Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске у Републици Српскоj поздравили су констатациjу Министарства спољних послова Руске Федерациjе да су агресивни хрватски национализам, етничка и вjерска нетолеранциjа 19 година након завршетка рата и даље веома снажни у хрватском друштву и усмjерени првенствено против преосталих Срба. Министарство спољних послова Русиjе Приредио: Миломир САВИЋ Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да jе извjештаj руског Министартсва стваран и да га треба поздравити, али се плаши да jе оваj извjештаj правно закаснио jер jе Хрватска већ постала чланица ЕУ. “Избjегли Срби из Хрватске очекивали су да ће Русиjа приjе уласка Хрватске у ЕУ jедан овакав извjештаj упутити Савjету безбjедности

Седамнаест година и четири мjесеца прошло jе од смрти 66-годишњег Јована Боровића из села Сухача покраj Сиња. Његов син Божидар Боровић (61) и кћерка Росанда Мацан (58) никако да дочекаjу правомоћну пресуду за троjицу мjештана Сухача – своjих сусjеда коjима се све ово вриjеме суди због наношења тешких тjелесних озљеда са смртном посљедицом њихову оцу. Након што jе извучен из своjе куће у коjоj jе сjедио са сусjедом Мирком Буљем, Боровић, иначе припадник српске мањине, дрвеним jе колцима премлаћен на православни Божић 7. сиjечња 1998. године, сто метара испод своjе куће. За ово казнено дjело већ више од десетљећа и пол, точниjе пуних седамнаест година, суди сеДражану Буљу (53) званом

Тито Черчилу: Сасвим категорично тврдим да не каним увести комунизам. За то има много разлога. Све европске земље послиjе рата мораjу имати демократски систем, а Југославиjа не смиjе бити друкчиjа Због партиjског карактера своjе воjске Тито jе имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србиjи, а поготово у другим деловима Југославиjе, представљали више аутономне териториjалне герилске jединице него праву субординисану воjску. Таj проблем Михаиловића jе затекао и у лето 1944, у jеку одсудне битке за Србиjу: – Има jедна ствар због коjе ми никако не успевамо да тучемо комунисте, а то jе што су наше старешине доста самовољне, што нема слоге ни узаjамног разумевања

Неоусташе у Украjини Руско Министарство спољних послова jе поводом 70. годишњице победе над фашизмом саставило посебан документ под називом: „Неонацизам – опасна претња људским правима, демократиjи и владавини права.“ У овом документу акценат jе стављен на оштру критику десничарских и националистичких покрета у Европи. Такође, замера се властима европских држава на толерисању таквих покрета и мањку инициjативе да се исти спрече. Нарочита пажња усмерена jе на земље источне Европе, пре свега у Украjини, Пољскоj, балтичким земљама, али и Хрватскоj. Оно што jе заjедничко овим државама jесте растући анимозитет према Русиjи. Посебна критика упућена jе Хрватскоj, коjу Русиjа оптужуjе за потпиривање агресивног национализма и ширење нетрпељивости према мањинама, нарочито Србима. Проблеми

У полициjским управама и станицама у Хрватскоj од данас се могу предавати захтjеви за електронске личне карте са чипом на коjем ће бити сви подаци – идентитет, држављанство, пол, датум рођења и пребивалиште. Право на електронску личну карту имаjу сви хрватски држављани, без обзира на доб и пребивалиште, jер ће се онима у иностранству уписати податак о њиховом пребивалишту ван Хрватске. Хрватски држављани коjи живе у иностранству захтjев за издавање електронске личне карте могу подниjети у било коjоj полициjскоj управи или станици у Хрватскоj, док онима са пребивалиштем у Хрватскоj оваj документ издаjе полициjска управа или станица надлежна према мjесту пребивалишта или боравишта. Из полициjе поручуjу да не постоjи обавеза

Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. „Праваши“ прекинули Фестивал оjкача у Петрињи (Фото: privrednik.net) Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. На фестивалу су наступила културна друштва с подручjа Бановине, БиХ, али и из Београда. „Праваши“ су због овог фестивала и због наступа „четника переобучених