Убојство на православни Божић: три суда, четири суца и 17 година судовања, а починитељи на слободи

Седамнаест година и четири мjесеца прошло jе од смрти 66-годишњег Јована Боровића из села Сухача покраj Сиња. Његов син Божидар Боровић (61) и кћерка Росанда Мацан (58) никако да дочекаjу правомоћну пресуду за троjицу мjештана Сухача – своjих сусjеда коjима се све ово вриjеме суди због наношења тешких тjелесних озљеда са смртном посљедицом њихову оцу.

Након што jе извучен из своjе куће у коjоj jе сjедио са сусjедом Мирком Буљем, Боровић, иначе припадник српске мањине, дрвеним jе колцима премлаћен на православни Божић 7. сиjечња 1998. године, сто метара испод своjе куће.

За ово казнено дjело већ више од десетљећа и пол, точниjе пуних седамнаест година, суди сеДражану Буљу (53) званом Фаско, коjи jе у Цетинскоj краjини знан као брат Ивана Буља, осуђеног за убоjство Анђеле Бешлић; затим његову рођаку Стипи Буљу званом Пипо (54) иЗдравку Башићу Штефу (37).

Покоjни Боровић коjи jе био виталан старац и никада ниjе ишао лиjечнику, задобио jе од ове троjице више огуљотина по лицу и тиjелу, приjелом петог ребра, лиjеве подлактице и фрактуру лубање. Завршио jе с тешким озљедама у болници, гдjе jе провео мjесец дана, гдjе jе напосљетку и умро. Службени разлог смрти jе гноjна упала плућа коjа се развила због дугог лежања и слабе вентилациjе плућа.

Све иде према застари
Росанда живи у Радошићу с мужем и дjецом, а Божидар сваки тренутак види призориште гдjе му jе страдао отац. Има 61 годину, ниjе ожењен, остао jе у кући туге у Сухачу и за живот зарађуjе чувањем стада од сто оваца и продаjом jањади.

– Ми нисмо битни овом друштву, нисмо jедноставно фаце, никоме не можемо учинити никакву услугу jер се и сами боримо за живот и као такви смо небитни хрватском правосуђу. Овдjе се све чини да предмет оде у застару, да jедноставно вриjеме учини своjе. Па моj брат Божидар сада има пет година мање него што jе имао наш отац када jе убиjен! Оптужени све ове године живе мирно и безбрижно, на слободи. А како ми живимо?

Ја и брат не можемо заборавити таj догађаj jер jе убио и наше животе. Маjка Ката jе умрла шест година након убоjства оца од туге, а пола године након тога умро jе и наш брат Душан. Ја сам добила тлак, шећер, angina pectoris, проблеме са штитњачом а сада и карцином. Нетко ће рећи, па ниjе ти то од тог догађаjа! А jа вам кажем да jе мени сваки дан од смрти оца тежак, пун горчине и боли. Боли за оцем и боли за правдом – говори нам Росанда.
Божидар jе, каже, видио и чуо како су му тукли оца испод старе куће.

– Пробудила ме вика и галама те ноћи док сам спавао у новоj, а отац и маjка су били у староj кући. Видио сам ове сусjеде како оца туку колцима, и чуо како он jадан jауче, а нисам му помогао. То jе траjало скоро пола сата, а jа сам се сакрио и гледао и то ће ме прогањати циjели живот. А да сам прискочио у помоћ оцу, убили би они тада и мене и маjку. Ни маjка од страха ниjе излазила, jадница се закључала у кућу. Добро, ако сам jа тада заказао и боjао се изићи из куће, страхуjући за своj и живот маjке, чега се боjе хрватски суци? – пита се син убиjенога.

’Увођење реда међу Србима’
Росанда и Божидар ваде и показуjу нам пун фасцикл списа са суђења, вjештва разних вjештака, новинских написа…

– Одмах смо знали да смрт нашег оца не интересира хрватско правосуђе кад смо видjели да су ова троjица оптужена за наношење тешких тjелесних озљеда са смртном посљедицом, а не за убоjство из ниских побуда у коjе спада и убоjство из мржње по националноj основи. Јер наш отац jе убиjен зато што jе православац, и то од људи коjима jе посуђивао паре, радио код њих на пољу. Све jе било у реду до тог несретног рата, а онда се све промиjенило.

Одjедном смо почели сметати. Јесу ли они брата хтjели иселити након очеве смрти с имања и то некоме продати, не знам – жале нам се брат и сестра.

– До сада jе на суђењу за смрт нашег оца промиjењено четверо судаца. Почео jе судац Мате Мимица коjи jе убрзо отишао у мировину, па суткиња Мариа Маjић коjа jе отишла на нову вишу судачку дужност, а мислимо да jе мирне душе могла закључити предмет, па судац Томислав Злодре, коjи jе донио ону смиjешну неправомоћну пресуду од по jедне године затвора за сваког од троjе оптужених. Срећа да jе ту пресуду укинуо Жупаниjски суд и вратио циjели случаj на ново суђење. И сада jе таj предмет дошао на сињски Опћински суд. Мислимо да jе дошао код поштеног суца Жељка Гусића коjи се jедини од свих наброjених судаца заинтересирао за оваj случаj.

Кажу да су им приjетили и избацивањем са суда jер нису могли слушати лажи неких од оптуженика.

Спорна вjештва
– Тко jе нормалан могао слушати лажи Дражана Буља кад jе тврдио да су га приjе тог напада на нашег оца напала троjица наших паса, па до лажи да су моjа маjка и моj брат убили оца летвама jер су њега промашили. Шта рећи о његовоj лажи да jе наша сусjеда, иначе часна жена Анка Буљ била његова љубавница коjа га на суду теретила, а он jе рекао на суду да свjедочи тако jер jу jе он оставио. А баш та, за нас велика жена jе и позвала полициjу док су тукли мога оца. Што рећи о свjедоку из Главица коjи jе чуо да jе Дражан Буљ циjели дан говорио да спрема увести реда међу Србима, а на суду каже да jе он само дошао по пршут код Буљевих и да ништа то ниjе чуо – згража се Росанда.

У Сињу су на Опћинском суду одржана два рочишта и опет, кажу нам брат и сестра, запиње с вjештвима.
– Неки налази из сплитске болнице су се знали чекати и по двиjе и пол године у досадашњем суђењу. Не знамо што треба доказивати 17 година… Од тога jе ли зрак ушао у лубању или ниjе, до тога jе ли тиjело било нађено овако или онако.

Па полицаjци су нашли оптужене како туку нашег оца, нашли су их дословце на њему – тужно ће Божидар и Росанда.
Божидар има десетак хрватских овчара коjи су непрестано лаjали и скакали око нас за вриjеме посjета и обиласка мjеста злочина.

– Да jе неки сусjед убио мог пса, овог црног хрватског овчара старог jедну годину, добио би више од jедне године затвора ако би се ангажирале удруге за заштиту животиња и медиjи. А они су за смрт човjека коjи jе умро након њихова премлаћивања добили сваки по годину! Да та пресуда ниjе укинута, jа и моjа сестра бисмо полудили од туге и jада. Овако се барем надамо, иако jе и нада све слабиjа – говори нам Божидар.

А сестра Росанда додаjе: – Чекаjу да предмет уђе у застару или да jа и брат умремо, а онда никога више неће бити брига. К нама су долазили сви новинари, од “Латинице”, Ферала, Новог листа, удруге ЦЕРД, Алтруист… Сада нитко не долази, и они су нас заборавили jер што дуго траjе, престаjе за медиjе бити интересантно. А нама што ово дуже траjе, бол jе све већа и неиздржљивиjа – говоре нам Росанда и Божидар.

Марко Дидић
снимио Марио Тодорић / цропиx

Како смо замало добили одговоре

Зашто се предмет Боровић вуче чак 17 година по судовима, упитали смо гласноговорника Жупаниjског суда у Сплиту суца Дамира Ромца коjи нам jе обећао детаљан одговор о овом проблему, с циjелом кронологиjом догађаjа, али након што заврши међународни семинар у Цавтату. Такођер нам jе обећано да ће изjаву о овом предмету дати и предсjедник Жупаниjског суда у Сплиту Мариjан Милетић, али jе на томе и остало.

Извор: СЛОБОДНА ДАЛМАЦИЈА

Везане виjести:

Хрватска: Оптужница за убиство Срба после Олуjе – Jadovno 1941.

За убиство 13 Срба само четири године затвора! – Jadovno 1941.

“Олуjа“ – злочин без казне – Jadovno 1941.

лицемjерна изjава помоћника хрватског министра правде

комеморациjа за српске цивиле убиjене у вариводама и гошићу