Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishСтрадања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба.
Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју.
Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.
Игром случаја једна жена, иако приклана, успјева да се извуче испод гомиле лешева и да се спасе. Међу страдалима било је и већи број дјеце.
Остала дјеца и жене потрпани су у возове те депортовани у логоре смрти (Јасеновац, Стара Градишка…) који се налазе неких 30 километара од Кусоња.
Дјеца која су била већ нешто већа и радно способна подијељена су хрватским фамилијама да би обављали послове у пољу.
Мањи број скроз мале дјеце је усвојен.
Осталој малој дјеци се губи сваки траг и може се само слутити која их је судбина снашла.
Мањи дио веће дјеце која је била узета за рад у пољима послије рата се успијела вратити у родно село те свједочити о овом страшном злочину.
После рата, црква није имала дозволу за обнављање. Ипак, 1987. године, почело се са радовима. Од 1991. до 1995. све што је урађено поново је уништено.
Везане вијести:
