла jе из гроба. Из логора jе

Savo_Strbac_1.jpg

ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА

2. јун 2015.

Директор Докуменатационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, “значаjног мига власти”. “Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Miodrag_Linta.jpg

СУЂЕЊЕ МАРТИЋУ ЈЕ ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ

2. јун 2015.

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. “Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа”, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

2. јун 2015.

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом “Да се не заборави Сребреница, jуни 1943” рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Srbac_1.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ИЗ ЖУПСКОГ РАЗБОЈА

1. јун 2015.

Србац У србачком селу Жупски Разбоj данас jе служен парастос за десет погинулих бораца у Другом свjетском рату и четворици погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату из тог мjеста. Парастос на заjедничком спомен-обиљежjу служили су свештеници Славко Дебељак и Младен Продановић, а члановима породица погинулих бораца и члановима делегациjа борачких категориjа, СУБНОР-а Србац и општине Србац обратио се предсjедник Организационог одбора Перо Миладић. “У име Мjесне борачке организациjе захвалан сам свима коjи су дошли на парастос и тако показали породицама погинулих бораца у оба претходна рата да њихове жртве нису биле узалудне и да ћемо им на овакав начин вjечно одавати помен, а младе учити да поштуjу оне коjи су

Jasenovac_tribina.jpg

СРПКИЊА “ЗАПАЛИЛА“ ШВЕДСКУ говором о Јасеновцу

1. јун 2015.

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

Bijela_traka_na_spomeniku_Mladenu_Stojanovicu.jpg

ОСУДА ПОСТАВЉАЊА БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НА СПОМЕНИК НАРОДНОМ ХЕРОЈУ

1. јун 2015.

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу “Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора”, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. “То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Crkva_protiv_Stepinca.jpg

Црква против Степинца

1. јун 2015.

СПЦ упркос наjави диjалога, не мења став о контоверзном надбискупу. Комисиjу за диjалог са католицима водиће митрополит Порфириjе КАРДИНАЛ Алоjзиjе Степинац не може да буде ослобођен одговорности за геноцид коjи jе Независна Држава Хрватска спровела над српским, jевреjским и ромским народом. Зато jе његова канонизациjа, иако jе на делу улепшавање његове улоге из тог времена, неприхватљива. Ово jе кључни став Српске православне цркве према процесу проглашења Степинца за светитеља, коjи ће бити полазиште за разговоре на ову тему са Римокатоличком црквом. Свети архиjереjски сабор СПЦ саопштио jе да jе прихватио диjалог са Хрватском бискупском конференциjом о улози загребачког надбискупа и званичног викара НДХ током Другог светског рата. На челу комисиjе,

Knjiga_Epitafi_za_neznane.jpg

Промоција књиге аутора Анђелка Анушића, Епитафи за незнане

1. јун 2015.

Књига Епитафи за незнане Позивамо Вас, на промоциjу књиге нових и изабраних п(j)есама Анђелка Анушића Епитафи за незнане (Бранково коло, Сремски Карловци, 2015.) О књизи посвећеноj двадестогодишњици изгона краjишких Срба говоре:   Драгана Крагуљ Михаило Орловић Златко Јурић и аутор   Културни центар Бански Двор, Бања Лука, четвртак 04. jун 2015. године у 19 часова. (Из предговора Ђорђа Нешића) Централна тема Анушићевог опуса jе удес национа и сагледавање садашњег усуда у историjском контексту. Пjесник  jе на лицу мjеста, учесник и свjедок збивања. Он одмах искуством и поетским нервом спознаjе историjску цикличност удеса. Иако су многе Анушићеве пjесме насловљене и интониране страдалнички (тужбалица, риданица, опело, jектениjе), аутор има критички приступ материjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА