fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Црква против Степинца

СПЦ упркос наjави диjалога, не мења став о контоверзном надбискупу. Комисиjу за диjалог са католицима водиће митрополит Порфириjе

КАРДИНАЛ Алоjзиjе Степинац не може да буде ослобођен одговорности за геноцид коjи jе Независна Држава Хрватска спровела над српским, jевреjским и ромским народом. Зато jе његова канонизациjа, иако jе на делу улепшавање његове улоге из тог времена, неприхватљива.

Ово jе кључни став Српске православне цркве према процесу проглашења Степинца за светитеља, коjи ће бити полазиште за разговоре на ову тему са Римокатоличком црквом. Свети архиjереjски сабор СПЦ саопштио jе да jе прихватио диjалог са Хрватском бискупском конференциjом о улози загребачког надбискупа и званичног викара НДХ током Другог светског рата.

На челу комисиjе, коjа ће отворити jедну од наjболниjих тема коjе су траjни камен раздора православних Срба и Ватикана, биће митрополит загребачко-љубљански Порфириjе. Њему ће у овом послу помагати владика славонски Јован, као председник Одбора за Јасеновац, односно епископ бањалучки Јефрем, задужен за изучавање jасеновачких жртава у комплексу Градина.

Иако jе Сабор СПЦ дао одобрење за диjалог са католицима о Степинцу, то не значи промену погледа Српске цркве на догађаjе из прошлости. Према сазнањима „Новости“, на недавно завршеном заседању наjвишег црквеног тела потврђен jе тврди став да канонизациjа Алоjзиjа Степинца ниjе корак коjи води у добром правцу.

БРИСЕЛ

СРПСКА православна црква ускоро би могла да добиjе и неформалног амбасадора у Европскоj униjи. На ово упућуjе начелна одлука донета на маjском Сабору да се „размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институциjама ЕУ“. Како jе наведено у саборском саопштењу, ова врста заступања одвиjала би се у сарадњи са представништвима других православних цркава, а по потреби и са испоставом Ватикана као државе. Р. ДРАГОВИЋ

– Сабор jе донео одлуку и да одговори на писмо коjе jе пре неколико месеци Српскоj патриjаршиjи стигло из Ватикана на тему канонизациjе Степинца – каже саговорник „Новости“ из врха СПЦ. – Црква ће и убудуће бити веома чврста у осуди овог потеза, сматраjући да контроверзни надбискуп не би требало буде проглашен за светитеља.

У врху Цркве кажу да jе тренутно то jедина тачка размимоилажења са Светом столицом. Мимо тога односи између две цркве се развиjаjу у добром правцу, чему посебно доприноси чињеница да Ватикан ниjе признао jеднострано проглашену независност Косова и Метохиjе. Сусрет патриjарха Иринеjа и римског папе тренутно ниjе тема о коjоj се размишља у СПЦ.

Из Патриjаршиjе, али и од више великодостоjника, протеклих година чуло се да jе наjважниjе да сукоб око Степинчевог ореола не постане тачка раздора Србиjе и Хрватске, већ да се ово питање сагледава на нивоу односа СПЦ и Римокатоличке цркве. Веома jе важна и прошлонедељна посета кардинала Курта Коха Београду, коjи jе донео конкретан план за разговоре о Степинчевом лику и делу.

ФИЛАРЕТ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ

ЗЛАТАР – Овде ћу свакодневно приносити молитве за своj веруjући народ. Овде ћу исповедати, причешћивати се, крштавати и венчавати… Бога ћу призивати онако како нам jе остало од Светог Саве и како су ме учили моjи духовни оци.

Ово jе jуче, у Манастиру светих Козме и Дамjана на Златару, рекао владика Филарет у првом обраћању верницима након смене са трона Милешевске епархиjе.

После литургиjе, у коjоj су саслуживала два калуђера, владика се пред нешто више од стотину верника, кратко осврнуо на недавне догађаjе на Сабору, истакавши да ће сви актери „дати своj одговор на Страшном суду“. Он се захвалио свим учесницима у обнови светиња, подсећаjући да jе народ, а не владика, подизао задужбине.

За 16 година у Милешевскоj епархиjи jе обновљено 14 манастира и саграђено 36 цркава и 14 конака. Оживео jе и духовни живот: када сам дошао у Милешевску епархиjу, затекао сам два монаха, а сада има 38 калуђера и сестара, док jе било 16 свештеника, углавном стараца, а сад их jе 36 и више студената теологиjе – нагласио jе владика Филарет.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

ДИЈАЛОГ СА РИМОКАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ О СТЕПИНЦУ …

забринутост због инициjативе о проглашењу степинца за свеца

РАЗГОВОР О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА – Jadovno 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: